Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 17267
Sadržaj : 8317
Broj pregleda : 5352522
Ko je na sajtu?
Imamo 95 gosta na mreži

ВЕРНИК АЛИ НЕ У ТОРУ СА СТАДОМ- крај


04.05.2017.

Пише: Слободан М.Маричић

И коначно зашто сам написао овај мали фељтон о једном изузетном монаху СПЦ и мом личном несвакидашњем искуству, веома значајним за мене, иако вероватно постоји још сличних казивања, фељтона или књига.

Већина онога сличног што сам видео и прочитао о монаху Тадеју, је углавном из „друге руке“ и са одређеним претеривањима.

Поента овога текста је међутим у следећем : шта се дешавало доцније са монахом Тадејом Штрбуловићем?

Када сам се, ваљда, 1998. године, у Патријаршији срео са мојим тадашњим другаром између осталог сам поменуо да сам опет недавно био у Витовници код Оца Тадеја. Врло утицајан у круговима цркве око тадашњег патријарха Германа и доцније патријарха Павла, поменути другар ми је иначе много помогао да добијем прилику не само да видим, него и да путујем са њима, па и да будем од оба Патријарха пар пута благосиљан за неке моје хуманитарне акције. На тај начин ми је заиста много помогао и ја сам му и данас захвалан.

Аутор са Оцем Тадејем 1983 године ( фото из књиге)

На моје казивање о посети Витовници добио сам реакцију и одговор коме се нисам никако надао. Препричаћу га само укратко, како се сећам . „ Ма доста бре о том Оцу Тадеју“ ! Па зашто ? „ Па почео је да претерује, жали се владика ( не сећам се који) . Тера у цркву вернике, много је строг и непослушан“. И још нешто слично о „несвакидашњем“ односу према верницима, што нисам разумео. Био сам изненађен и овим речима веома зачуђен.

Како сам већ напред написао, следећих пар година проводим углавном у иностранству, али сам редовно добијао вести међу којима и оне о Оцу Тадеју, да је мислим 1997. године напустио манастир Витовницу и да се налази у једном приватној кући код неких пријатеља или неких добрих људи у неком селу код Бачке Паланке , пошто га је неко из ЦП цркве буквално „одстранио“ из манастира Витовница. О овоме ме је обавештавао у више наврата један мој пријатељ из Београда, наравно верник и посетилац манастира Витовница, који је био у вези са пријатељима Оца Тадеја који су пратили шта се са њиме дешавало „ у егзилу“ . На жалост, нисам био у могућности да одем у посету оцу Тадеју, али су ме те вести веома узнемиравале. Да бих потврдио да се нешто недостојно и необично дешавало са Оцем Тадејем у прилогу је једна вест из иностранства о случају нестанка Оца Тадеја из Витовнице. О томе у београдској и српској штампи није било ни речи.

…………………………………...

ВЕСТИ, независни дневни лист дијаспоре на српском језику за Европу, Америку и Аустралију

16. децембар 2002. године

ДОНЕДАВНИ СТАРЕШИНА МАНАСТИРА ВИТОВНИЦА НЕДОСТУПАН ВЕРНИЦИМА У СРБИЈИ !

ПОТРАГА ЗА ОЦЕМ ТАДЕЈОМ !

Пише: Нада Лончар

Архимандрит Тадеј Штрбуловић, који је 70 година живота провео у српским манастирима и помагању људима, напустио је Витовницу пре око три године, а последњи пут виђен пре шест месеци у Ковиљу . Потражио је свој мир, због болести и дубоке старости, у Бачкој Паланци, казе за "Вести" професор Биљана Лазаревић.

Где је отац Тадеј?

Зашто га већ три године нема у манастиру Витовница? Да ли је отишао из Епархије браничевске добровољно или зато што је морао? И где то Српска православна црква крије овог монаха, који је 70 година живота провео у манастирима Србије? Ова питања, која су последњих дана усталасала домаћу јавност, већ дуже време намећу се православним верницима који су добро познавали архимандрита Тадеја Штрбуловића, старца од 88 лета, који слови као прозорљиви монах. Масовно су верници хрлили код њега на исповест, по духовни савет, поуку или утеху, а сада им је постао недоступан на тајанствен начин. Коме је засметао ?

Месецима без контакта

Реч је о изузетном духовнику игуману Витовнице, манастира смештеног на путу према Петровцу на Млави, који је увек изазивао велику пажњу. Свуда омиљен, где год би се појавио, архимандрит Тадеј је био централна лицност, а његове речи се дуго памте и препричавају. Према написима у београдској штампи, отац Тадеј, рођен 1914. године, када и патријарх српски господин Павле, морао је наводно да напусти Витовницу по доласку и вољи владике Игњатија Мидића на трон браничевских епископа. Извесно време је Отац Тадеј провео у манастирима у Црној Гори, а затим је премештен у Бачку Паланку код људи који, наводно, извршавају нечија наређења, а са архимандритом Тадејом нису у сродству.

Монашко тиховање

Разуме се да је сваком човеку његова мука и невоља највећа и најтежа. И свако би хтео да то реши што пре. Да му отац Тадеј помогне, да му пророкује или да га саветује и утеси. Али, никоме у том свом личном егоизму није падало на памет да тај стари и болесни монах има биолошке границе издржљивости, да и он може да се замори. Да пожели мир од свих и да остатак живота проведе само у свом монаском тиховању, у молитвама и разговорима с Богом - казује професор Биљана Лазаревиц из Смедерева. Једно време, верници су могли да га виђају на недељним и празницним литургијама у манастиру Ковиљ у Епархији бачкој, али уназад неколико месеци нико не може нико да контактира оца Тадеја. Не доводе га у манастир, а промењен је и број телефона породице у којој живи.

У Ковиљу, од монаха Јелисеја, сазнајемо да је отац Тадеј и даље у Бачкој Паланци по благослову или налогу владике Игњатија , и да је пре два-три месеца био тешко болестан. Поред плућа, имао је веома озбиљних проблема са срцем и крвним судовима, али је кризу пребродио. Од тада га да не доводе у манастир, јер би то за њега био превелик напор, али га монаси обилазе и причешћују.

Пре шест месеци, кажу у Ковиљу, када је био на литургији у манастиру, снимала га је једна ТВ станица. Мада је још бриљантног ума, већ тада се видело и чуло да отац Тадеј веома тихо и с напором говори, и да се брзо замара.

Није се штедео

Отац Тадеј је, по сопственој жељи и уз благослов епископа Игњатија, одлучио да остатак овоземаљског живота проведе у Бачкој Паланци у честитој православној породици извесног Слободана Грубора, доброг домаћина и богатог човека, који је већ дуго у пријатељству са архимандритом Тадејом , а и новчано су помагали манастир док је био у Витовници - каже нам професор Биљана Лазаревић, која је основала прву православну библиотеку у Смедереву. И она је са групом жена сваких 15 дана одлазила у Витовницу, док је игуман Тадеј био тамо. Носиле су кувану храну, бринуле о чистоћи манастира јер је, како каже, посла увек било много, а монаха мало.

Очекивао рану смрт

Отац Тадеј је у раној младости, пошто су му лекари предвидели да ће живети још пет година, отишао у манастир Миљоково у Србији где су живели руски монаси, да се посвети Богу. Како је сам једном приликом рекао, свој овоземаљски крај очекивао је 1937. године, али то се није десило.Кад је братство почело да се осипа, прешао је у манастир Горњак где се замонашио. Потом је отисао у иконописачку школу манастира Раковица код Београда, а одатле у Пећку патријаршију, где га затиче Други светски рат. После рата, враћа се у својству старешине у Пећку патријаршију, одакле 1955. године прелази у Епархију браничевску. Деценијама је отац Тадеј свакодневно примао људе, поучавао, опомињао, тешио, духовно саветовао, не штедеци се. Ллуди су се на то навикли, да кажем размазили, и за сваку ситницу трчали у Витовницу да он решава њихове проблеме. Временом, овај мудри старац је бивао све исцрпљенији, нежно здравље му се погоршавало - прича наша саговорница.

Будући да су му најосетљивија плућа, вели професорка Лазаревић, јер је у раној младости имао тешку и дуготрајну упалу, као и запаљење плућне марамице што је оставило трајне последице - мислило се да ће му годити промена климе и отишао је пре три године (1999) у манастир Острог, где међу монасима има и његове духовне деце. Кад се то прочуло, скоро цела Црна Гора упутила се ка Острогу, а он није имао срца никога да одбије. Покушавао је да свима удовољи и одговори на сва питања. Монах Јоил са Острога, иначе, духовно чедо овог старог архимандрита, схвативши да се мудри старац опет исцрпљује, одводи га у један манастир изнад Колашина, где снег копни тек у мају.

Брине о јату птица

Због оштре климе, оцу Тадеју је позлило, па је митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић захтевао да га доведу у манастирна Превлаку, на Јадранско море где му се здравље побољшало. Одатле се враца у Колашин. Болест, међутим, узима маха те војска хеликоптером пребацује оца Тадеја у манастир Дуљево изнад Будве. Када се опоравио, враћа се у Витовницу, али на кратко. Болест и старост чине своје, старцу-архимандриту је потребна свакодневна нега за коју у манастиру нема правих услова. И одлучује се за одлазак у Бачку Паланку. Отац Тадеј, како сам видела приликом једне своје посете, има засебне одаје у том домаћинству у Бачкој Паланци.

О њему уредно и с љубављу брину, као о најстаријем свом члану. Угађају му у свему, чак су му набавили и јато егзотичних птица које он веома воли. Владика Игњатије, лично или телефоном, често разговара са њим, распитује се за старчево здравље. Посетили су га, такође, митрополит Амфилохије и председник опстине Петровац на Млави, као и група монаха-стараца из манастира „Пустиње“ у Русији - каже саговорница "Вести".

Она нам је ( Лазаревић) потврдила да је промењен број телефона те породице у Бачкој Паланци, јер нису имали мира, ни дању ни ноћу, од позива оних који су желели сусрет са оцем Тадејом, не размишљајући о томе да и овај стари монах може бити болестан и исцрпљен, да није у стању да више прима цесте и велике посете.

Рада Лончар

ВЕСТИ, 16.децембар 2002

……………………………………...

Цео овај чланак када сам га нашао на интернету и прочитао, учинио ми се нелогичан и у раскораку наслова и садржаја. Дакле, прво се упућују на мистериозни нестанак Оца Тадеја, као и да је доласком владике Игњатија, МОРАО ДА НАПУСТИ ВИТОВНИЦУ. Све остало у садржају за мене нема много смисла, то сељакање болесног монаха из манастира у манастир, па по приватним кућама и слично, како се коме владики или другом прохте. Очигледно да неко ( из СПЦ ) није дозвољавао да се Отац Тадеј врати у Витовницу !? Владика Игњатије изгледа није могао да дозволи да неко у епархији буде популарнији од њега, рекао бих, па му је помоћ и налог из врха СПЦ дошао као поручен.

Уосталом разговарајући са онима који су добро познавали Оца Тадеја чуо сам да поступање са њим у поменутој приватној кући у Бачкој Паланци није у свему било „богоугодно“ , а сви смо закључили да је место које би монах Тадеј изабрао да „Тихује „ које се иначе сасвим неодговарајуће помиње у овом новинском тексту, могао бити само и искључиво манастир Витовница, где му је очигледно био забрањен повратак !

Смрт Оца Тадеја

Дана 13. априла 2003 године, само после неколико месеци од објављивања овога чланка упокојио се у Господу Архимандрит Тадеј Штрбуловић (Тома) у својој 88. години. Упокојио се у приватној кући у Бачкој Паланци. Готово тајно је пребачен у манастир Витовницу и сахрањен 15.априла 2003. уз присуство доста грађана, монаха и свештених лица, иако његова сахрана није објављена како се очекивало. Чак није ни познато који су првосвештеници и владике СПЦ били присутни !?Ако су ? Отац Тадеј је сахрањен на ливадици десно од улаза у цркви где је сахрањена и дугогодишња монахиња тог манастира Марина Милорадовић и непозати монах са Свете Горе. Све скромно како доликује.

Доласком новог младог игумана по одлуци владике Игњатија: „Решено да је се манастир поново дигне“ и обнови. Како је одлучено тако и би. Од манастира се у задњих пет година мало шта може препознати.

Епилог : Последња посета Витовници новембра 2016.

Посета Витовници са којом започиње овај фељтон била је велико разочарење у једном смислу, за све нас у групи. А у њој су били људи од ауторитета и интегритета који су , као и ја заиста имали духовну спону за блаженопочившим игуманом. Изгубљена је она, да кажем патина и спонтана природна околина. Јесте савремено уређено: асфалт и бетон до улаза у цркву, нема више старе манастирске клупе, дрвене ограде, све окречено шљашти и сјаји. Испод манастира у лево, огроман асфалтирани паркинг за више десетина аутомобила и на десној још у градњи други још већи, са сигурно стотинак места . Као да се спрема за неку огромну прославу и мноштво људи – посетилаца.

Киша сипи, црква отворена. У помоћној згради испод цркве горе светла, али нико не излази да поздрави намернике. Улазимо у цркву узимамо свеће и остављамо новац . На столу поред свећа гомила књига о оцу Тадеју, слике и слично. Палимо свеће на гробу оца Тадеја, али још никога од братије или саслужитеља да нам се придружи. Молимо се још петнаестак минута и опраштамо од Оца Тадеја и некако празни напуштамо црквено имање. На повратку у колима углас смо закључили : Отац Тадеј биће проглашен за свеца, пре или касније и то је у реду. Али није у реду да његов лик, његово дело, и он као највећи српски монах духовник новијег времена постане још један пример како СПЦ готово све претвара у бизнис. А да све иде у том правцу говоре нова и нова издања цркве о оцу Тадеју, и другим издавачима, о чудима, пророчанствима, виђењима и прорицањима благопочившег оца Тадеја. Чудо за разлику од пре четврт века када је био изопштен? На интернету само што нема још спотова. Кажу да је на десетогодишњицу смрти оца Тадеја проплакала икона ( ? ) -урамљена слика са његовим ликом, стављена на његов гроб !? Ја сам слободан да кажем, да све то Отац Тадеј није заслужио, од наше цркве, ни пре, а нити после смрти.Онима који су га упознали и знали, довољно је сећање и молитва. Другима који буду долазили, који ће се сликати, куповати књиге и сувенире, Отац Тадеј сигурно неће помоћи, ни на овом нити на неком другом месту.

Што сам имао то сам рекао, пред људима и Богом.

ПС. А у вези објашњења наслова фељтона који сам обећао: то је мој закључак и став да хоћу да будем и останем православни верник, али нећу у тор ( на паркинг ), јер за почетак, и тор (паркинг) ће да се наплаћује, па онда и све остало ).

Напомена : Фотографије су власништво сајта Академедиасрбија и коришћене из књиге : Лексикон Парапсихологије аутора Слободана М.Маричића.



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP