Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 16154
Sadržaj : 8312
Broj pregleda : 5297764
Ko je na sajtu?
Imamo 84 gosta na mreži

ВЕРНИК АЛИ НЕ У ТОРУ СА СТАДОМ 4.


09.04.2017

Пише : Слободан М.Маричић

 Не сећам се која је то била посета од оних између десет и петнаестак које сам учинио Витовници.

 Вероватно нисам досада рекао да ниједном, али баш никад није било ружно време, киша или снег када сам ишао у посету Оцу Тадеју. Тако ни овога пута. Том приликом путовао сам сам и „када сам дошао на ред“, Отац Тадеј уместо да седнемо негде у близини цркве, „повео“ ме је у малу шетњу стазом преко ливадице поред шуме. Разговор је био општи: о путу, приликама, времену и његовим здравственим проблемима које је добио приликом једног путовања. Била је то позна јесен, а Отац се враћао од неког посла из Пожаревца и некако пропустио последњи аутобус који је пролазио кроз Витовницу. Чекање на станици на пола пута докле је стигао са неким добрим људима није се исплатило, јер нико више да прође. Већ се приближавао сумрак кад се заустави један човек на трактору и рече Оцу да нема више аутобуса те да му не вреди чекати. Па пошто га познаде, иако није био из Витовнице него оближњег села рече : Оче, ја могу да вас повезем, али у кабини нема места, но пошто нисте крупни некако ћете седети пола у кабини, а ноге кроз врата на блатобран, тако некако. У неимању другог избора тих петнаестак километара према Витовници преседео је овај телом крхки старчић на ветру и хладноћи. Некако је стигао у конак, али изнемогао, после чега је боловао добрих месец дана. Тако је добио неку „ костобољу“ па је постао осетљив на време.

 Док смо полако шетали гледао сам га и упијао његове речи о томе да је све око нас живо, при чему је склањао са стазе сваку животињку, бубицу пазећи да не нагази неки цветић или самониклу биљчицу. Шума десно испод цркве је, рекао сам била манастирска и тако успут опет наиђосмо на неки дрвљаник, тачније на место где је неко од монаха или надничара правио кочеве за ограду. Стекао сам утисак да је Отац посебно волео да седи на дрвету, неком деблу или дрвеној клупи, готово никад на столици, поготово оним пластичним које су се тада масовно појавиле.

 Мени у глави као и тога пута гомила питања која нисам тада још увек могао да „систематизујем“ према теми, значају и односу према нашој религији и ономе што сам прочитао као искуства других људи различитих вера од наше православне. Рекао бих да сам до те 1982. или 1983. године сакупио и прочитао укупно десетак или дванаестак књига Карлоса Кастанеде које су преведене код нас и две најновије које сам понео из Немачке. Кастанеда је у то време био име број један као аутор езотеријске литературе и готово није било језика на који му књиге нису преведене. Било је пуно тога што ми је било посебно занимљиво и посебно „технике прикупљања моћи“ о којима је Дон Хуан подучавао Кастанеду, својства и моћи ауре и чакри, као и разна друга питања из других извора као например, Тајне брзог ходања тибетанских свештеника итд.

 И тако већ према начину који сам упознао и реакцији коју сам очекивао, Отац Тадеј је почео да прича. Да будем сасвим јасан, дакле почео је да ми одговара на моја неизречена питања. Био сам по ко зна који пут буквално запањен његовим излагањем. Али буквално. Притом да поновим, да ни на почетку ни током његове приче нисам изговорио ни једно питањена које сам очекивао одговор.А он ми је причао следеће : „ Ја сам чуо за једног сељака, ту из нашег краја који је преносио неки терет колима са сином. Негде на путу се кола преврнуше и син му оста заглављен испод кола. Помоћи ниоткуд, до села подаље и он скочи, наслони се леђима на кола и ухвати за ивицу, те подиже цела кола од земље толико дуго и високо, док му се син не извуче испод терета и кола. Тако, може човек када је у смртној опасности или великој муци, да уз Божију помоћ добије огромну снагу што нема ни десет људи. А и у Библији има пуно примера светаца који су у борби са Нечастивим и злим силама добијали огромну моћ. Тако док је боравио у Синајској пустињи,светац ( заборавио сам му име -прим.аут ) је провео стотину дана подвргнувши се разноликим искушењима. Боравио је у једној земуници испод огромног камена молећи се . Од путника из каравана који су пролазили, примао је само по неки комад хлеба и мало воде. За то време га је непрестано узнемиравао Нечастиви , не могавши му прићи јер се овај (светац ) заштитио знацима крста и библијским симболима у песку. Али пошто нечастиви није силазио са једне стене задиркујући га, светац дограби камен велик као највећа овца и баци га на Нечастивог, те га отера и тако неколико пута.

 Е сад има и других примера, где неки људи тајним знањима могу да добију надљудску снагу чинећи чуда, али та снага и сила није од Бога, већ од нечистих сила. Оно што је дато од Творца једнима, то је дато једнако и другим људима и могу добити Божију помоћ, само ако Он услиши њихове молбе. А могу разни људи да праве напитке од разних трава и ствари, па да се занесу, као када неко наш попије бунике. (Буника отровна зељаста биљка која расте на запуштеним местима, висока до метар. У нашем народу од давнина се сушени цвет или лист користи за лечење, чајеве, масти и сл.. Изазива халуцинације, осећај летења, лебдења, али у већој количини је смртоносна.) Потом, настави Отац Тадеј ти људи могу да чине чуда , али то је све само у њиховој глави. Тако ми одговори Отац Тадеј, нека од мојих бројних питања која су ми се мотала по глави.

 Причао ми је даље како се болест у човеку може видети и пре него овај онемоћа. Али мало људи то може и то није ствар учења и вежбе, већ дара од Творца.Када је човек здрав он око себе „шири“ неку невидљиву снагу, очи су му бистре и светле, а глава и мисли чисте. Мислим да сам га тада први пут отворено питао : „ Јели ти људи могу да читају мисли и „виде“ у човека и око човека“ ? Одговор какав сам добио нисам очекивао. „ Знаш , ти то, знаш, држећи овлаш руку савијену у лакту са прстом према мени уз лаки покрет главе у страну. Али то није био прекор, већ само закључак, бар сам ја тако мислио. И потом ми је отац наставио причати о људима који желе проникнути у непознате ствари, у тајне ствари, у забрањене ствари. Та претерана жеља за таквим знањима одводи их често на погрешан пут веровања у оно иза чега се крију лажи Нечастивог и његових слугу. Човек тада треба да се запита : „Јели то нешто користи њему и само њему, или и другим људима? Коначно јели то само њему на корист, а на штету другима ? Тада сам први пут чуо његову реченицу, која је данас, видим, наслов неких књига о њему : „ Какве су ти мисли, такав ће ти бити живот“ . И тек тада сам , после две деценије можда, схватио значење речи на једној плакати на зиду у некој фирми негде у Немачкој. Писало је само : Мисли позитивно . Упамтио сам ту поруку, али нисам схватио тако једноставну, а важну суштину коју сам разумео тек настављајући је тада са речима Оца Тадеја : „Мисли позитивно, јер какве су ти мисли, такав ће ти бити живот“.

 Не могу рећи да сам одмах прихватио такав однос према животу, јер то није само једнократна изрека, већ слободан сам рећи, космичко правило живота.Не бих тај мој став даље „подупирао“ доцније изграђеним мојим мишљењем да то изречено садржи све најважније о космичкој правди, природној равнотежи, закону Карме итд. Једноставно човек не може неке важне ствари разумети и када су „ пред очима испред самог носа“. Али врло брзо, изградио сам став поверења у „Космичку правду“ понекад и са претераним оптимизмом и позитивизмом према људима око мене и околини. Све наравно захваљујући моме блаженопочившем духовном оцу Тадеју. И да тако кажем, све то користило ми је доцније у животу и користи до данас.

 Већ тада сам долазећи у Витовницу чуо разне необичне приче о Оцу Тадеју које су ишле за тим да кажу, да он није „обичан човек и монах“ . И заиста и није. На неке ћу подсетити. На пример о његовој „прозорљивости“- како се народски код нас каже за особу која уме да „чита мисли“ и више од тога. Пример : сусрет са мојим пријатељем из Немачке. Затим, тврдњу старе монахиње да је својим очима видела једног јутра пред зору, како је црква унутра обасјана бљештавом светлошћу, да би потом нестала, а из ње изашао Отац Тадеј. То ме подсети на други догађај пред хиљадама очевидаца када је био у посети Христовом гробу у Јерусалиму за време изношења „Благодатног огња на богослужењу Велике суботе уочи православног Васкрса. Појава Благодатног огња по тумачењу православне цркве верницима представља видљиву пројаву Духа Светога и потврду васкрсења Исуса Христа. Цела група наших поклоника из Србије је причала како је по изношењу „ Благодатног огња „ он лебдео мало изнад масе, а онда се спустио на Оца Тадеја, а са њега прешао на друге изабране поклонике, који су палили свеће. Кажу да је Отац Тадеј тада цео био у светлу плаве боје, изазваши страхопоштовање присутних, јер пламен долази само изузетно духовним и посвећеним верницима и црквеним људима и то не често. Прича се да је патријарх Јерусалимски који износи Благодатни огањ тражио, да види тог свештеника, кога је Благодатни огањ „окупао“, што се и догодило.

 Наставак: 15.04.2017

 


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP