25.03.2016.
Пише : Слободан М.Маричић

Пошто су пре двадесетак година бриселске ЕУ и англоамеричке  велможе садили тикве са ђаволом, сада им се о главу лупају. Дошао ђаво по своје, како каже наша пословица.

Оно беше ли Холбрук седео са прекрштеним ногама у некој јазбини на Косову са шиптарским терористима,  међу којима су били и припадници такозване „атланске бригаде“ у којој су били авантуристи и криминалци из многих западноевропских земаља ? Или то беше у Хрватској, где су на страни усташа ратовали против Срба све удружене европске битанге, неонацисти и криминалци из Немачке, Белгије, Холандије, Француске, Енглеске и не знам које све земље ? Сви су знали и за постојање одреда главосеча муџахедина и других верских фанатика у име Алаха који су ратовали на Косову и нарочито у Босни, а плаћале их Саудијска Арабија, Турска и друге земље, које нам испадоше данас чак неки пријатељи. 

Када је због „трговинског ембарга“ данима стајао на на граници Републике Српске камион са боцама кисеоника за болнице у Бања Луци и РС, посматрачи ЕУ су били глуви на вапаје да ће последице бити страшне. И биле су : 14 српских беба се угушило у инкубаторима без кисеоника који је за ЕУ био „ стратешки производ“ на листи забране увоза.   Када нас је 1999. бомбардовао НАТО , готово цела Европа и свет су говорили да је то праведно и да смо ми Срби заслужили!  Јели тако ? Јесте ! Нико није марио за српске сузе, нико није полагао цвеће пред нашим амбасадама по Европи за невине жртве , за нашу невину убијену дечицу.

Реч „убити“ звучи ми некако „морбидно хумано“ у односу на реч „заклати“ од које се јежим!  Да ли су људи у напредној и хуманој Европи уопште мислили о томе како су грозно уморене хиљаде жртава у том злочиначком подухвату покварене маторе Европе против српског народа и Србије? Клали су нам војнике и цивиле као стоку, нека ми Бог опрости на изразу. Гађали напалмом воз са цивилима док нису сви изгорели до непрепознавања а метални вагони се истопили. Бомбардовали нас осиромашеним уранијумом, бомбама са графитним тракама да нам се распадне електроенергетски систем, рушили нам највеће и најлепше мостове. Када се завршио тај „милосрдни рат“ недуго затим огласише се земље са Дунавског слива : Ало Србијо, када ћете расчистити те остатке срушених мостова да наши бродови могу да довозе и одвозе робу до Црног мора, јер губимо много пара ! Која иронија, који цинизам.

Све то време обилато су од Америке и европских сателита помагани сви терористи који су се борили против Србије оружјем, опремом, муницијом, униформама и саветницима. И добро су их увежбали. Отишли су после у своје вукојебине по пустињама, а њихова „бела“ браћа по оружју су се вратили у своје европске земље, поносне и културне краљевине са хиљадугодишњом историјом. Гомила муџахедина се после рата населила у Босни и Херцеговини и на Косову и тамо су „мирни и угледни“ грађани. Сада се ти пси рата буде и враћају у Европу, али сада баш у те „културне“ земље које су нас бомбардовале, да тамо пале и жаре, разносе друге и себе, убијају и кољу.

Како рекох : Дошао ђаво по своје. Знаш шта Европо ? Заболе ме она ствар, као тебе ономад када су слике одсечених српских глава кружиле светом, а ти Европо, курво матора, ћутала.

И да напишем по хиљадити пут :

Србине, Српкињо
Не заборави никад
Не опрости никад
Памти заувек
НАТО бомбардовање Србије.

А ви драга браћо и сестре, не слушајте Вучића и оне политичаре који нам говоре ко су нам данас пријатељи, и да треба да само гледамо напред, а не уназад шта је било( да газимо по костима и крви наше убијене браће, сестара, очева и дечице )! 

Сетите се да су нас бомбардовали :   Америка, Белгија, Холандија, Данска, Исланд, Немачка,Француска, Чешка,Мађарска, Италија,Шпанија, Канада,Турска, Норвешка,Британија, Пољска,Португал, Грчка и Луксембург. Активно слугерањски су им помагали:  Румунија, Бугарска, Хрватска, Словенија, БиХ, Македонија, Албанија и Аустрија. Ко ће и како ће мене и вас да убеди, да су нам то данас пријатељи? Мене неће и не може нико ! Нико и ни по коју цену !

Европо - јеби се ! "Пријатељи" који сте нас бомбардовали и убијали – јебите се и ви и плачите ! Ми суза више немамо, јер смо све исплакали.

Podelite ovaj članak