Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 64503
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6392212
Ko je na sajtu?
Imamo 54 gosta na mreži

КАКО СЕ ОСЛОБОДИТИ ЗАМКИ СОПСТВЕНОГ УМА


28.03.2015. / Академедиасрбија
Екхарт Тол

Најважнији корак на вашему путу према просветљењу јесте овај: научите раскинути поистовећеност с властитим умом.

 Сваки пут кад изазовете прекид у струји мисли, појачава се светлост ваше свести. Једнога дана можда ћете схватити да се смејете гласу у глави, као што бисте се насмејали враголијама детета. То значи да садржај ума више не схватате ни изблиза тако озбиљно, будући да ваш осећај сопственог Ја не зависи од њега. Оде ли човек лекару и каже: »Чујем гласове у глави«, вероватно ће га лекар послати психијатру. Чињеница је да на врло сличан начин или дословце сви у глави непрестано чујемо гласове: то су несвесни мисаони процеси, а ви не знате имате ли и како моћ да их зауставите. Реч је о трајним монолозима или дијалозима. Вероватно сте на улици сусрели на прву помисао, »луде« људе који разговарају са собом или мрмљају не обазирући се на околину. То се не разликује много од онога што радите ви и сви други »нормални« људи, осим што не говорите наглас или пред другима. Глас изнутра коментирише, нагађа, просуђује, упоређује, жали се, нешто му се свиђа, нешто не и тако у недоглед. Тај глас не мора бити повезан са ситуацијом у којој се управо налазите; можда оживљава неки скори или давни догађај, можда увежбава или замишља могуће будуће ситуације. Размишља ли о будућности, неретко замишља како ће ствари кренути можда у погрешном смеру и замишља негативан исход; то називамо забринутошћу.

Понекад су та размишљања праћена и визуелним сликама или »менталним филмовима«. Чак и ако се наш унутрашњи глас односи на тренутну ситуацију, протумачићемо је појмовима прошлости. То је зато што глас припада условном уму, који је резултат свеукупне ваше прошлости, као и колективног културалног мисаоног склопа који сте наследили. Дакле, садашњост посматрате и просуђујете очима прошлости и добијате потпуно искривљену слику. Није неуобичајено да тај унутрашњи глас представља човековог  најгорег непријатеља. Многи људи живе са тим «мучитељем» у глави који их непрестано баца у дилеме, напада, кажњава и исцрпљује им животну енергију. То је понекад узрок неизрециве беде и несреће, као и болести. Добра је вест то што се ви сами уистину можете ослободити «робовања» властитом уму. То је једино истинско ослобођење. Управо сада можете предузети први корак.  Почните што је чешће могуће пажљиво ослушкивати тај глас у својој глави. Особито обратите пажњу на све мисаоне обрасце који се понављају  као оне старе грамофонске плоче које се већ годинама окрећу у вашој глави. То сам хтео рећи кад сам говорио о »надзирању мислиоца«, односно: слушајте глас у својој глави и будите тамо у улози сведока. Кад слушате тај глас, слушајте га непристрасно. Хоћу рећи, не просуђујте. Не просуђујте и не осуђујте оно што чујете, јер би то значило да тај исти глас поново улази кроз задња врата. Ускоро ћете схватити: онде је глас, а овде сам Ја - ослушкујем га и надзирем. Та спознаја Ја јесам, тај осећај властите присутности није само мисао. Властита присутност ствара се негде крај мисли. Зато, слушате ли мисао, свесни сте не само мисли, него и себе као њеног сведока. Тако се буди нова димензија свесности.   Ослушкујете ли мисао, осећате свесно присуство - своје дубље Ја - у позадини или испод мисли. Глас - мисао тада губи моћ над вама и брзо се повлачи, јер јој више не пружате енергију и свој ум не поистовећујући се са њим.

То је почетак краја несвесног и присилног размишљања. Кад се таква мисао повуче, осетићете како је у менталној струји дошло до прекида – празнине у којој нема оптерећујућег глас - мисли. У почетку ће ти прекиди бити краткотрајни, трајаће можда само неколико секунди, али постепено ће се продужавати. Кад дође до прекида, у себи ћете осетити дубоку тишину и спокојство. То је почетак природног стања доживљене једнакости са својим Бићем, која је најчешће до тада замагљена умом.  Осећај дубоке тишине и спокојства с праксом ће се продубити.  Такође ћете осетити како се из дубина своје унутршњег Ја уздиже танано зрачење радости: то је радост Бића. То не наликује на стање транса. Уопште му не наликује. Овде не долази до губитка свести. Истина је управо супротна.  Кад би цена спокојства било сужавање свести, а цена дубоке тишине смањење живости и будности, тада их не би било вредно имати. У таквом стању унутрашње повезаности постаћете много живахнији и буднији него у стању у којем се поистовећујете са умом. Бићете потпуно присутни. То стање такође појачава учесталост вибрација енергетског поља које даје живот физичком телу. Шта се дубље спуштате у Царство без мисли, како се то понекад назива на Истоку, спознат ћете стање чисте свести. У том стању сопствену присутност осећате с таквом снагом и радошћу да свеукупно размишљање, емоције, физичко тело, као и цео спољни свет, постају релативно безначајни у поређењу са тим стањем. Па ипак, то није себичност, него стање несебичности. Односи вас онкрај онога о чему сте пре размишљали као о »властитом ја«. Та присутност сте ви сами, а истовремено је незамисливо већа од вас. Ово што вам покушавам пренети може звучати парадоксално, па чак и противречно, али нема никаква другог начина на који бих то могао изразити. Уместо да »надзирете мислиоца«, прекид у струји мисли можете изазвати сасвим једноставно, усмеривши жариште пажње у садашњи тренутак. Постаните снажно свесни садашњег тренутка. То ће у вама пробудити дубоко задовољство.  На тај начин одвлачите свест од менталних активности и стварате прекид у мислима те постајете изузетно будни и свесни, али не размишљате. То је суштина медитације.

То у свакодневном животу можете проводити тако што ћете се позабавити било којом рутинском активношћу која вам иначе представља само средство до неког циља, дајући јој потпуну пажњу, тако да сама себи постане циљем. На пример, сваки пут док ходате уз и низ степенице у својој кући или на радном месту, помно усмерите пажњу на сваки корак, покрет, па чак и на дисање. Будите потпуно присутни. Кад желите опрати руке, обратите пажњу на све чулне опажаје повезане с том активношћу: звук и додир воде, покрети руку, мирис сапуна и тако даље. Кад улазите у аутомобил, након што сте затворили врата, застаните неколико секунди и посматрајте ритам дисања. Постаните свесни тихог, али моћног осећаја присуства. Постоји само једно сигурно мерило којим можете одредити колико сте успели у тој пракси: степен унутрашњег спокојства.

Најважнији корак на вашему путовању према просветљењу је овај: научите раскинути поистовећеност с властитим умом. Сваки пут кад изазовете прекид у струји мисли, појачава се светлост ваше свести.  Једнога дана можда ћете схватити да се смејете гласу у глави, као што бисте се насмејали враголијама детета. То значи да тај чести негативни садржај ума више не схватате ни изблиза тако озбиљно, будући да ваш осећај сопственог Ја, не зависи од њега.


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP