Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 64535
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6394244
Ko je na sajtu?
Imamo 56 gosta i 2 člana na mreži

ВОЛИТЕ ФРАНЦУСКУ - КАО ОНА НАС !


19.02.2015. / Академедиасрбија
Пише : Слободан М.Маричић

Поднаслов : Одјеби Француску, као што она одјебава Србију !

Видим како се круни споменик „Захвалности Француској“, како отпадају плоче и бронзана слова, како спада малтер и почиње да вири хладан камен и гвоздена арматура која ће, надам се, таква зарђала, још кратко држати тај споменик српског слепила, блесавог заноса Карађорђевића и кратког памћења Србије и Срба.

Ето, наш премијер после посете Француској све најлепше отпева српском народу о француском пријатељству и остале глупаве и лажне фразе о нашој слози, братству  и остало бла, бла, таман у сред припрема да дочекамо њиховог премијера, кад оно братска Француска нам гурну кажипрст у око. Хвала Богу не ископаше га, јер би онда остали слепи, пошто су нам једно око ископали када су нас 1999. године  бомбардовали заједно са осталим зликовцима из Нато-а.

                        

                                     Француска, курво. Што си се продала, за шаку долара ?

Нисмо ми Срби уопште још издискутовали то важно питање, колико нам је заиста остало пријатеља, ако уопште у овом времену постоје државе које су заиста једна другој пријатељи, односно пријатељице. Што се тиче Француске  сигуран сам да се милион Срба погинулих у Првом светском рату верујућих у братску Француску, од 1999. године окреће у гробовима, заједничким гробницама по Грчкој, Алжиру, Маћедонији, расути по беспућима Албаније и ко зна још где. Не престају да с преврћу и данас вичући : „Ало Браћо Срби и Српкиње - освестите се !!!

Чујем их како шапућу :  „ Ја сам умро од рана на обали код Драча, чекајући француски брод да нас - рањенике превезе; Други : Ја сам погинуо од неисправне гранате коју нам продала Француска: Трећи : Ја сам убијен, јер нисам имао муниције коју нам је требала послати Француска; Четврти : Умро сам од глади, чекајући Француску и Енглеску помоћ на обали Егејског мора; Пети : Умро сам од стида када су нас Французи и Италијани утоваривали као стоку у бродове и ударајући нас урлали што серемо ходајући због дизентерије; Шести : Ја нисам погинуо када сам јурио пред француском коњицом на Сремском фронту, да бих што пре стигао у Србију, већ  сам се убио када ми је од глади умрло троје деце и жена, јер је сваки, ма и неисправни метак или граната, морао да се плати „пријатељској“ Француској, те не беше плата и помоћи за нас бивше војнике...

И чујем себе : маму вам јебем пријатељску, и теби посебно брате Кушнеру и вама карикатуристима што сте ви kao неке демократе , док су нас ваши Миражи бомбардовали 1999. у том Шарлију цртали нас Србе као дивљаке, изругивали нам се, а Блаженопочившег Патријарха Павла нацртали са камом у зубима !

Ја не желим да оптужујем невине Французе, а за мене су то само они који су дошли у Француску из Алжира, Француске Гвајане, Мозамбика и не знам још којих француских колонија, које су протеклих пар векова Французи користили као робове, узимали им сва богатства која су се могла убрати, ископати или украсти. Остали, сви, и преци и потомци који нису дигли глас против француске издаје Србије – сукривци су за ранију и доданашњу српску несрећу, све од како се Србија ослободила Турака !

Зато по ко зна који пут, пишем, псујем и апелујем да пребројимо колико, и имамо ли уопште пријатеља , нарочито „историјских и вечних“. Може и обрнуто, да видимо колико их је и који су то они, који нам нису пријатељи. И када их скупимо на списак, онда са њима хладно, опрезно, мудро, у једној руци јабука, а у оној иза леђа српски бренд АК 47, са девизом – реципроцитет или смрт, или око за око и зуб за зуб. Мислите да је претерано ? Ја мислим да није, шта више сигуран сам у то. Па ајде замислите који то историјски пријатељ са традицијама, братством по (неисправном) оружју и исплатом позајмице у златним динарима, бомбардује другог пријатеља на крају 20.века на радост и потрфебу америчких проклетиња. А када би могли да чујемо и убијеног нам Краља Александра у Марсеју - у „пријатељској“ Француској, мислим да би нам он рекао : терајте их у мајчину.... Уосталом , његове истините последње речи нису биле : Чувајте ми Југославију, већ : Чувајте се Француске !!!

Као закључак овог мог писменог састава је питање : зашто се сада курчити на Француску ?

Ма не напротив, ја мислим да наш председник Тома, треба да свим француским дисидентима, анархистима, десничарима. левичарима тј. борцима за демократију додели по једну медаљу за храброст, а председнику, премијеру, парламенту, влади и шире, Велику медаљу  части и ленту са орловим мудима и курчевим пламеновима Првог реда.

Аааа, питате зашто ? Па зато што и они одликоваше колико јуче и уназад пар година, неколика наша главна муда која одиграше велику улогу у черечењу и паљевини Срба и Србије. Не баш буквално, већ фигуративно, јер та шака јада и несретника по уму и природи, не би то успела ни да их је милион. Па како рекох, на сваки пријатељски гест треба да одговоримо истом мером. И како нас учи историја морамо се ваљано одужити таквим „пријатељима“ - као што нам је Француска република.    
      



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP