Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 64772
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6398114
Ko je na sajtu?
Imamo 57 gosta i 1 člana na mreži

ДА ЛИ ЈЕ ЖИВОТ СВОЈЕВРСНА ЛУТРИЈА ?


11.02.2015. / Академедиасрбија
Пише : Слободан М.Маричић

Све више људи свакодневно истражује и покушава да пронађе одговоре на нека како им се чини, најважнија питања у животу.


Има ли живота после смрти ?
Постоји ли Бог ? 
Шта могу учинити како бих био што ближе Богу и његовој милости ?

Ово је мој покушај да вас уверим да је и лаицима могуће наћи одговоре на нека од ових питања којима међутим неће сви бити задовољни.  Он треба такође да покаже да је много негативности у нашим  личним животима и друштву повезано са нашим недостацима знања о спиритуалном животу. А спиритулни живот је много сложенији, богатији и ако хоћете важнији од друштвеног, јер је сваки човек је у првој линији духовно биће. Свако људско биће, он или она имају духовно тело чији се елементарни делови могу у великом делу дефинисати (открити) у стварности  кроз чула или научне експерименте. У нормалним случајевима ово духовно тело напушта сва остала када наступи физичка смрт и када се духовно тело сачињено од фине супстанце одваја од „љуштуре“ физичког, етеричног и астралног тела. Зависно од карме, карактера особе, и још више од неких других околности, ово тело од префињене супстанце наћи ће се опет у једној, од више других постојећих димензија ( светова ) .

Током наше историје увек су постојали људи, познати и непознати који су успели током свог живота да некако зађу у ту област надчулног живота и понесу или осете одређена искуства. Рекао бих да је било таквих људи и њихових најразличитијих искустава много више него што можемо „ реконструисати“ на основу записа, књига или других извора. Уосталом на једно питање скоро све религије света имају одговор , а то је да „вечни живот“ заиста постоји. Данас је такође безбројна литература која говори о томе да постоји „живот после смрти“ , као и искуства и примери дати од еминентних имена из науке и паранауке, који се понекад не изјашњавају сами, али наводе и цитирају примере којима потврђују ову теорију.
Тако обичан читалац без личног искуства може код озбиљнијег праћења такве литературе или истраживања наћи многе детаље надчулног живота који га могу потом сврстати међу оне који ће постати заговорници теорије да физичка смрт није и крај нашег стварног битисања.

Наравно за дубље проникнути у  овај свет спиритуалних тајни је потребна редовна духовна пракса и духовни учитељ, односно неко ко ће нам помоћи у извођењу на „стазу трагања“ да би постали „Духовни трагалац“.  То наравно није услов, јер су многи појединци кроз литературу или медитацију дошли сами до одговора на своја или вечна питања или чак овладали техникама уласка у свет оностраног.

Не треба да нас чуди што су такви људи све радили у некој врсти тајновитости, без поверавања другима, јер су до 19 века лако могли бити означени да се баве црном магијом, па због тога проскрибовани или чак могли  изгубити и живот. 

Свакако лакше је наћи теоријске примере и описе доживљаја других. Доживети у пракси паранормалне феномене, је већ много теже. Наиме, за то није довољно само прочитати како се постиже, улази у или примењује неко ( тајно) знање, већ и дуготрајна вежба. Но и праксе имају своја ограничења, како да се дође до разумевања основних појмова универзума и његових закона, а потом упустити се са стеченим спиритуалним знањима у  свет надчулног. Дуго је потребно времена и труда да би се развиле одређене вештине као што су контакти са димензијама или световима изван овог нашег или увида у раније инкарнације где је потребна сарадња са шаманима, практичарима који су савладали знања одласка изван нашег трећег дензитета.

Свако људско биће има потенцијал да духовно толико напредује да може постићи контакте са неким космичким ентитететом или овлада вештинама у премештању у друга спиритуална стања. Највећи број таквих људи је у Азији међу будистима. Спиритуални развој тог обима код европских људи и свих осталих, јавља се у много мањем броју.


Духовно тело је вишедимензионална структура, која је слојевита. Први или најдубљи слој је спирит – душа човека, али о месту где се налази не постоји сагласност.  Спирит после смрти човека преузима сва постигнута знања, интелект и меморију , сећања на прошле животе и нестаје као искра у космичком пространству. Душа је нематеријална и стога неуништива. Биљке и животиње такође имају душу. Свака душа мора, након што је одвојена од божанске душе да се развија током много живота и еона у биљним и животињским телима, да би била спремна за живот у људском телу.

Тек након низа инкарнација у људским телима, душа добија могућност да се споји са Божанском душом. Прави одговор на фундаментална питања постојања је једино могуће путем систематског духовног живота. Само кроз редовне напоре да се приближимо Богу, можете отворити ум на чисто духовним нивоима . Треба знати да је вегетаријанска исхрана камен темељац за бржи напредак у медитацији.

Већина људи није свесно чињенице да сурово и болно убијање домаћих и дивљих животиња сваког тренутка свуда на земљи, производи невидљиве планетарне вибрације, које стимулишу негативне особине људског духа. Због тога настају неспоразуми, свађе, сукоби и ратови. Не само животиње које узгајамо само да би их доцније убијали ради производње хране, већ и биљке , пате исто као и животиње када их убијате – уништавате. Поједини теоретичари езотерије кажу да би цео свет живео у већој хармонији, да би престали сукоби и ратови и угњетавања, ако би већина људи прешла на вегетаријанску исхрану и човек почео да живи у хармонији са биљним и животињским светом и природом уопште.

Коначно долазимо до парадоксалне ситуације да се згражамо над помисли да би нека ванземаљска бића могла да окупирају планету и као у неким филмовима, почну да хватају људе да би се њима хранили. То јесте страшна помисао, али и ништа неприродно, јер и ми смо од меса и крви, као и животиње којима се ми хранимо. Али то је, кажу, природни чак космички закон, да онај на врху ланца исхране може да влада и да се храни свима који су мање напредовали у интелектуалном или физичком развоју. Сада смо то ми - људи на земљи, али земља није усамљено и изоловано острво у космосу, јер на њу колико сутра може доћи нека раса физички, технички и интелектуално надмоћнија од нас земљана која ће у нама видети «обиље хране» као некада ловци на «Дивљем западу» Ма колико нам се то данас чинило ужасним, то је реалност. Чак ни да колико сутра сви постанемо вегетаријанци, то неће отклонити страшну могућност да постанемо храна на трпези неких ванземаљаца или садржај конзерви.

Да би се вратили на почетак излагања и смисао увода у значај спиритуалног живота, рекао бих да ми се мојим скромним знањем чини, да је за наш вечни живот заправо свеједно хоћемо ли умрети у кревету од неке болести или старости, у саобраћајној несрећи или ће нас појести неки створови из дубине космоса. Наш спирит, наша душа ће доживети следећу трансформацију, која је нека врста спиритуалне лутрије, јер се тренутно наша душа може опет наћи у неком детету, у некој биљци, животињи или младунчету неког ванземаљског бића.

Не би ме зачудило да се већина запита, па ако је све то тако, зашто да се уопште трудимо да будемо смерни и ближе Богу, или да се напрежемо умно да проникнемо  у тајне живота и смрти када ћемо свакако живети опет ? Да, има логике, али није свеједно да ли ћете о истом размишљати као свиња која скичи док је кољу за божићну печеницу, као напуштени пас на улици кога свако мало шутирају, или као просечни човек који живи срећно са сазнањем у каквим се све облицима живот може «подарити» људима. Ко зна одговор да ли је можда боље не трудити се уопште да истражујемо шта све постоји око нас, а ми то не видимо или не разумемо? Ја не знам.    


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP