Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 65293
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6405181
Ko je na sajtu?
Imamo 77 gosta na mreži

ŠTA JE I KAKO FUNKCIONIŠE “KONTROLNI SISTEM”


06.10.2014. / Akademediasrbija
Priredio na srpskom : Slobodan М.Maričić

U ezoterijskoj literaturi često se spominje : "Kontrolni sistem" koji običnim ljudima, masama ili svim stanovnicima zemlje nameće određenu matricu ponašanja i planira budućnost.

Najveći broj ljudi ne primećuje činjenicu da sve funkcioniše po nekom obrascu  strogo kontrolisamo i prepušta se, sasvim mali broj primećuje da našto ne štima u " funkcionisanju sveta" i traži odgovore šta bi to moglo biti, dok je skoro zanemarljiv broj ljudi shvatio da životima i budućnošću naše civilizacije upravlja elita, koja je moja je samo po korenima deo ljudske populacije, a istom upravljaju gospodari - entiteti drugih civilizacija i iz drugih kosmičkih dimenzija. Oni shvataju da ljudska rasa mora nešto preduzeti da se oslobodi Kontrolnog sistema koji sputava osnovna prava pre svega slobodu razmišljanja, odlučivanja  i delovanja u sopstvenom i interesu svoje porodice. Obrazac potčinjavanja ljudi je takozvani Kontrolni sistem, koji od rođenja disciplinuje ljudsku rasu i pretvara zemlju u još jednu kosmičku koloniju iz koje će pre ili kasnije biti korišćeni svi resursi uključivši i ljudske, kao posebnu vrstu " robe široke potrošnje".

Kontrolni sistem je dizajniran tako da reguliše svaki aspekt ljudskog postojanja kako bi nadzirao i sprečio bilo koga da otkrije istinu ili radi bilo koju stvar koja bi ga destabilizovala. Na meti su mu naročito ljudi koji prenose znanje drugima, a koji su potrebni kako bi se ne bi videle tajne kroz obmanu. Na kraju nas to vodi do energetske farme koja „neguje“ neznanje i patnju među ljudima kako bi se prikupljala energija za viša negativna bića; jer bez efikasnog Kontrolnog sitema ne bi bilo efikasne žetve. Kao i kod mlekara, što je farma efikasnija, a aparati za mužu više i bolje automatizovani, to je veća dobit i zarada. Ono što dalje u tekstu sledi je kratak i pojednostavljen pregled glavnih područja delovanja Kontrolnog sistema, i kako on oblikuje naš svakodnevni život.

RELIGIJA

Religija daje ljudima osećaj sigurnosti u zamenu za bezpogovornu poslušnost. Pozitivna strana religije bila bi podsticanje odanosti idealima koji su viši  od materijalnog uspeha kao što su pomaganje drugima ili služenje uzvišenom božanskom planu. Na negativnoj strani imamo strašnu zloupotrebu religije kako bi se programiralo ljude kao robote, te ih se usmerava da čine loše stvari poput mržnje prema drugima ili ubijanje drugih ljudi zbog  druge vere. Glavna uloga religije kroz istoriju bila je držati društvo u „ modu “ lepog ponašanja. To se radilo utiskujući deci moralne kodove i ulivanjem straha od autoriteta. To ih je oblikovalo u građane koji teško rade te se bespogovorno pokoravaju ( čak i brutalnim ) zakonima. Za razliku od duhovnosti, religija pokušava sprovesti poželjno ponašanje kroz programiranje i zastrašivanje, a ne kroz istinsko razumevanje, tako da je napredak društva bio utemeljen na neznanju i dogmama.

Danas, oni koji su duhovno napredni mogu razlučiti i kombinovati istine bilo koje religije kako bi povećali svoju spiritualnost, dok oni koji su duhovno slabi pridružuju se religiji samo kako bi bili deo „verujuće” mase u nešto, a takvi obično završavaju gutajući i ponavljajući mantre rigidnog sastava verovanja, kojeg čak i ne razumeju. Nažalost, zle osobe takođe koriste religiju, kako bi se pokazale boljima nego što to zaista jesu. Kao vukovi u janjećoj koži. Neki od njih čak postaju slavni duhovnici ili propovednici koji varaju hiljade naivnih sledbenika u različitim religijama.

Ali najgora svrha religije je značajna uloga u duhovnom iscrpljivanju i porobljavanju čovečanstva. Kad god se neko slepo pokorava nekom spornom izvoru autoriteta, umesto da sluša svoje vlastito srce, deo njegove duše izgubi funkciju zbog zanemarivanja. Kada god neko moli spoljni autoritet za snagu ili pomoć, umesto da shvati da se moć nalazi pre svega unutar njega, energija duše se predaje tom spoljnom autoritetu, pa naš unutrašnji božanski deo postaje teže dostupan. Kad god neko veruje u nešto duhovno bez da je shvatio o čemu se zapravo radi, pa još ide okolo i uverava i druge u to, njegova sposobnost da misli kreativno i novo se smanjuje, te postaje još više robotizovan. Sve organizovane religije podstiču sve to.

Ono što više negativne sile žele od ljudi je da budu poput robota koji se ponašaju mirno i krotko i predvidljivo kako bi dobrovoljno predavali svoju duhovnu energiju. Religija im zdušno  pomaže u tome. Kada se ljudi u crkvi mole nekom kipu ili slici, njihova koncentrisana energija ide u okolinu, gde je negativne sile „pokupe” za svoje vlastite potrebe. Zato crkve često služe kao eterični ekvivalenti muznih farmi. Svako sa zdravim duhovnim razumom treba biti usredsređen na ljubav i mudrost kroz privatno – lično  učenje i lično iskustvo, umesto da iz neznanja predaje svoju energiju negativnim entitetima kroz organizovanu religiju.

ŠKOLA I OBRAZOVANJE

Škole su potrebne, ali su ove današnje daleko od porewba a još dalje od savršenstva. Uticajni ljudi koji su utemeljili naš moderni školski sistem bili su poslovni ljudi koji su želeli da deca postanu vešti i poslušni radnici, kako bi popunili njihove fabrike i kancelarije. Zato su utemeljili takve škole kako bi napravili gotovo maloumne radnike, a ne slobodne i nezavisne mislioce i kreativce. Učenici koji zadrže svoju kreativnost i nezavisan um sposobni su zarađivati za život bez rada za velike kompanije koje čine ekonomski deo Kontrolnog sistema, te možda i sami započeti neki posao koji oduzima novac i moć Kontrolnom sistemu.

Pa iako škole poučavaju đake važnim veštinama kao što su čitanje, pisanje, računanje itd. one više služe za stvaranje efikasnih radnika koji će biti zavisni od Kontrolnog sistema, nego za stvaranje nezavisnih kreativaca koji će tražiti svoj vlastiti put u životu. Škole to čine kroz nekoliko manipulativnih taktika.

Prva metoda je da se provede što više vremena i energije na „uterivanje” određenog ponašanja nego na učenje. Uslovljavanje ponašanja znači korišćenje posebnih pravila, nagrađivanja i kažnjavanja, kako bi se namerno ukalupili osećaji, misli i ponašanje. Previše školskih pravila je nepotrebno, a ipak se koriste kako bi se đaci osećali nemoćno i isfrustrirano umesto da se koriste za poboljšanje uslova i potrebnih tema za učenje.

Druga metoda je uterivanje jednog životnog stila u glave učenika i to onoga koji uključuje zadovoljavanje autoriteta kako bi se dobile ocene i preporuke koje su potrebne kako bi se upisao dobar fakultet, kako bi se zadobilo poštovanje sredine koje je potrebno kako bi se osećali ugodno, te kako bi se osigurali redovni i dobri prihodi i konačno, sigurna i dobra penzija. To sve dolazi sa upozorenjam: ako zastraniš sa toga puta, završićeš kao gladna propalica, što naravno nije istina jer neki od najbogatijih ljudi na svetu nisu uopšte završili bilo kakav fakultet. Dakle ne mora se žrtvovati svoja sloboda i snovi, da bi se navodno Kontrolni sistem “najbolje” brinuo o tebi. Umesto toga možeš iskoristiti svoju domišljatost i snalažljivost, kako bi raskrčio svoj životni put.

Treća metoda uključuje strukturiranje udžbenika i predavanja na što fragmentiraniji način kako bi naučeno ostalo nepovezano. Na taj način učenici pamte samo fragmente celine i činjenica te mogu rešiti svoje domaće zadatke, ali u njihovim umovima se ti fragmentirani delovi nikada ne mogu “sklopiti” u jednu veću integralnu celinu koja im daje istinsko razumevanje susštinskih stvari potrebnih  da bi se iskoristile i originalne sopstvene ideje. Učenici zato postaju vešti samo u stvarima za koje su uvežbani, gubeći sposobnost slobodnog i kreativnog razmišljanja i domišljatosti. Na taj način postaju poput robota koji se mogu isprogramirati, kako bi radili posao bez razmišljanja i pitanja.

Četvrta metoda je izvrtanje činjenica u udžbenicima kako bi se kreirala lažna slika svoje okoline, sopstvenog društva i sveta. Istorijske i naučne knjige su najopasnije. Pisane su najčešće od strane onih koji imaju političke ambicije, tako da se učenicima retko kada ukazuje na istinu i pravo stanje stvari. Njihovo razmišljanje se upućuje samo u smeru koji podupire Kontrolni sistem. Istorijske i naučne knjige sa više činjenica i istine mogu se pronaći često van škola i univerziteta u javnim knjižarama, ali one najopasnije za Kontrolni sistem mogu se pronaći samo na internetu ili među knjigama koje su specijalizirane za teme kao naprimer : teorije zavere, paranormalno, ezoterično, alternativna istorija, vanzemaljci, NLO itd. To ne znači da su sve takve knjige i katalozi na internetu i u knjižarama bezuslovno istiniti, nego činjenicu da se kvalitetne knjige ne spominju i ne koriste u školama, te da često nisu dostupne čak ni u javnom prometu.

Koji je ključ za pobedu takvog školskog sistema? Uzmi od njega samo ono što ti treba, kako bi postigao ciljeve koji prkose Kontrolnom sistemu. Najviše uči izvan škole kroz životno iskustvo, razgovor sa odanim prijateljima i u porodici , promišljanje, eksperimentisanje, kreativne hobije, itd. Biti istinski slobodan znači stvoriti dovoljno novca za ono što te zaista veseli, a istovremeno imati dovoljno vremena i energije kako bi ga potrošio. Bolje imati jednostavan posao na kojem zarađuješ dovoljno, nego stresan posao na kojem zarađuješ više. Ako ono što dobiješ za vreme provedeno unutar Kontrolnog sistema bile to lekcije iz škole ili novac sa posla, usmeriš prema pozitivnim i potrebnima aktivnostima koje idu protiv Kontrolnog sistema (kao npr. samoedukaciji, proučavanju viših alternativnih istina...), tada oduzimaš moć nečem negativnom i koristiš to kako bi osnažio kod sebe nešto pozitivno. Ako si svestan krupnijeg plana, tada možeš proći kroz školski sistem bez ispranog mozga i prihvatanja ciljeva koji su usmereni na jačanje tvojih strahova, a idu protiv onoga što čini tvoju dušu i um srećnim i ispunjenim.

MEDIJI

Dok školsko programiranje drži ljude do određenih godina, medijsko programiranje ih drži ceo život. Vesti sa televizije i radija, filmovi , magazini i novine – sve su to metode kojima se može manipulisati ljudskim razmišljanjem. Neko bi mogao pomisliti da vesti postoje kako bi se građani obavestili o važnim događajima u svetu, ali istina je relativna u biznisu, stvaranja novca te sprovođenju naloga od vlasti. Prava istina je skriveno velom lažno istaknutih “ najvažnijih” događaja. Priče u redovnim izveštajima su pomno odabrane kako bi se izneo plan te kako bi se akcije vlasti pokazale u pozitivnom svetlu ili kako bi se zabavljali gledaoci pričama koje nemaju neko zaista praktično značenje.

Od milion stvari koje se dogode svaki dan, samo nekoliko dospe na vesti koje svi mediji ponavljaju. Ako se odabere jedan set događaja, gledaoci vide samo tu stranu priče dnevnih događanja. Ako se odabere drugi set događaja, gledaoci onda vide neku potpuno drugu sliku. Npr. američki mediji stvaraju određenu tenziju, kako bi Amerikanci postali što paranoičniji te kako bi se što više bojali terorista i kriminalaca. Zbog toga će Amerikanci podržati vladu u primeni sile protiv bilo koga ko se označi kao pretnja, bombardiranju što većeg broja zemalja te u što većem oduzimanju građanskih prava i privatnosti. Na taj se način  manipuliše se percepcijom ljudi, jednostavno im se prikazuje ono što medijske kompanije i vlasti žele. Sve što građani ne bi smeli znati, to im se ne prikazuje. Važne priče koje bi mogle ugroziti Kontrolni sistem – odnosno one koje bi podizale svest ljudi su jednostavno izostavljene, dok se nevažne vesti poput tračeva o slavnima ili raznim aferama prikazuju.

Srećom, postoje i alternativni izvori informisanja koji se bave stvarnim problemima kao npr. činjenicom da je američka vlada odgovorna za terorističke napade 11.9.  na svetski TC, te da Amerika postaje policijska država gde su građani pod konstantnim nadzorom ili da će globalno zagrevanje rezultirati eskalirajućim katastrofama i gubicima miliona života. Alternativni mediji postoje kako bi činjenice izašle na svetlo dana, ali su prisiljeni raditi i preko radija, interneta, DVD-a i časopisa umesto preko najvećih i najmoćnijih sredstava – TV  zato što su ove pod punim nadzorom. Ali dok alternativni mediji iznose skrivene istine na svetlo dana, neki državni medijski izvori su žestoko fokusirani na pojedinačna i grupna zverstva i nepravde u svetu, na koje niko od nas ne može uticati, a sve se to radi kako bi se namerno služilo višim negativnim bićima koja se hrane našom frustracijom i strahom miliona gledalaca koji se generiše takvim izveštajima i slikama u medijima. Sve u svemu, važno je imati u vidu jednu širu sliku na mikro i makro planu događanja, održati pozitivan stav i imati vere i razumevanja kada se radi o zaista gorućim problemima.

HRANA I MEDICINSKA INDUSTRIJA

Zdravi ljudi imaju uglavnom više novca, vremena i energije da učine nešto, nego oni koji su bolesni, siromašni ili depresivni. Prehrambena industrija kojom upravlja Kontrolni sistem propisuje nezdravu ishranu ili navodno uspešne dijete koje snižavaju otpornost ljudskog imunološkog sistema te povećavaju rizik od mnogih bolesti pre svega raka. Medicinska industrija je korumpirana te pruža precenjena i skupa lečenja i lekove koji jedva smanjuju simptome bolesti, umesto da su usmereni na uzrok bolesti. Kao rezultat toga, ljudi su sve češće bolesni te se finansijski zadužuju zbog velikih računa medicinskih usluga.

Doktori bi trebali dijagnostifikovati i liječiti uzroke bolesti a baviti se markiranjem posledica i to je ono na šta pacijenti ne mogu uticati. Zato je važno da pacijenti budu edukovani o simptomima uobičajenih bolesti, kako bi izbegli skupe posete doktorima samo da bi čuli uobičajene stvari: pijte puno tečnosti i uzmite antipiretike (lekovi koji snižavaju telesnu temperaturu). Mnoge uobičajene bolesti možemo sami dijagnostifikovati te ih lečiti prirodnim sastojcima. Npr. đumbirov koren pomaže u otklanjanju mučnine, ali medicinska industrija više voli da proda neki skupi pomodni lek koji ima isto delovanje, ali s više nuspojava i skupom cenom. Suplementi poput melatonina pomažu kako bi lakše zaspali, a prah spiruline smanjuje umor. Ljudi tvrde da su uspešno izlečili rak sunčevom svetlošću, svežim vazduhom, pozitivnim stavom te s ishranom koja se sastojala od sveže hrane i sokova povrća. Učeći o zdravom, prirodnom načinu života, te o prirodnim lekovima i lekovitim sastojcima voća i povrća i raznovrsnog bilja, postajemo sve nezavisniji od manipulacija onih koji služe interesima Kontrolnog sistema.

Današnja uobičajena ishrana čini ljude slabima, debelim, zaglupljuje ih i izaziva bolesti. Takođe stvari koje navodno treba da nam pomognu u očuvanju tela i zdravlja kao naprime tubna pasta sadrži opasni Flour i sa vodom se više štetno utiče na moždane funkcije, nego što štiti zube od karijesa. Belo brašno u hlebu i kolačima slabi imuni sistem, ubrzava proizvodnju masnih ćelija u krvi i telu i vodeći je uzrok dijabetesa. Margarin nije baš lako svarljiv pa završava u krvotoku gde začepljuje arterije te pridonosi srčanom udaru. Nefermentirani proizvodi soje sadrže nesvarljive sastojke te hemikalije koje oponašaju hormone, utiču na rast mladih, a kod odraslih remete hormonalnu ravnotežu. Pa ipak, sve su to stvari za koje vlade, medicinska i prehrambena industrija tvrde da nisu štetne i pored gomila dokaza.

Prirodna i uravnotežena ishrana (kao npr. zob i smeđi pirinač, belo meso, maslinovo ulje i puter, sveže voće i povrće) puno je zdravija, jednostavnija i povoljnija od ishrane koju čine: beli hleb, žitarice s aditivima, konzervirano meso te smeće od hrane (junk fast food). Junk food industrija ostvaruje deo svojih prihoda koristeći deo industrijskog otpada u svoju pripremu prehrambenih proizvoda. Zbog toga hrana iz mikrotalasne  pećnice, industrijski kolači i čips sadrže čitav niz sastojaka koji se ne vare i ne sagorevaju – što je još jedan razlog da ih se zameni sa zdravijim, prirodnim alternativama i to kada je god moguće.

/ Izvor : Rubno znanje za početnike /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP