Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 108009
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6701733
Ko je na sajtu?
Imamo 50 gosta na mreži

KASIOPEJSKI EKSPERIMENT


Uvod sa web stranice Laure i Arkadiusza Jadczyka

06.08.2014. / ree-Akademediasrbija

„U teorijskoj fizici trenutno postoje fundamentalni problemi, čije će rešavanje zahtevati mnogo drastičniju reviziju osnovnih koncepta, nego ikada pre.

Sasvim je izvesno kako će ove promene biti toliko velike da će biti van mogućnosti ljudske inteligencije u dobijanju neophodnih, novih ideja, direktnim pokušajima formulacije eksperimentalnih podataka u matematičke izraze. Teoretičari će, dakle, u budućnosti morati upotrebiti mnogo direktniji pristup." „Znatno moćnija metoda napretka, koja bi se sada mogla predložiti je mobilisanje svih resursa čiste matematike u pokušaje usavršavanja i generisanja matematičkog formalizma, koji sačinjava egzistirajuće baze teorijske fizike, te nakon svakog uspeha u ovom pravcu pokušati interpretirati nove matematičke formulacije u terminima fizičkih entiteta."  Paul Dirac

Postoji mnogo pitanja bez odgovora…

Zašto smo ovde?

Zašto su neki ljudi „veliki“, a neki nisu?

Zašto neki ljudi vode, a drugi slede?

Zašto tako puno ljudi samo sledi krdo?

Zašto neki ljudi postižu ... dok drugi samo sanjaju?

Zašto neki ljudi uspevaju sa malo napora, a drugi propadnu, bez obzira na to koliko su truda uložili?

Zašto neki počnu sa dobrim namerama, pa ipak naiđu na nepremostive prepreke na svom putu?

A neki drugi lako napreduju?

Da li je zaista istina - "Tamo negde"? Ako jeste, I da li je moguće otkriti bar deo nje?

Ljudska bića su toliko preokupirana svakodnevnim životom da zaboravljaju najvažniji faktor tog istog života: smrt.

Niko od nas se odavde neće izvući živ.

Ali niko ne voli pričati – ili čak razmišljati – o najobičnijoj činjenici koja je zajednička svemu živom: Svi ćemo jednoga dana umreti. I tada, šta?

Postoji mnogo odgovora na ova pitanja, zavisno o tome koga pitate. Ali da li su oni „istina?" Postoje i mnogi ljudi kroz istoriju i danas koji sugerišu kako ovakva pitanja nisu ni bitna. Određene „Naučne filozofije" upućuju na „slučajnu mehaničnost" univerzuma učeći nas da je jedini smisao života njegova besmislenost. „Jedi, pij i uživaj, jer sutra možeš umreti" a onda -- ništavilo. Kada postavite pitanje: a šta se dešava kada umremo, veroatno ćete se naći suočeni i sa pitanjem zašto smo ovde? Zašto sve ovo uopšte postoji?

Postavljajući ovo pitanje suočavamo se sa čudnim ustrojstvom naše realnosti – ogromnim jazom u metodama i zaključcima između nauke i religije.

I naučnik i obrazovani sveštenik će se složiti u vezi definicije kristala natrijum hlorida, ali se verovatno neće ni u kom pogledu složiti oko teoloških definicija. Kada razmatramo religiju, naš pristup može biti naivan ili kritičan. Reč „naivan" dolazi od latinskog “natives” - prirodan, što znači da je naivnost više-manje „prirodno" stanje naših stavova prema najvažnijim pitanjima života. Naivno religiozno iskustvo može se protumačiti prirodnom zadivljenošću i začuđenošću nad prostranstvom neba ili neverovatnoj delikatnosti običnog cveta; neodoljivom misterioznom osećanju nemoći koji nas obuzima u trenucima kada smo suočeni sa gromom i munjom i olujnim vetrovima. Oni koji primećuju sezone prirodnih promena, rasta i raspadanja, rađanja i smrti, mogu instinktivno osetiti ideju reda koji upravlja svim životom. Veličanstveni zalazak sunca ili lepota planina, mogu impresionirati ljudska bića snažnim osećanjem kako nisu sami, kao osećaj koji se proteže mnogo dalje od prostog osećaja naših telesnih organa.

Sve ovo – i još mnogo toga – može probuditi osećaj neke misterije u nama. I pažljiva observacija istog preplavljuje nas neobjašnjivim osećajem o postojanju "nevidljive realnosti" koja je iza ili iznad ovog, nama vidljivog života i našeg sveta. I upravo u tom stanju nevinosti mi smo uslovljeni, čak programirani "tradicijama" naših religija.

Kao posledica tog „programiranja", većina ljudskih bića jednostavno prati konvencije: njihove religije su napravljene za njih od strane drugih, izrečene kroz njihove tradicije, prihvaćene kroz imitaciju, te održavane putem običaja i navika. Dakle mogli bismo reći kako ovi ljudi imaju „second-hand” religiozni život.

Svugde i oduvek, iskustva ljudskih bića bila su imenovana i odevana tradicijama i konceptima, koji „objašnjavaju" misterije sa kojima se suočavaju. Pitanje je: da li su ove tradicije i učenja „istiniti"? Kada tragamo za originalnim izvorima koji su bili tvorci mase sugerisanih osećaja i imitiranog ponašanja, nalazimo u samom korenu – osobe, za koje je religija pre „akutna groznica" nego „dosadni običaj" koji se mora pretpeti jednom nedeljno, kako bismo osigurali „spasenje" od strahota pakla.

Problem je što su religozni „geniji" - proroci vrlo često ljudi koje možemo definisati kao osobe sa „pojačanom emotivnom senzibilnošću." Generalno, oni su živeli ili žive nesretne živote, pune melanholije, podložni su opsesijama i fiksnim idejama, a vrlo često su to individue koje spontano padaju u stanja transa, čuju glasove, imaju vizije i esencijalno, ponašaju se na način koji bi moderna psihijatrija smatrala patološkim.

U današnje vreme, naravno, postoji uopšte mnogo osoba vrlo blizu patološke granice, koje promovišu ideje, verovanja i popriličnu gomilu koještarija pa ih sa punim pravom etiketiramo kao „sektaše." Ono, na što većina ljudi nikada ni ne pomisli je kako su naše "standardne religije" sasvim sigurno podjednako „sektaške", kao i bilo koja moderna grupa koja tvrdi da poseduje internu informaciju, koju je dobila od viših bića, vanzemaljaca ili komunikacijom sa različitim realitetima.

Šta govore Proročanstva

„Neko proročanstvo," u originalnom smislu reči, značilo bi „Inspirisanu izjavu" nečim nesvakidašnjim. Drugim rečima, određeno ljudsko biće tvrdi kako poseduje veće znanje o „drugim svetovima" ili „nevidljivim realnostima" od znanja običnog smrtnika. Ovo nas naravno dovodi do sledećeg pitanja: Ko inspiriše takve „izjave." A ovo pitanje uopšte nije nevažno. U stvari, ovo pitanje je kritično za za ceo system našeg zaključivanja.

Kao što smo već primetili, sve „primitivne" ili nepismene kulture posedovale su neku formu kodirane komunikacije između “duhova” i živih, a postale su neprimerene tek po izumu monoteizma, negde oko 1000 godina pre Hrista.

Makijaveli (Machiavelli) je tvrdio kako su religija i njeno učenje o nekritičnoj veri, nadi, milosrđu, ljubavi, poniznosti i strpljenju u patnji, bili faktori koji su učinili čoveka slabim i uzrokovali da manje brine o političkim i svetovnim stvarima, pa je on prepustio političku moć zlim ljudima, imunim na takve ideale (iako se oni bez ikakvog napora mogu pretvarati). Naravno, glavni trik je uveriti ljude kako je „život posle života" jedina stvar o kojoj je vredno misliti i upravo to je razlog formiranja monoteističkih religija. Takođe, čini se da su zbog tog istog cilja oformljena mnoga “New Age” verovanja i „formulacije" o „subjektivnoj istini". Sve što trebate dakle jeste vera ili meditacija da bi ste osećali „ljubav" za sve i svakoga. Niko ne govori o svakodnevnoj borbi i potrebi za akcijom, koja bi mogla doprineti drugačijem, pozitivnom ishodu u sadašnjosti, objektivnoj realnosti - u kojoj živimo, krećemo se i postojimo a koja nije za većinu ni blizu zadovoljavajuća. Budućnost se kuje u sadašnjosti sa onim što činimo.

Efekt “Leptirovih krila”

Ovo nas vraća problemu sa kojim se suočavamo u našoj stvarnosti: „nauka o živim bićima" nije uopće napredovala ukorak sa fizičkim objektima, koji se pojavljuju u našoj realnosti. "Čvrste nauke " su generalno bazirane na konceptima koji se mogu izraziti koncizno i elegantno kroz matematiku. Učinjeno je sve što je bilo moguće da se konstruiše fizički univerzum fenomenalnih kalkulacija i hipoteza. Ovaj matematički univerzum je često čak neizgovorljivo apstraktan, sastavljen od simbola koji izražavaju fizičku realnost izvan dometa misli prosečnih ljudi.

Pa ipak, ukoliko upitate bilo koju od ovih nauka naprimer „Zašto ovo?" verovatno nećete dobiti odgovor. Na nauku se navodno oslanjamo da nam kaže šta, kako i gde, a ponekad, čak i kada nešto ? - međutim, egzakna nauka nam nema puno toga reći o bilo čemu, da bi to bilo jasno običnom čoveku.

Od stvari poput kamenja, metala, tečnosti , zvezda i atoma, mogu se izvući određeni zaključci. Observacija, opis i klasifikacija objekta, odnosi između varijabilnih kvaliteta, daje nam moć predviđanja nekih budućih događaja, a često čak i podvrgavanje tih manifestacija volji naše nauke. Proučavanjem konstitucije i karakteristika materije, čovečanstvo je teorijski ovladalo gotovo svim što postoji u našoj realnosti, kaže nauka. Jeli baš tako ?

Ali kako to da nismo ovladali sami sobom ?

Ukoliko ćemo pre ili kasnije umreti, a to je činjenica naše egzistencije – ono što nam je svima zajedničko pitanje je : zašto nauka nije utrošila mnogo više napora i sredstava koje ima na raspolaganju, da otkrije razloge za kraj naše egzistencije ? Ili su odgovori čak I neki rezultati nekome poznati ali se kriju od običnih ljudi. To se da zaključiti iz hiljada tajni od kolosalnog značaja za čovečanstvo, koje su milenijumima skrivane od „ običnih ljudi „ do danas.


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP