Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 107318
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6695737
Ko je na sajtu?
Imamo 48 gosta na mreži

RATOVI, POŠASTI I VEŠTICE II.DEO


22.07.2014. /  Akademediasrbija 
Autor : Laura Knight-Jadczyk
Uredio za objavljivanje na srpskom : Slobodan Maričić

Nakon ponovnog oživljavanja teme o opasnosti iz kosmosa, to postaje novo “prosvetljenje” i podsticaj za neku novu nasilnu tranziciju, a istorijski i astronomski dokazi sada postaju ponovo aktuelni.

 Pojam “prosvetljenje”, upotrebljen napred , upućuje na one ljude koji postaju svesni o tome što se moguće događa u svemiru. Na 2. stranici Clube - ovog  punog izveštaja, gde se razmatraju potencijalni udari ostataka neke ogromne komete, čitamo da je…

…” njihova prisutnost sasvim lako uočljiva preko zodijačke prašine koja se nastavlja skupljati u ravni ekliptike i po prilično „iznenadnim” susretima sa Zemljom otprilike svaka dva veka, u trajanju od nekoliko desetina godina… Ti susreti stvaraju kosmičke oblake vatrenih kugli (meteorita) koje prodiru kroz Zemljinu atmosferu, što podrazumeva i povećanu verovatnost od bombardovanja krhotinama prečnika do jednog kilometra, kao i povećan rizik od Zemljinog ulaska u jezgru manjeg dezintegrirajućeg toka poput Shoemaker-Levy oblaka meteorita ”

Mnoštvo ponovljenih viđenja vatrenih kugli i kometa očito pokreće mnogo “eskatološke” aktivnosti – predviđanja da svet dolazi svome kraju – što može dovesti do svakakvih vrsta društvenih nemira što je, kako Clube ističe, uvek jako nepoželjno za vladajuće elite. Nakon svega, ako ljudi misle da će doći kraj sveta, obično za to krive svoje vladare zbog njihove korupcije i zla! Način na koji elite rešavaju takve stvari je da ljudima stvore nekog prividnog neprijatelja ( terorizam ) koji je odgovoran za sve to, pokrenu rat koji zadovoljava svačiju “pesmu za kraj sveta” i ubiju većinu njih ! Pametno , zar ne?

Sada se, međutim, želim vratiti na Clube-ov komentar gde kaže: da se ovo događa “otprilike svaki drugi vek”, a zatim tvrdi da se sve zataškava od strane “vladajućih elita” Bilo je pet produženih epoha još od Renesanse, kada se Zemlja očito susrela s krhotinama raspadnutih, prethodno „neprimećenih” kometa.

Znamo iz rada Mikea Bailliea da je period oko 540. godine vrlo „sumnjiv” kao što je i period haranja Crne smrti. Događaji za koje Baillie kaže da su se događali tokom tih razdoblja su podržani s vrlo snažnim naučnim podacima. Ali to nisu periodi o kojima Clube ovde govori. On kaže : “ još od Renesanse”. Renesansa je, naravno, sledila tesno za petama Crne smrti za što Baillie smatra da je bio period bombardovanja zemlje kometama u kojima je poginulo gotovo pola čovečanstva! (Tako izgleda prema statistikama za ona područja za koja su statistike bile dostupne.) U najširim pojmovima, Renesansa pokriva 200 godina između 1400-te i 1600-te godine, iako se stručnjaci ne slažu o tačnim datumima. Crna smrt je počela 1347. /1348. godine, 50 godina ranije, tako da se čak može izvesti zaključak, da je Crna smrt bila razdoblje inkubacije za Renesansu ili da se Renesansa dogodila kao reakcija na Crnu smrt.
U svakom slučaju, ono što sada vidimo je da Victor Clube sugeriše da se više toga događalo u našoj zabeleženoj istoriji nego što mi znamo, te da uspon i pad pojedinih naroda i civilizacija može biti usko povezan s onim što se događalo u svemiru!

Da nastavimo:
Tokom ovih epoha, koje se uglavnom podudaraju sa Stogodišnjim ratom, Reformacijom, Tridesetogodišnjim ratom (uključujući engleski građanski rat), periodom Francuske revolucije (uključujući Američki rat za nezavisnost od Enleske) i revolucionarnom krizom u Evropi sredinom 19. veka [uključujući američki građanski rat Severa i Juga], razni nacionalni autoriteti su mogli malo učiniti, kako bi obuzdali takve velike nemire. 

Sad imamo neka specifična razdoblja gde Clube, i drugi, čvrsto veruje da su se veoma čudne stvari odvijale u prostoru oko naše planete. Moglo bi nam pomoći da bolje razumemo naš sadašnji vremenski period, gledajući u događanja iz prošlih vremena. Stogodišnji rat pokriva razdoblje od 116 godina od 1337. do 1453. godine, Crna smrt 1347./48.-1351. godine, a zatim Renesansa: 1400.-1600. godine. Neke zaista čudne i tragične stvari su se odvijale tada! Inače, što se tiče samog rata, to je bio sukob između Francuske i Engleske, oko prava engleskog kralja na francuski presto. Bio je isprekidan sa nekoliko kratkih i dva duža razdoblja mira pre nego je Crna smrt pala na Europu. Ako ste imali jače religijske sklonosti, možda bi čak rekli da je Božja ruka kaznila čovečanstvo zbog ratobornosti. Stogodišnji rat je takođe bio vreme Jovanke Orleanke koja je „čula” upućujuće glasove i okupljala ljude pod apokaliptičnim barjakom.

Neverovatna pustoš u tome vremenu je bila u Francuskoj, a krajnji rezultat tog rata je pomogao uspostavljanju osećaja nacionalizma u Francuskoj, okončao sve engleske aspiracije na francuske teritorije, te je omogućio nastanak centralizovanih institucija i apsolutnu monarhiju.
Jedan istoričar komentator beleži:

“Stogodišnji rat je zapravo bio nekoliko desetina manjih ratova, te stotine bitki i opsada koje su trajale više od veka (1337.-1453. godine), sve do iscrpljenja obe strane. Iako nijedna strana nije pobedila u bilo kom smislu, krajnji rezultat je bio da su na početku rata bila dva kraljevstva, a na kraju rata su ostale dve nacije.

Kada neko uporedno proučava istoriju Crne smrti i Stogodišnji rat, ono što se ističe je da šta god se događalo tada, bilo je nesavesnih ljudi koji su koristili stanje smutnje i terora. Na primer, o tome čitamo sledeće:

To je bio rat pustošenja. Sela i usevi su spaljeni, voćnjaci su posečeni, stoka je zaplenjena, a stanovnici opljačkani. Pri ulasku u Francusku kralj Edward je proveo  nedelju dana paleći grad Cambrai i njegovu okolinu. Više od hiljadu sela je uništeno. Francuska je slično učinila što je mogla u Engleskoj, kada su se na početku rata pomorci  odvažno zaputili do jugoistočne obale Engleske kako bi tamo palili i pustošili. Mnogo plena je docnije odneto natrag u Englesku, a pomisao na pribavljanje nečasno stečene dobiti je primamila mnoge na podupiranje rata. Otkupnina je bila još jedan način materijalne dobiti, te su plemstvo, vitezovi, građani, pa čak i kralj bili otimani radi otkupa.

Okrutnost je bila svuda prisutna. Nakon što je grad Limoges osvojen i spaljen, kralj Edward je naredio pogubljenje svih građana. Veći deo francuskih pokrajina : Artois, Bretanje, Normandije, Gaskonje i drugih, su bile svedene na golu pustoš (oko 1355.-1375. godine), a Francuska je učinila to isto pokrajinama koje su graničile s Engleskom. Gradovi opasani zidinama su bili sigurni tokom ranog perioda rata, ali crkve, manastiri, sela i ruralna područja su bili uništeni.

Primirja i sporazumi nisu poštovani. “Slobodne družine” su išle u akcije, engleski i francuski razbojnici ili unajmljeni plaćenici predvođeni zapovednicima koji su dominirali velikim područjima i nametali poreze gradovima, selima i crkvama. Također su otimali žene, uzimali sveštenike za knjigovođe i pisare, decu za sluge..... [Edward P. Cheney, The Dawn of a New Era 1250-1435, 1936.]

Drugi izvor o tome kaže:

U prvih nekoliko godina rata nije bilo puno događaja osim engleskih upada u Francusku i Flandriju. Zatim, 1340-ih godina, Engleska i Francuska su bile suprotne strane u dugotrajnom građanskom ratu oko pitanja ko bi trebao biti vojvoda Bretanje. To je rezultiralo francuskom invazijom Gaskonje 1346. godine i slamajućim porazom Francuza kod Crecya. Englezi su zatim besneli kroz zapadnu Francusku, sve dok primirje nije potpisano 1354. godine, (doneto zbog pustošenja i opasnosti kuge , koja je teško pogodila Francusku 1347.-1348. godine). Ali primirje nije potrajalo dugo. 1355. godine rat je opet počeo. Već 1356. godine još jedna velika bitka se vodila kod Poitiersa i francuski kralj je zarobljen. Engleski upadi i pljačkanja su se nastavili sve do 1360. godine kada je potpisano ponovo još jedno primirje.

Kao dodatak svom tom ratovanju koje se odvijalo, uz kugu, itd., vremenske (ne) prilike su bile kao poludele! Clube piše: „Najmanje jedan hroničar izveštava o najdirektnijem uzroku kuge 1345. godine – da je “između Cathaja(Kine, prim. prev.) i Persije padala nepregledna kiša vatre; padajući u pahuljicama poput snega paleći planine, ravnice i druge zemlje, zajedno sa kućama i ljudima; zatim su se uzdigle velike mase dima; i ko god je bio blizu da je mogao to da gleda, umro je takođe u roku pola dana…” Takođe se čini gotovo nesumnjivo da je hlađenje Zemlje širom sveta imalo fundamentalnu ulogu u tom procesu. Arktička polarna kapa se proširila, menjajući ciklonski obrazac, što je dovelo do niza katastrofalnih žetvi. To je zauzvrat dovelo do rasprostranjene gladi, smrti i socijalnog poremećaja.U Engleskoj i Škotskoj i sada postoje ostaci tada napuštenih sela i farmi, iz vremena gladi i smanjenja broja stanovništva. U Istočnoj Europi se dogodio niz zima nezabeleženih oštrina i količina snega. Hronike samostana u Poljskoj i Rusiji nam govore o pojavama kanibalizmu, zajedničkim grobnicama prepunjenim telima, te o migracijama ljudi na zapad.

Čak i pre nego što je Crna smrt došla, ljudska katastrofa ogromnih razmera je bila u toku u kasnim srednje vekovnim vremenima. Zaista ekstremno hladni talas je trajao i posle perioda kuge. Mnogo takvih anomalija se može pronaći u istorijskim zapisima, a postoje i jaki dokazi da su ovi klimatski stresovi povezani ne samo s masovnom gladi, nego takođe i sa vremenom velikih društvenih nemira, ratova, revolucija i masovnih migracija.[V. Clube, The Cosmic Winter]
 
Zvuči iznenađujuće - slično našem sadašnjem dobu, zar ne? Postoje ipak razlike u detaljima i obimu, ali dinamika poludelog sveta, neverovatna okrutnost u sukobima i lokalnim ratovima koja se neobuzdano šire po svetu i globalne klimatske promene su iste, kao što to vidimo sada upravo pred nama .

Prirodno je zapitati se zašto bi mase ljudi trpele takvo stanje stvari budući da oni, a ne elita  trpe svu težinu strahota. Tadašnji odgovor je isti, kao i sada. Mase običnih ljudi podupiru svoje vođe u ratovima, zbog propagande. Za vreme rata, crkva i država uglavnom formiraju savez i rodoljubive izjave se koriste u crkvenim propovedima u svrhu pružanja podrške vladajućoj eliti u svim religijama. Cilj svake vlade je uvek da njene mase mrze neprijatelja kojeg žele uništiti ili barem da skrenu pažnju svoga naroda  sa svog vlastitog nasilja nad društvom. Uz propagandu crkve i države, vlade će ponuditi prvo veće plate i nove poslovne prilike onima koji se bore u ratu (plaćenici poput Blackwater-a danas). Kriminalci se često puštaju iz zatvora kako bi se borili u ratu. Tada i sada, ljudima se obećavaju razna materijalna dobra, beneficije i koristi svih vrsta ako se uključe u rat. Sve ovo su načini kako su se ratovi podržavali od pamtiveka i gotovo da se ništa nije promenilo vekovima. Privlačnost moći i dobara ljudima koji su bez savesti ili koji su nisko na društvenoj lestvici daje entuzijazam da se pridruže ubijanju drugih ljudi koji su sa druge strane od svojih elita zavedeni poput njih samih.

Kalvinizam je bio jedan od primera onih koji su profitirali u smutnim vremenima ovog perioda. Kao što V.Clube primećuje, protestantska reformacija je nastala delimično zbog činjenice da su moćnici tog vremena među kojima pre svega Katolička crkva, izgradili svoj kontrolni sistem koji se temelji na Aristotelskom sistemu : “Bog je na nebesima i sve će biti u redu sa svetom, ako si i ti dobar hrišćanin.” Očito ni crkva ni vlasti nisu hteli razgovarati o pobesnelom kosmosu i posledicama na zemlji nad kojim njihov bog nije imao kontrolu. I činjenica da su stvari divljale izvan kontrole, a da crkva nije mogla ništa učiniti oko toga (da ne govorimo o korupciji i bahatosti crkve koja je bila očita masama) dala je oružje reformatorima koji su tada bili u mogućnosti privući mnogo sledbenika, kao što je svojevremeno hrišćanstvo privuklo Konstantina u vreme kada se paganski bogovi narodu nisu činili sposobnim pomoći u suočavanju s gnevom koje došlo sa neba.

Protestanti su stoga bili u mogućnosti iskoristiti situaciju za svoju prednost, sugerišući da dolazi “Kraj vremena” i da je to Božija kazna, a da bi se ljudi mogli spasiti samo ako bi dobili oprost prelaskom na protestantsku veru !

I konačno kada su protestanti takoreći “osvojili svoje mesto u svetskom crkvenom poretku”, oni su takođe morali uspostaviti autoritet i prisvojiti Aristotelov pogled na svet! “ Sada, govorilo se,  Bog je i dalje na svojim nebesima i sve će biti u redu, i neće više biti katastrofa i kazni sa nebesa, sve dok svi idu u ( protestantsku) crkvu, daju priloge i pokoravaju se postavljenim crkvenim autoritetima, koje su sklopile savez sa vrhovnicima država gde je nova vera preovladala!”

A za sve što se nije moglo „objasniti” narodu, krivac su bile – veštice !

Posebno bizarna stvar koja je proizašla iz ovog vremenskog razdoblja je bio progon veštica. Od ranih godina 15. veka sve do 1650. godine, kontinentalni Europljani su ubili  između 200 i 500 hiljada “ veštica i veštaca” ( prema skromnijim procenama), a više od 85 posto su bile žene ( piše: Ben-Yehuda, 1985. godine) Ljudi toga vremena, pa čak i kasnije su zaista verovali u stvarnost veštičarenja i postojanju zlih demona koji su im pomagali. I učeni ljudi kao što su bili Newton, Bacon, Boyle, Locke i Hobbes su čvrsto verovali u stvarnost zlih duhova i veštica.

Kao što je Russell rekao1977. godine: Desetine hiljada suđenja vešticama se nastavljalo najviše širom država centralne Europe iz generacije u generaciju, u vreme dok je Leonardo da Vinči mirno slikao, Palestrino komponovao , a Shakespeare pisao. 

/ Nastavlja se /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP