Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 107313
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6695682
Ko je na sajtu?
Imamo 46 gosta na mreži

RATOVI, POŠASTI I VEŠTICE


17.07.2014/ Akademediasrbija
Autor : Laura Knight-Jadczyk
Uredio za objavljivanje na srpskom : Slobodan Maričić

Bilo je toplo, vedro poslepodne u glavnom gradu. Užurbanost gradskog trgovanja i putnika je ispunila ulice. Mala plovila su nakitila zaklonjene vode unutar vidokruga vladinih zgrada, ploveći na nežnom južnom povetarcu. Sunce se ogledalo na blagim talasima, dajući blistav sjaj makovima i lalama koje se njišu u parkovima uz rub vode. Sve je bilo u skladu i harmoniji.

 Ali odjednom, nebo se osvetlilo kao da je tu drugo, još sjajnije sunce. Dugi skup senki se pojavio; isprva duge i slabe, a zatim skraćene i izoštrene. Čudan pištavi zvuk se činio kao da dolazi iz svih smerova odjednom. Hiljade ljudi je okrenulo glavu i pogledalo prema gore, tražeći na nebu novo sunce. Iznad njih, ogromna bela vatrena kugla je cvetala, poput otvaranja prostranog papirnatog cveta, ali sada zaslepljujuće blještavo. Nekoliko sekundi je žestoka vatrena kugla dominirala nebom, zaklanjajući sunce. Nebo je izgaralo žarko belo, a zatim je polako bledelo kroz žutu i narandžastu prema popreko gledajućoj bakreno-crvenoj. Grozan pištavi zvuk je prestao. Promatrači, zaslepljeni bljeskom, opečeni njegovom žestokom vrućinom, prekrili su svoje oči i ustuknuli u užasu. Oni koji su boravili u radnionicama i kućama su pohrlili prema prozorima, tražeći na nebu izvor blistave baklje koja je osvetlila njihove prostorije. Veliki pokrivač vrtložastog i bakrenastog oblaka je ispunio pola neba. Za samo tuce otkucaja srca, grad je bio pun straha, ljudi omamljenih i tihih.

Tada, bez upozorenja, silan prasak je pogodio grad, rušeći ljude na tlo. Zatvorena vrata i prozori su razneseni; ograde, zidovi i krovovi su popucali. Udarni talas je projurio preko grada i njegovih vodenih puteva, prevrnuvši jedrilice i brodove na vodi . Vrući, sumporasti vetar , s neba potisnut prema dole, ispunjen sa jekom nevidljivih odrona zemlje. Zatim je talas vrućeg vazduha   usporio i zastao, normalni povetarac se vratio s obnovljenom svežinom, a hladan vazduh  s juga osetio se preko grada. Nebo iznad glava ljudi je sada bledelo u tamno sivu boju, a zatim u kobno crnu. Crni vrtložni oblak poput zgužvane tkanine se ukazao kako se spušta s nebesa. Fina crna prašina je počela padati, polagano, nežno, lebdevši i vrtložeći se pod uticajem povetarca. Sat ili više crna prašina je lagano padala, sve dok je povetarac nije razredio i raspršio, a crni oblak izbledeo i nestao iz vida.Mnogi su pomislili da je došao kraj sveta i počeo se moliti…

[Rekonstrukcija događaja 472 godine u Konstantinopolju (Carigradu ) u knjizi :"Rain of Iron and Ice" (1996.), Johna S. Lewisa, profesora planetarnih nauka u Lunarnoj i Planetarnoj laboratoriji, inače jednom od direktora u Istraživačkom centru za svemirski inženjering NASA-e i Univerziteta Arizona, i poverenika državnog povereništva za svemir države Arizona.]

Nastavivši kopati po ovoj temi, podstaknuta čitanjem rada Victora Clubea: The Hazard to Civilization from Fireballs and Comets, zaista mi se se činilo da sam otvorila “konzervu punu glista”. Mogu zaključiti dve stvari u ovom trenutku: 1) Postoji mnogo tajnih istraživanja koja se odvijaju o ovu temu; 2) Čini se kao da je sam autor Victor Clube nestao iz javnosti. Imamo i neke druge istraživače koji trenutno kopaju po tome. Možda se čovek samo penzionisao, ali trenutno, jer zaista se čini sve pomalo misteriozno s obzirom na stvari koje je napisao na ovu temu.U svakom slučaju, jednom kad povučeš glistu van iz konzerve, cela hrpa drugih međusobno isprepletenih takođe izađe napolje, te se čovek počinje pomalo zbunjeno pitati koga bi trebao povući ako želi samo jednog! Na mom stolu je više od pola metra naslaganih knjiga i papira o ovome!

U svakom slučaju, prema dr. Lewisu, čiji je maštovit scenario o tome kako bi svedoku mogla izgledati nadzemna eksplozija krhotine komete citiran gore u tekstu, naša Zemlja zapravo doživljava ove tipove događaja prilično često i ako je to neredovno. Eksplozije na nebu od kojih su neke od njih ogromne, prema njemu i mnogim drugim naučnicima su duboko uticale na istoriju čovečanstva. Čudnovato, ali istoričari, kao stručna grupa, ne pričaju o takvim stvarima. To je jedna od stvari koja čini ovo istraživanje toliko teškim. Ne radi se samo o tome da uzmeš i čitaš istorijsku knjigu gde neki autor kaže nešto poput: Pa, 325. godine, Car Konstantin je bio užasnut zbog nadzemne eksplozije komete što je rezultiralo time da je odlučio pihvatiti hrišćanstvo i učinio ga državnom religijom.Kako je ovo uticalo na istoriju ?

Prelazak cara Konstantina na hrišćanstvo sigurno ne bi moglo promeniti religiozna uverenja i praksu većine njegovih podanika. Ali on je mogao i jeste odabrao dodeliti pogodnosti i privilegije onima čiju je veru prihvatio. Izgradio im je crkve, oslobodio je sveštenstvo od građanskih dužnosti i poreza, dao je biskupima svetovnu moć nad poslovima pravosuđa i postavio ih za sudije protiv kojih nije bilo mogućnosti žalbe. Zvuči kao fašistički režim, zar ne?

Rano hrišćanstvo je imalo vrlo jedinstvene i nove ideje koje su bile nakalemljene na judaizam. Hrišćanstvo je održalo i proširilo na zarazan način određene ideale judaizma koji su stvorili temelj na kome počiva naša današnja kultura. Glavni osnov hrišćanstva koji je primljen direktno iz Judaizma je onaj o Grehu. Istorija Greha od tog trenutka do danas  je priča o njegovom trijumfu. Svesnost o prirodi Greha je dovela do industrijskog rasta u posredovanju i tehnikama za suočavanje s njim. Ta posredovanja su postala centri ekonomske i vojne moći, kakvi su do danas.

Promovisanje ideala judaizma u Hrišćanstvu pod tankim okriljem “Novog zaveta”  je promenilo načine interakcije između muškaraca i žena. Promenilo je stav prema jedinoj neizbežnoj stvari u životu: smrti. Promenilo je stepen slobode s kojim su ljudi mogli prihvatljivo izabrati šta će misliti i u šta će verovati.Pagani ( Rimske imperije) su u početku bili netolerantni prema jevrejima i hrišćanima čije religije nisu tolerisale druge bogove osim njihovog vlastitog. Rastuća dominacija hrišćanstva je stvorila puno oštrije sukobe između religija, a religijska netolerancija je postala norma, a ne izuzetak.

Hrišćanstvo je takođe uvelo otvorenu silu na versko uverenje / usmerenje. Čak bi se moglo reći da je, prema modernoj definiciji bilo kog kulta kao grupe koja koristi manipulaciju i kontrolu uma kako bi podstakla obožavanje određenog idola, hriščanstvo  „Majka svih kultova”  u službi mizoginističkih, fašističkih ideala judaizma !

Rastuća hrišćanska hijerarhija tkzv. „Mračnog doba” je bila brza pri mobilisanju vojne sile protiv onih koji su verovali u druge bogove, a posebno protiv drugih hrišćana koji su promovisali blaže sisteme verovanja. Oni su verojatno uključivali originalne hrišćanske osnove i originalna učenja.
Prelazak zapadnog dela sveta s paganskog na hrišćanski  je efektivno promenila način na koji su ljudi posmatrali sebe i svoje interakcije s vlastitom stvarnošću. Mi danas živimo u plodovima tih promena, imamo : Rat bez kraja.

Sada pitanje, na osnovu čega možemo povezati dominaciju hrišćanstva kroz istoriju sa nadzemnim eksplozijama kometa ? U izdanju časopisa New Scientist, (vol. 178, tom 2400, 21. juni 2003., str. 13) postoji članak koji izveštava o otkriću kratera na Apeninima, nastalog udarom meteorita, a datira iz 4. ili 5. veka. Krater je sada “sezonsko jezero” približno kružnog oblika, promera između 115 do 140 metara, koje ima izrazito povišene ivice bez ulaznog i izlaznog otvora, te se puni isključivo kišnim padavinama. Tamo je još i 12-ak mnogo manjih kratera u blizini, kakvi bi nastali kada bi se meteorit promera oko 10 metara rasprsnuo prilikom ulaska u atmosferu.Tim predvođen švedskim geologom Jensom Ormom, veruje da je krater nastao udarom meteorita na tlo jačine 1 kilotona – što je ekvivalentno maloj nuklearnoj eksploziji  proizvodeći udarne talase, potrese i oblak prašine u obliku pečurke. Uzorci s ivice  kratera su datirali događaj na 312. godinu – plus/minus 40 godina, ali zbog manjih količina zagađenja uzoraka u prikupljenom materijalu, taj datum bi mogao biti znatno kasniji od 312.-te godine.

Legenda o padajućoj zvezdi je postojala u Apeninima još od rimskih vremena, ali događaj koji ona opisuje je ostao misterija. Drugi iskazi iz 4. veka opisuju kako su varvari stajali pred vratima Rimskog carstva, dok je hrišćanski pokret pretio njegovoj stabilnosti iznutra. Car Konstantin je video zapanjujuću viziju na nebu, prešao je na hrišćanstvo na licu mesta i poveo svoju vojsku u pobedu pod znakom krsta. Ali šta je Car Konstantin video?

Da li bi udar meteorita u italijanske Apenine mogao biti znak na nebu, koji je ohrabrio cara Konstantina da prizove hrišćanskog Boga u svojoj odlučujućoj bici 312. godine, kada je porazio cara Maksencija kod Milvijskog mosta?

Ovo nas podseća na izveštaj rimskog istoričara Herodijana, koji je opisao Maksiminovu opsadu Akvileje 230-ih godina, tokom koje su vojnici videli “ Boga Apolona” kako se pojavljuje iznad grada i bori se za njega. Herodijan nije bio siguran jesu li ga vojnici zaista videli ili su samo to izmislili, kako bi objasnili svoj poraz. Uobičajeno objašnjenje je naravno, da je bilo zajedničko vojnim vođama da potvrđuju “natprirodne pojave” kako bi podstakli hrabrost svojih trupa. Ali verovatno, ponekad oni su zaista  nešto neobično videli?
Ovo mene podseća na nešto drugo: Nedavno sam čitala novinski članak o čoveku kome je meteorit prošao kroz krov njegove kuće dok je on bio na poslu. Njegova reakcija je bila jako zanimljiva: objavio je da je to bio “znak od Boga” koji mu je bio potreban kako bi ponovo krenuo u crkvu i obnovio svoju veru.

Šta reći na to?

Autor Viktor Clube piše:
… unazad nekoliko godina otkriveno je da postoji veliko jato kosmičkih krhotina koje kruže u potencijalno opasnoj orbiti i tačno presecaju Zemljinu orbitu u junu i februaru svakih nekoliko hiljada godina. Što je možda još i više iznenađujuće, otkriveno je da su saznanja i dokazi za ove činjenice u prošlosti namerno skrivani. Međutim, kada se utvrdilo da se orbite tačno presecaju, postoji velika verovatnoća od prodiranja jezgra čitavog jata kometa, za odgovarajuće pojačani protok vatrenih kugli koje dosežu Zemlju i uveliko podignutu percepciju da je kraj sveta blizu. Takva događanja u  ovoj teoriji prisutna su i u drugim vremenima, kad god se novo jato meteorita i kometa oblikovalo, ali duboka prodiranja u atmosferu se jesu izvesno dogodila tokom 4. –tog milenijuma pre Hrista, zatim ponovo tokom 1. milenijuma pre Hrista, završavajući se u vreme pojave Hrista i verovatno će opet nastupiti tokom sledećeg milenijuma.........

Prema tome, hrišćanska religija je započela dovoljno prikladno, s apokaliptičnom vizijom prošlosti, ali u razdoblju posle zadnjeg prodora kometa /meteorita u zemljinu atmosferu, kada je očita opasnost prošla, u rukama revizionističke katoličke crkve istina je pretvorena u mitologiju. A  takvo već postojeće prethodno znanje o kometama, je kasnije kompletno sakriveno i tek sada dolazi u javnost kroz radove Platona i drugih.

Hrišćanska vizija o trajnom miru na Zemlji nije bila univerzalno prihvaćena i usledilo je nekoliko faza “Prosvetljenja” pre nego što se dosegao vrhunac s našom današnjom sekularnom verzijom istorije s kojom se i sama nauka slaže, uviđajući malo ili nimalo realne opasnosti s neba. Teorije o nepostojanju opasnosti je iluzija, međutim, duga ruka ranohrišćanske obmane još uvek ima svoj uticaj. Ideja o „strašnoj kazni” koja visi nad čovečanstvom nije naravno, nova. U prošlosti je strah od Apokalipse bio rasprostranjeniji i verovalo se da će nastupiti u sadašnjem milenijumu. Tokom poslednjih hiljadu godina, šta više, obično je Katolička reformatorska crkva bila ta koja je svojim upozorejima oživljavala strah. Ali takve ideje, kad god su se pojavile, uvek su naišle na oštro protivljenje druge crkve. Ponekad bi zagovornici takvih ideja u prošlosti pobegli u novootkrivene zemlje, gde bi se u dogledno vreme susreli s opozicijom domaće javnosti. U SAD-u, naprimer, uprkos slobodi govora,  narodna predanja o kosmičkim katastrofama se pojavljuju s vremena na vreme, čak i u sadašnjem stoleću. U tom slučaju, možda je ironično da se izbori u SAD-u uobičajeno održavaju u novembru, sledeći tradiciju drevnog sazivanja plemena u to doba godine, što je verovatno imalo svoje korene u istinskom strahu od kraja sveta, kada su Zemlja i jato kometa ukrštali svoje puteve.

U Evropi je došlo do odbacivanja milenijumske teorije (straha od kraja sveta) kad se razvio službeni “srećan” pogled na svet kao suprotnost idejama iz vremena Reformacije. Imati suprotan stav je zaista u to vreme postalo poput krivoverja, a oni koji su uznemiravali masu s pričom o kraju sveta su bili oštro osuđivani. Kosmička zima i Apokalipsa imaju zajedničke aspekte, pa prema tome, ogorčenost autoriteta nije iznenađujuća.

„Prosvetljenje” se, naravno, gradi na “srećnom” pogledu na kosmos kao s bezopasnom „kulisom” za ljude i pogled na svet za koji svetska naučna zajednica sada smatra svojom obavezom da treba podržavati i kojoj se protivnici reformatorske Crkva i vlasti, drage volje pridružuju. Zaista se čini da se ponavljajući kosmički stres – „natprirodno prosvećivanje”  namerno programiralo van izvorne hrišćanske teologije i savremene nauke, koje su uverljivo dva najuticajnija doprinosa zapadne civilizacije prema kontroli i dobrobiti čovečanstva.Kao rezultat toga, sada razmišljamo o globalnoj katastrofi, bilo da će nastupiti kroz nuklearni rat, ozonske rupe ili efekt staklene bašte, kao o mogućnosti koja dolazi isključivo od nas samih; i zbog toga, zato što smo suočeni s “autoritetima” koji nikada ne gledaju više od vrhova krovova, verovatni udar iz kosmosa se ne uklapa u globalne planove.

Velika naučna iluzija o kosmičkoj sigurnosti je stoga obuhvatila čovečanstvo, a koju “ustanove” kao: crkve, države i akademske zajednice ne žele menjati. Uporno verovanje u takvu iluziju neće pomoći pri ublažavanju sledećeg „Mračnog doba” kada ono nastupi. Iluzija sigurnosti i spokoja lako nestaje kad pojedinac pogleda u nebo i vidi neverovatan broj zvezda i bljeskove nekih dalekih kometa kao neverovatni kosmički vatromet. Šok i bes ljudi, stoga izvire spontano iz neponovljivo kratkovidnog stava koji tretira ljude kao  vrstu na malo višem stupnju razvoja od noja, koja iščekuje sudbinu dinosaura sa glavom u pesku. [V. Clube, The Cosmic Winter, 1990.]

U članku Cosmic Turkey Shoot ove serije, smo pogledali u izveštaju zaključaka koje je izneo Victor Clube, a koji se temelje na njegovom dužem izveštaju pod nazivom: Narrative Report on the Hazard to Civilization due to Fireballs and Comets, koje je napisao pod sponzorstvom ratnog vazduhoplovstva SAD-a i Odseka za fiziku Univerziteta Oxford.

U rezimeu Clube piše:

Otprilike svakih 5-10 generacija, čovečanstvo podleže povećanom riziku od globalne katastrofe kroz jednu drugu vrstu kosmičkog delovanja. Svakih 5 do 10 generacija? To je prilično šokantna izjava. Ako je istinita, zašto onda mi ne znamo više o tome? Zašto istoričari ne znaju za to? Zašto prosečni ljudi koji uče istoriju u školi, ne znaju ništa o tim stvarima?

Malo sam istraživala unaokolo sledeći Clubeove reference i pronašla sam da stvarno postoji tajna grupa naučnika  koja posmatra ove stvari, ali mislim da oni to ne čine kako bi informisali opštu javnost, niti da imaju najbolje interese javnosti na umu. Pogledajte na INSAP-ovu web stranicu (engl. The Inspiration of Astronomical Phenomena – Inspiracija astronomskih fenomena) i sledite neke od njihovih linkova. Njihova prva konferencija, kojoj je prisustvovao i V.Clube  iz koje je indirektno uzeo izvode za svoj izveštaj na temu Hazards to Civilization (Opasnosti za civilizaciju), održana je u Kongresnom centru Mondo Migliore pod sponzorstvom Vatikanske opservatorije, Rocco di Papa, Italija, od 27. juna do 2. jula 1994. godine.

Njihovo saopštenje u izvodu glasi:
„INSAP konferencija istražuje različite načine kojima su ljudi u prošlosti i sadašnjosti doživljavali i interpretirali astronomske događaje kroz književne, vizuelne i izvođačke umetnosti. Ovaj značaj razlikuje INSAP od drugih konferencija koje se fokusiraju na arheo-astronomiju, etno-astronomiju ili kulturalnu astronomiju. INSAP omogućuje mehanizam za široko predstavljanje umetnika, pisaca, muzičara, istoričara, filozofa, naučnika i drugih, kako bi govorili o raznolikosti astronomske inspiracije.

Ovo me, naravno, podseća na nedavni neobični novinski članak o novom Papi, koji je isterao Jezuite iz Papske letnje palate. Pogledaj: Pope tells astronomers to pack up their telescopes (Papa rekao astronomima da spakuju svoje teleskope). Sledeći tu priču pronalazimo ovo: Italian scientists attack Pope’s equivocation on Galileo trial (Italijanski naučnici napali papinu dvosmislenost u vezi Galileovog suđenja). Papa Benedikt XVI je bio prisiljen otkazati posetu prestižnom Univerzitetu La Sapienza u Rimu, nakon što su predavači i studenti izrazili ogorčenje zbog njegovog ranijeg opravdavanja postupaka Katoličke crkve protiv Galilea. Papa je inače imao obvezu održati govor na univerzietu u četvrtak, 17. januara 2008. godine. Čak 67 akademika je reklo da je Papa efektivno odobravao suđenje iz 1633. godine i osudu astronoma Galilea za herezu u izjavama koje je dao dok je bio prefekt Kongregacije za nauku vere, naslednice ozloglašene inkvizicije.

Još kao kardinal Joseph Ratzinger, Papa Benedikt je rekao da je proizišlo da je Galileo bio u pravu što se tiče Zemljinog okretanja oko Sunca i da su kasniji biblijski analitičari odbacili doslovno čitanje tekstova, koje je Crkva uzela kako bi porekli zemljinu rotaciju. Uprkos tome, rekao je, Galileo je bio dogmatski i sektaški nastrojen u svojim izjavama u to vreme, te su autoriteti Crkve postupili razumno s obzirom na tada dostupne nivoe znanja .

Ali naučnici kažu da je to “uvredljiva” i neprihvatljiva dvosmislenost. Crkva je bila nepravedna, iracionalna i nepoštena u svom tretiranju njihovih kolega - prethodnika, te u svom potpunom odbacivanju Kopernikove teorije, kažu.

Zaista! U svakom slučaju, pre nego što je Ratzinger izabran da vodi Katoličku fabriku  obmane, izgleda da su Jezuiti bili prilično zainteresovani otkriti šta se događa na ovom našoj plavoj planeti – ali u koje svrhe, to verovatno nećemo nikada saznati.Clube je bio tamo na jednom od njihovih sastanaka i prezentirao je svoj rad koji je toliko zanimljiv da sam uzela vremena kako bi ga pretvorila u tekst i stavila u Sott bazu podataka: The Nature of Punctuational Crises and the Spenglerian Model of Civilization. Neki delovi su pomalo grubi, ali je zaista vredno uloženog napora pročitati sve do samog kraja možda i više puta i treba dobro razmisliti o implikacijama onoga o čemu piše, posebno što se tiče bilo kojih grupa ljudi koji pokušavaju iskopati ovakvu vrstu informacija i predstaviti ih javnosti. Clube čini savršeno jasnim zašto se ovo mora smatrati revolucionarnom aktivnošću !

Da se vratimo na njegov usmeni izveštaj koje je napisao za Oxford i USAF (ratno zrakoplovstvo SAD-a) u kome kaže:
„ Niz događaja koji utiču na obuhvaćene generacije je potencijalno oslabljujući, jer bio rizik shvaćen ili ne, civilizacija uopšteno prolazi kroz nasilne tranzicije, tj. revolucije, migracije i kolaps.”

Ukratko, bilo ili ne ikakvih udara kometa tokom tih perioda istorije kada je “nešto tamo napolju ( u kosmosu) , prilično blizu i preteće”, ljudi polude kada počnu osećati da žive kao na nekoj meti u kosmičkom stelištu. Da, zaista, znanje o tome da zemlja pod našim nogama možda nije tako čvrsto i mirno utvrđena u prostoru, napada na naše najdublje osećaje sigurnosti. To je gotovo kao da Clube kaže : da postoji neka vrsta zaraznog ludila, pomahnitali stampedo ljudskih bića, umalo, poput krda stoke koje juri preko ruba litice, jer je neko slučajno (ili namerno) opalio hitac u vazduh. To čak nije loša metafora jer, kao što ćemo videti u nastavku, čini se da vladajuća elita zaista namerava iskoristiti povoljan položaj u takvih uslovima za svoje vlastite svrhe, koje su uglavnom - zgrabiti još više moći i pljačkanje masa na najrazličitije načine.

Naknadno shvaćeno kao besmisleno, takve tranzicije [revolucija, migracija i kolapsi] su obično sramota za nacionalne elite, koje idu čak toliko daleko da istorijske i astronomske dokaze o riziku katastrofe iz kosmosa izvrgavaju ruglu i sakrivanju upozoravajućih činjenica.

Kada se ludilo stiša i ljudi počnu shvatati kakvim budalama su sebe napravili i još važnije, kakve budale su njihove vođe, kada vide koliko smrti i uništenja se dogodilo bez ikakvog dobrog razloga osim zbog ludila, sigurna sam da elite sve to žele samo gurnuti pod tepih i navesti sve na zaborav da se to ikada u prošlosti dogodilo kako bi zadržali svoje ruke na uzdama moći.

/ Nastavlja se /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP