Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 117518
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6827483
Ko je na sajtu?
Imamo 78 gosta na mreži

POREKLO POLITIČKE PONEROLOGIJE


26.05.2014. / ree-Akademediasrbija
Autor : Harison Koeli

Osnove Ponerologije – 1. deo

Počevši odmah nakon drugog Svetskog rata i nastavljajući u decenijama nakon nametanja sovjetske diktature zemljama istočne Evrope, grupa naučnika, prvenstveno poljskih, čeških i mađarskih, potajno su sarađivali na naučnom istraživanju o prirodi totalitarizma.


Kako su im državne sigurnosne službe blokirale kontakte sa Zapadom, njihov rad je ostao tajna, čak i dok su se američki istraživači poput Herveya Cleckleya i Gustavea Gilberta borili s istim pitanjima. Posljednji poznati živi član ove grupe, poljski psiholog i stručnjak za psihopatiju, Andrzej Lobaczewski (1921. – 2007.), na kraju je dao naziv njihovoj novoj nauci – sintezi psiholoških, psihijatrijskih, socioloških i istorijskih  istraživanja – “Ponerologija”, pojam koji je posudio od sveštenika benediktinskog samostana iz istorijskog poljskog sela Tyniec. Izvedena iz reči Poneros u novozavetnom grčkom, ova reč sugerira urođeno zlo s iskvarujućim uticajima, što je prikladan opis psihopatije i njezinih uticaja na društvo.

Većina onoga što znamo o ovom istraživanju dolazi od nekoliko dragocenih izvora. Lobaczewski je bio u kontaktu s istraživačima isključivo preko Stefana Szumana (1889. – 1972.), penzionisanog profesora koji je prenosio anonimne izvode istraživanja članovima grupe. Ako bi se otkrilo da se bave ovom vrstom zabranjenog istraživanja, posledice bi bile velike: naučnici su bili suočeni s hapšenjenjem , mučenjima, čak i smrću, zbog čega je stroga zavera među njihovom malom grupom bila neophodna. Čuvali su sami sebe i svoj rad deleći svoje radove anonimno. Na taj način, ako je neko od njih bio uhvaćen i mučen, nisu mogli otkriti imena i lokacije drugih, što je bila veoma stvarna pretnja njihovoj sigurnosti i završetku rada. Lobaczewski je jedino podelio imena dva poljska profesora prethodne generacije koji su bili uključeni u ranim fazama rada – Stefana Blachowskog (1889. – 1962.) i Kazimierza Dabrowskog (1902. – 1980.).2 Blachowski je umro pod sumnjivim okolnostima i Lobaczewski špekuliše da je bio ubijen od strane državne policije zbog njegove uloge u istraživanju. Dabrowski je emigrirao i zbog toga što se nije htio odreći poljskog državljanstva kako bi mogao raditi u SAD-u, uzeo je poziciju na Univerzitetu u Alberti u Kanadi, gde je imao mogućnost da ima dvojno državljanstvo. Pažljivo čitanje Dabrowskovih objavljenih radova na engleskom jeziku pokazuje teorijske korene onoga što će postati Ponerologija.

Poput Lobaczewskog, Dabrowski je smatrao psihopatiju “najvećom preprekom u razvoju osobnosti i društvenih skupina”. Upozorio je, “Opšta nesposobnost da se prepozna psihološki tip takvih pojedinaca [tj. psihopata] uzrokuje veliku patnju, masu terora, nasilno ugnjetavanje, genocid i propadanje civilizacije. … Dokle god sugestivna [tj. hipnotička, šarmantna, "očaravajuća"] moć psihopata nije suočena s činjenicama, te moralnim i praktičnim posledicama njegove doktrine, sve društvene skupine mogu podleći njegovoj demagoškoj privlačnosti”. Verojatno u prvom eksplicitnom spominjanju “političke psihopatije”, istaknuo je da ekstremna ambicija i želja za moći i financijskim dobitkom “je naročito očita u kriminalnoj ili političkoj psihopatiji”.

Metode su razvijene radi širenja razdora među skupinama (kao u maksimi “Divide et impera” [Podijeli pa vladaj]). Izdaja i prevara se u politici opravdavaju i prikazuju se kao pozitivne vrednosti. Takođe se razvijaju načela iskorišćavanja konkretnih situacija. Politička ubistva, pogubljenje protivnika, koncentracioni logori i genocid rezultat su političkih potreba na nivou primarne integracije [tj. Psihopatije].
 
U odlomku koji je bio decenijama pre svog vremena, on je primetio da se manje “uspešni” psihopati nalaze u zatvorima, dok se oni uspešniji nalaze na pozicijama vlasti (tj. “među političkim i vojnim vođama, sindikalnim čelnicima, itd.”). Naveo je dva primera vođa koje se karakterišu takvom “afektivnom retardacijom”, Hitlera i Staljina, koje je navodio u više navrata u svojim knjigama, i gde su obojica pokazala “nedostatak empatije, emocionalnu hladnoću, neograničenu bezobzirnost i žudnju za moći”.

Dabrowski i Lobaczewski doživeli su ovaj horor iz prve ruke. U junu 1939. godine, nacisti su napali Poljsku koristeći operaciju pod lažnom zastavom koja je postala poznata kao Gleiwitz incident. Ovo je bio deo većeg projekta SS-a, operacije Himmler, čija je svrha bila stvoriti privid poljske agresije kao izgovor za “osvetu”. Drugim rečima, Nemci su trebali uverljivo opravdanje za pokriće da napadnu Poljsku. Nemci odeveni kao Poljaci napali su pograničnu radio stanicu , zatim su emitovali propagandu protiv Nemaca, te su ubili nemačko-silesijanskog simpatizera Poljaka, Franciszeka Honioka, stavljajući njegovo telo na mesto događaja.Nacisti su koristili ove operacije kako bi opravdali invaziju, nakon koje su pokrenuli režim terora koji je rezultirao smrću oko šest miliona Poljaka. Kao deo većeg cilja uništavanja celog poljskog kulturnog života, škole su zatvorene, a profesori su bili uhapšeni, poslati u koncentracione logore, a neki su ubijeni.

Prema Jasonu Aronsonu s harvardske medicinske škole, nacisti su ubili većinu psihijatara u Poljskoj. Svega ih je 38 preživelo od otprilike 400 živih pre invazije.Tokom tog burnog vremena, Lobaczewski je radio kao vojnik za vojsku Doma, podzemnu poljsku organizaciju otpora, dok je njegova želja za studiranjem psihologije rasla.

Škola gotičkog stila univerziteta Jagiellon koju će kasnije pohađati, je izuzetno patila tokom ratnih godina kao deo programa za istrebljenje intelektualne elite grada Krakova. Decembra 1939. godine, 144 profesora i osoblje su bili uhapšeni i poslati u koncentracione logore. Rečeno im je da će prisustvovati obaveznom predavanju o nemačkim planovima za poljsko obrazovanje. Po dolasku, svi su uhapšeni u amfiteatru zajedno s ostalima, koji su bili prisutni u zgradi. Srećom, zbog javnog protesta, većina je puštena nakon par meseci i uprkos opljačkanom i uništenom univerzitetu od strane nacista, oni koji su preživeli operaciju su uspeli formirati podzemni univerzitet 1942. godine.
Redovna predavanja su ponovno počela posle rata 1945. godine i verojatno je tada Lobaczewski započeo studiranje kod profesora psihijatrije Edwarda Brzezickog. Lobaczewski je tada verojatno upoznao i Stefana Szumana, poznatog psihologa koji je u to vreme predavao na Jagiellonu. Szuman je kasnije imao ulogu centra za Lobaczewskeve tajne podatke i rezultate istraživanja.

Jagiellon i ostali poljski univerziteti uživali su u tri godine slobode, no to se brzo završilo 1948. godine, kada je Poljska postala satelitska država Sovjetskog saveza, a poljska ujedinjena radnička partija preuzela potpunu kontrolu života na univerzitetima. S uspostavljanjem Demokratske Republike Poljske, Poljska je stavljena pod sovjetsku sferu uticaja. Medicinske i psihijatrijske službe su socijalizirane, a klinička psihijatrija se strogo svodila na Pavlovljeve koncepte. Tako su “staljinizacija” poljskog obrazovanja i istraživanja nastavila tamo gdje je Hitler stao. Lobaczewskova klasa je bila poslednja kojoj su predavali pred - komunistički profesori, koje je vladajuća elita smatrala “ideološki nepodobnima”. Tek su na svojoj poslednjoj godini školovanja u potpunosti doživeli nečovečnu “novu stvarnost”, koja je inspirirala tok Lobaczewskog istraživanja do kraja njegovog života.

Tokom tri decenije koje je proveo živeći pod komunističkom diktaturom, Lobaczewski je radio u opštim i duševnim bolnicama. Diktatura mu je pružila pojačane uslove i mogućnosti za poboljšavanjem vlastitih veština u kliničkim dijagnozama – ključne veštine za kojima je postojala potreba u novoj društvenoj stvarnosti. Takođe je bio u mogućnosti dati psihoterapiju onima koji su najviše patili pod takvom teškom vladavinom režima.  Na samom početku, kako su drugi koji su bili uključeni u tajno istraživanje posmatrali Lobaczewskov interes za psihopatologiju i socijalnu psihologiju totalitarizma, on je postao svestan da nije prvi koji je krenuo s takvim istraživanjem, te su ga zamolili da se pridruži njihovoj grupi. Izvorno, on je samo pridoneo malom delu istraživanja, fokusirajući se uglavnom na psihopatiju. Ime osobe odgovorne za dovršetak konačne sinteze se držalo u tajnosti, ali rad nikad nije ugledao svetlo dana. Svi kontakti Lobaczewskog su bili neupotrebljivi u post-Staljinovom talasu represije 1960-ih, te je ostao samo s podacima koji su već bili u njegovom posedu. Sve ostalo je zauvek izgubljeno, spaljeno ili zaključano u nekoj tajnoj policijskoj arhivi.

Suočen s ovom očajnom situacijom, odlučio je sam završiti taj rad. No uprkos njegovim naporima za tajnošću, politička tela su počela sumnjati da ima u posedu “opasno” znanje koje je bilo pretnja njihovoj moći. Jedan austrijski naučnik s kojim se Lobaczewski dopisivao je na kraju ispao agent tajne policije i Lobaczewski je bio uhapšen i mučen tri puta tokom tog perioda. Dok je radio na prvom nacrtu 1968. godine, meštani sela u kojem je radio su ga upozorili na predstojeću raciju tajne policije. Lobaczewski je jedino imao dovoljno vremena da spali svoje rukopise u svojoj centralnoj peći pre nego što su došli.

Godinama kasnije, 1977. godine, rimski dopisnik Radija Slobodna Europa, s kojim je Lobaczewski pričao o svom radu, ga je prijavio poljskim vlastima.S obzirom na mogućnost četvrtog hapšenja ili “dobrovoljnog” izgona u Sjedinjene Američke Države, Lobaczewski je odabrao ovu drugu opciju. Svi njegovi radovi, knjige i naučni materijali su zaplijenjeni i on je napustio  Poljsku bez ičega.
Nakon dolaska u New York, poljski sigurnosni aparat koristio je svoje kontakte kako bi blokirao Lobaczewskog da pristupi radnim mestima u svojoj struci. Bio je preplašen znajući da je “otvorena represija od koje je nedavno pobegao, jednako rasprostranjena, iako nešto skrivena, i u Sjedinjenim Američkim Državama”.Ukratko, SAD su bile zaražene istom bolešću, a sloboda koju su nudili je bila nešto malo više od iluzije. U slučaju naučnika koji žive u inostranstvu, “Modus operandi” poljske tajne policije je bio da predlože određene pravce delovanja članovima „Američke stranke”, koji su ih onda lakoverno sprovodili, nesvesni stvarnih motiva svojih postupaka. Lobaczewski je tako bio prisiljen prihvatiti fizički posao, pišući konačni nacrt svoje knjige u ranim satima pre posla. Pošto je izgubio većinu statističkih podataka i studija slučajeva sa svojim papirima, uključio je samo one kojih se mogao setiti i fokusirao se prvenstveno na zapažanja i zaključke bazirane na decenijama  vlastitih i tuđih istraživanja, kao i na istraživanju literature koji su napisali njegove kolege mučenici pod patokratskim režimima.

Nakon što je njegova knjiga dovršena 1984. godine i napravljen odgovarajući prevod na engleski jezik, Lobaczewski ju nije bio u mogućnosti da je objavi. Psihološki urednici su mu rekli da je “previše politička”, a politički urednici su mu rekli da je “previše psihološka”. Računao je na pomoć svojeg sunarodnika, Zbigniewa Brzezinskog, koji je tada služio predsedniku Jimmyu Carteru kao savetnik za nacionalnu sigurnost i koji je na početku hvalio knjigu i obećao da će mu pomoći da se knjiga objavi.

Nažalost, nakon nekog vremena provedenog u dopisivanju, Brzezinski se utihnuo, odgovarajući samo u smislu da je šteta što izdavanje knjige nije uspelo. Po rečima Lobaczewskog, “On ( Brzezinski ) je “zadavio” materijal, izdajnički”. Na kraju je jedini rezultat bio štampanje knjige u malom broju primeraka za akademike, a to nije uspelo ostaviti značajan uticaj na američke akademike i recenzente. Pateći od jako lošeg zdravlja, Lobaczewski se vratio u Poljsku 1990. godine, gde je objavio drugu knjigu i rukopis Politička ponerologija: Nauka o prirodi zla, prilagođenu za političke svrhe. Na kraju je poslao tu kopiju urednicima izdavača Sott.net i Red Pill Pressa, koji su objavili knjigu 2006. godine. Njegovo zdravlje je opet počelo slabiti, te je umro nakon nešto više od godinu dana, u januaru 2007. godine. Iako su drugi naučnici tokom godina sproveli važna istraživanja o ovim temama, knjiga Lobaczewskog ostaje najopsežnija i najtemeljitija o ovoj oblasti.
 
Beleške - napomene :
- Cleckley je napisao klasičnu knjigu o psihopatiji The Mask of Sanity, a Gilbert je napisao The Psychology of Dictatorship temeljeno na njegovim analizama nacističkih ratnih zločinaca iz Nürnberga.
- Nejasno je je li Lobaczewski bio svestan više njih, ali je odbio podeliti njihova imena zbog straha za njihovu dobrobit.
- Nažalost, poput Gilbertove knjige, Dabrowskove knjige se više ne štampaju. DVD koji sadrži njegove skenirane radove je dostupan na http://www.positivedisintegration.com/.
- Prevela Elizabeth Mika u Dąbrowski’s Views on Authentic Mental Health, u Mendaglio, S. (ed) Dąbrowski’s Theory of Positive Disintegration (Scottsdale, AZ: Great Potential Press, 2008), str. 139-153.
- Dabrowski, K. (with Kawczak, A. i Sochanska, J.), The Dynamics of Concepts (London: Gryf, 1973), str. 40, 47.
- Dabrowski, K. 1996 [1977], Multilevelness of Emotional and Instinctive Functions (Lublin, Poland: Towarzystwo Naukowe Katolickiego Uniwersytetu Lubelskiego, 1996 [1977]), str. 33.
- Ibid, str. 21; The Dynamics of Concepts, str. 40; Dąbrowski, K. Personality-shaping Through Positive Disintegration (Boston: Little, Brown, 1967), str. 202; Dąbrowski, K. Psychoneurosis Is Not An Illness (London: Gryf, 1972), str. 159.
- Dabrowski, K. (with Kawczak, A. i Piechowski, M. M.) Mental Growth Through Positive Disintegration (London: Gryf, 1970), str. 29-30.
- Pogledaj Wikipedija: “Gleiwitz incident”.
- Uvod u Dabrowski, K. Positive Disintegration (Boston: Little, Brown, 1964), str. ix-x.
Blachowski je predavao na jednom takvom podzemnom sveučilištu u Varšavi. Pogledaj Wikipedija: “Stefan Błachowski”.
O hapšenju Jagiellon osoblja, vidi na http://www.absoluteastronomy.com/topics/Sonderaktion_Krakauencyclopedia.
Pogledaj stranicu Sveučilišta Jagiellon http://www.uj.edu.pl/dispatch.jsp?item=uniwersytet/wladze.jsp&lang=en.
- Kasnije je u Bugarskoj pokušao poslati drugi skicu kontaktu u Vatikan, preko poljsko-američkog turista, ali prema njegovom saznanju nikad nije dostavljena.
- Lobaczewski je jedino saznao identitet čoveka koji ga je prijavio putem poljskog Instituta nacionalnog sećanja, 2005. godine. Pogledaj intervju koji je proveden 19. januara 2005. godine http://www.sott.net/article/159686-In-Memoriam-Andrzej-M-obaczewski.
- Lobaczewski, A. Political Ponerology: A Science on the Nature of Evil Adjusted for Political Purposes (Grande Prairie, AB: Red Pill Press, 2006), str. 23.

( Nastavak : Osnove Ponerologije – 2. dio: Psihopatova maska zdravog razuma )

/ Izvor : The Cassiopaean experiment - Sott.net /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP