Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 17965
Sadržaj : 8317
Broj pregleda : 5404366
Ko je na sajtu?
Imamo 67 gosta na mreži

SILA NA SILASKU


03.04.2014. / ree-Akademediasrbija
Milan Balinda

SAD smanjuju oružane snage: potrebe mira veće od ratnih potreba

Sjedinjene Države nalaze se u ratnom stanju više od 12 godina. Vojni budžet rastao je još od 11. septembra 2011. godine, odražavajući činjenicu da je Vašington vodio dva rata - u Iraku i onaj u Avganistanu. Američke trupe više nisu u Iraku, a planira se, ili potpuno povlačenje vojnih snaga iz Avganistana, ili, zavisi od dogovora sa Kabulom, stacioniranje neuporedivo manjeg broja vojnika u toj zemlji.

Normalno je očekivati da se američki vojni budžet smanji reflektujući potrebu u „doba mira". Krajem februara meseca predsednik Barak Husein Obama najavio je rezanje troškova određenih za odbranu zemlje, koji bi uključivali smanjenje broja vojnika, kao i eliminisanje nekoliko sistema oružja. Obamin plan moraće da bude usvojen u Kongresu, i sigurno je da neće proći u svojoj originalnoj verziji, zaključuje urednik Tabloida Milan Balinda, dugogodišnji novinar američkog dnevnika Majami Herald 
 
Američki ministar odbrane Čak Hejgel, koji inače pripada republikanskoj partiji, predstavio je budžet odbrane za 2015. godinu i podvukao da će broj vojnika na aktivnoj dužnosti biti na nivou od onog pre Drugog svetskog rata. Najveći rez bi bio u pešadiji, koja bi, po najavljenom planu budžeta, imala između 440 i 450.000 vojnika. Takvu odluku Bele kuće i ministarstva odbrane obrazložio je činjenicom da se Amerika povlači iz, za njih do sada najdužeg rata, iz Avganistana. Predlog budžeta takođe sadrži rezove kod specifičnih programa, kao smanjenje troškova penzionisanja, beneficija za stanovanje, zamrzavanje plata visokih oficira, ali i ukidanje čitave flote aviona za podršku pešadiji tokom borbenih akcija, takozvanih A-10 gromovnika IIs.
Inače, ti su avioni i osmišljeni da uništavaju sovjetske tenkove u doba Hladnog rata. Pentagon takođe namerava da povuče iz upotrebe čuvene špijunske avione U-2, zamenivši ih sa bespilotnim letilicama Globalni soko. Takođe će umesto 52 planiranih priobalnih bojnih brodova, biti naručeno samo 35. Plan novog budžeta, sa svojih 496 milijardi dolara predviđenih za sledeću godinu, zadovoljava zahtev Kongresa o gornjoj granici troškova namenjenim oružanim snagama.

Takođe se odustaje od jednog tipa borbenog vozila, isto kao i što će dva satelita biti napuštena, a lansiranje drugih dva biće odloženo. Sve u svemu, sistem pešadijske komunikacije biće pojednostavljen. Marinci će takođe izgubiti 8.000 vojnika i broj će im se smanjiti na 182.000. Ukoliko američki Kongres ne promeni mišljenje, ta smanjenja broja vojnika nastaviće se sve do 2019. godine. Odustalo se od nove nuklearne podmornice, tri razarača, tri broda za snabdevanje i namere da se izgradi plutajuća vojna baza. Ratno vazduhoplovstvo biće primorano da se oprosti od 80 aviona, uključujući i čitavu flotu nešto zastarelih aviona tankera.

Budžet za kompjuterske ratove
 
Nema naznaka da se od Mornarice ili Avijacije zahteva da smanje broj vojnika na nivo od pre Drugog svetskog rata. Iz kresanja vojnog budžeta može se jasno videti da Sjedinjene Države procenjuju da se veliki kopneni rat neće dogoditi. Poređenja radi, Kina ima 2,2 miliona aktivnih pripadnika vojnih snaga, a Amerika 1,43 miliona, ali Bela kuća insistira da će njihove vojne snage imati sposobnost, odnosno kapacitet, odvraćanja od napada bilo koje druge velike vojne sile.

Najnoviji lovac-bombarder F-35 već se pokazao kao veoma skupo oružje. Program njihove proizvodnje i uvođenja u vojne jedinice traje 11 godina, a cena mu je već dostigla cifru od 400 milijardi dolara, nekih 70 odsto više od predviđene originalnim budžetom. Pentagon je planirao da uvede u borbene formacije 2.400 ovih aviona, ali su do sada isporučene samo 35.  To je u skladu s činjenicom da skoro svaki novi sistem oružja košta Ameriku dvaput više od predviđenog, kao i da se na njega čeka dvostruke duže vreme od planiranog.

Tome bi trebalo dodati da, po proceni vojnih analitičara, novo oružje po svojoj sposobnosti pruža samo oko 50 odsto od onoga što se od njega očekivalo.
Tokom sledećih pet godina ratno vazduhoplovstvo penzionisaće veći broj aviona i dronova, ali će oni biti zamenjeni modernijim letilicama. Avioni koji će se povući u upotrebi su od 1957. godine (A-10) i U-2 (1977.). Nacionalna garda, vojne formacije pod komandom svake od 50 američkih država, tokom sledećih par godina takođe će se oprostiti od nekoliko tipova lovačkih aviona, pre svega modela F15-C. Sam broj vojnika u Gardi smanjiće se sa 355.000 na 335.000. Rezervisti bi, po predlogu budžeta, takođe izgubili 10.000 vojnika. Sa 205 hiljada na 195.000.

Ipak, najveći vojni izdaci odlaze na individualne vojnike. Zvanični podaci otkrivaju da je 2008. godine, kada je broj američkih trupa bio na najvišem nivou u Iraku i Avganistanu, Vašington potrošio više od 100 milijardi dolara, da bi izdržavao 187.000 vojnika i njihove akcije u oba konflikta. To bi u proseku bilo 532.000 dolara na svakog vojnika, i to samo tokom te 2008. godine. Inače. Od 2001. godine više od dva miliona američkih vojnika poslato je u ratne zone; neki su penzionisani, drugi su pristupili vojnim snagama kao profesionalci. Prema proceni vojnog budžeta koje je Pentagon predstavio Kongresu, godišnjim troškovi po vojniku stacioniranom u Iraku, ili Avganistanu, sada iznosi 130.000 dolara. U ovu cifru ulaze ratna plata, prevoz do linije fronta, kao i smeštaj i ishrana vojnika. Pentagon je već zahtevao od Amerikanaca jedan bilion dolara, da bi finansirao ratove tokom sledećih 10 godina, ali profesor sa Kolumbija univerziteta, i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, Džozef  Štiglic, tvrdi da će prava cifra biti bliža pet biliona dolara.

U svakom slučaju, u samom vojnom budžetu nisu predstavljene sume od desetine milijardi dolara koje Vašington daje kao pomoć sebi naklonjenim pokretima i vladama zemalja gde se odvijaju vojni konflikti. Ipak, novim planiranjima povećava se broj vojnika u Trupama specijalnih operacija. To su grupe manjeg broja komandosa koji izvršavaju specijalizovane operacije, kao što je bila likvidacija Osame bin Ladena. Njihov će se broj povećati sa 66 na 70.000. I ovaj podatak ukazuje na značajnu promenu američke strategije u vođenju ratnih operacija. Ministar odbrane takođe je podvukao da se smanjenjem broja trupa omogućava brže kretanje američkih vojnika po čitavom svetu, ali i da će  svaki vojnik raspolagati najmodernijom opremom osmišljenom za buduće ratove. Hejgel nije izbegavao ni da napomene da se smanjenje troškova za vojnu silu takođe duguje činjenici da je američki budžet odavno probio plafon i da su rezovi fiskalna neophodnost. Suma materijalnih sredstava za vođenje „sajber rata", u svetu kompjuterskih komunikacija, takođe je uvećana.
 
Može li bespilotna letilica da preživi napad lovačkog aviona?
 
Novi predlog vojnog budžeta otkriva prioritetne planove Bele kuće i ideju Obamine administracije o strategiji ratovanja u nastupajućem periodu. Pojavile su se četiri najvažnije tačke te nove politike:

1) Nema više velikih kopnenih ratova
Iako je svet svakim danom sve nasilniji, uzimajući u obzir porast terorističkih akcija i pojavljivanja novih centara moći, Pentagon procenjuje da, nakon napuštanja Avganistana, Amerika neće morati da učestvuje u ratovima koji bi zahtevali veliki broj vojnika za kopnene operacije. Očekuje se da mornarica i vazduhoplovstvo ubuduće mogu da reše mnoge bitke bez slanja vojnika na teritoriju neprijatelja. Vašington će odustati od takozvanih „operacija stabilizacije", kao što je bio slučaj u Iraku i Avganistanu. Podrazumeva se da se mnogi američki političari, kao i vojni stratezi, ne slažu sa ovakvom strategijom.

2) Dronovi kao leteći vojni roboti
Visoka tehnologija, smatra Bela kuća, budućnost je sledećih ratova. Naoružane bespilotne letelice - dronovi, bili bi najvažnije oružje u borbi protiv terorista i drugih gerilskih formacija. Biće to drugačiji dronovi, jer neće više leteti po nezaštićenom nebu. Naime, moraće da izbegavaju neprijateljsku vatru, a kako se misli da će to uspevati da urade, za sada je vojna tajna. Takođe je pitanje može li bespilotna letelica da preživi napad nekog lovačkog aviona, kao i koliko je tehnologija napredovala da obezbedi Pentagonu robot - oružje koje oni nesumnjivo očekuju i zahtevaju?

3) Komandosi kao udarne snage
Ministar odbrane tvrdi da su Trupe za specijalne operacije najprikladnije za većinu budućih vojnih sukoba. Takva tvrdnja bazira se na iskustvu iz Iraka i Avganistana, kao i iz drugih krajeva sveta gde su komandosi pokazivali svoju efikasnost. Kritičari ovakve vojne strategije takođe tvrde da se povećanjem broja specijalaca gubi „specijalnost". Da će komandosi biti ništa više, i ne mnogo bolje obučeni, od redovnih vojnika.

4) Nema više velikih povećanja plata
Manje više polovina novca kojim Pentagon raspolaže ide na plate vojnom osoblju i civilima koji rade za ministarstvo odbrane. Vojni analitičari tvrde da će ti troškovi nastaviti da rastu bez obzira što je Pentagon već odredio zamrzavanje plata civilima tokom sledećih tri godine. Predloženi budžet za 2015. godinu preporučuje povećanje plata vojnicima i to za jedan odsto, dok bi se generalima i admiralima plate zamrzle. Vojnicima bi se za pet odsto smanjilo novčano učešće Pentagona kada je u pitanju stanovanje. Veliki izdatak Ministarstva odbrane, oko 10 odsto, predstavlja i zdravstvena zaštita, a očekuje se rast i tih izdataka.
 
Negodovanja iz Pentagona
Predlog ovog budžeta čeka teška politička borba u Kongresu, ali je u medijima već žestoko napadnut. Konzervativna, i najviše gledana, televizija Fox Njuz tvrdi da Obamina administracija dovodi u opasnost američku budućnost smanjujući vojne snage u trenutku kada „Putin vrši agresiju na Ukrajinu i Severna Koreja testira interkontinentalne rakete".
Fox Njuz dalje argumentuje da „Kostur budžet" reflektuje stavove Baraka Obama koji je tokom prethodne izborne kampanje, 2012. godine, odgovorio svom protivkandidatu iz republikanske partije, Mitu Romniju, da „Amerika takođe ima manje konja i bajoneta" kada ga je Romni optužio da slabi američku mornaricu. Pokazujući svoje neslaganje sa predlogom novog budžeta, koji je napisan na osam stranica, veći broj političara iz suprotnog tabora optužili su Obamu da onemogućava Sjedinjene Države da se i u budućnosti nalaze na čelu sveta.

Pri tome se zaboravlja da je jedna dvopartijska komisija prošlog decembra donela odluku o maksimumu vojnog budžeta. Vojna planiranja se ne događaju u vakuumu, već odražavaju realnost sposobnosti zemlje da plati za neophodne troškove. Budžet takođe određuje strategiju, makar isto toliko koliko to rade i sami stratezi.

U oba doma Kongresa kritike stižu iz republikanskih redova, i to pre svega iz političkih razloga, potom, iz ideoloških, i to od onih koji žele neprikosnovenu jaku Ameriku, ali su protivljenja mnogo puta više prozaična: članovi Kongresa ne žele da režu programe naoružanja i smanjuju broj vojnih baza uvek i kada se te fabrike i vojne ispostave nalaze na teritorijama gde žive i rade njihovi glasači.

Negodovanja stižu i iz samog Pentagona, mada je Obama podvukao da će vojni budžet polako rasti tokom sledećih deset godina, makar prateći rast inflacije. Takođe je podsetio Amerikance da je budžet Ministarstva odbrane veći od kombinovanog budžeta deset sledećih zemalja na listi po potrošnji u vojne svrhe. Naime, američka godišnja potrošnja za potrebe odbrane (ili napada) veća je od zajedničke potrošnje sledećih zemalja: Kine, Rusije, Velike Britanije, Japana, Francuske, Saudijske Arabije, Indije, Nemačke, Italije i Brazila. Kao primer mogu se pogledati podaci iz 2012. godine kada su Sjedinjene Države imale vojni budžet od 682 milijardi dolara, dok je Kina, na drugom mestu po potrošnji, samo 166 milijardi dolara, a Rusija, na trećem mestu, nekih 90,7 milijardi.
 
Lekcije iz Vijetnama
Budžet takođe najavljuje i izvesna rezanja u nuklearnom naoružanju, obrazlažući da im za odvraćanje neprijatelja nije potrebno toliko atomskih bombi. Inače, u nuklearnom arsenalu Sjedinjenih Država nalaze se oko 5.000 bojevih glava. Najnoviji nuklearni dogovor s Rusijom, ratifikovan u američkom Senatu decembra 2010. godine, zahteva od obe zemlje da se broj nuklearnog oružja, bilo na raketama ili u avionima, svede na cifru od 1.550.

Bela kuća takođe je promenila još jednu stratešku odluku iz doba Hladnog rata - tokom decenija američka vojska bila je spremna da vodi dva lokalna rata istovremeno.
Nova strategija odredila je Pentagonu da bude sposoban da vodi jedan rat velikih razmera istovremeno imajući dovoljno trupa da se suprotstave nekom oportunističkom agresoru u drugom delu sveta. Među nezadovoljnima novim predlogom budžeta mogu da se svrstaju i zemlje Evropske Unije, gde se spremaju da se oproste od nekih 80.000 američkih vojnika, kao i Japan koji se u poslednje vreme stalno nalazi u kavgi sa Kinom.

Međutim, kako Amerika smanjuje pešadiju, ali ne mornaricu i avijaciju, Japan , a i ostale zemlje u regionu Pacifika, nemaju nikakav razlog za zabrinutost. Neki evropski zvaničnici su izjavljivali da se Evropska Unija nada da je Amerika posvećena evropskoj sigurnosti i da njihova vojska neće napustiti Stari kontinent.

Uprkos svim najavama o smanjenju troškova za vojnu silu, mornarica je počela dvogodišnje testiranje najnovijeg nosača aviona. Novi nosač, koji je kršten i porinut prošlog novembra, je prvi u seriji plovila sledeće generacije klase Ford koja će postepeno zameniti prethodne iz klase Nimic, u upotrebi još od kasnijih šezdesetih godina prošlog veka. Testiranje novog nosača USS Džerald R. Ford trajaće duže od uobičajenog, i to zbog nove tehnologije, pre svega radarskog sistema, efikasnijeg nuklearnog pogona i novih elektromagnetskih sistema za lansiranje aviona.
 
Prvi izveštaji testiranja ocenjeni su kao pozitivni. Posada ovog nosača od 100.000 tona sastojati će se od 4.600 članova posade, a brod može da primi do 75 aviona. Neki političari kritikovali su cenu novog nosača koja je dostigla cifru od 12.8 milijardi dolara. Ovaj nosač aviona ući će u redovnu službu 2016. godine i predviđa se da će ploviti sledećih 50 godina. U međuvremenu je već počela konstrukcija sledećeg nosača aviona koji će nositi ime USS Džon F. Kenedi.
 
Vašington procenjuje da će se budući ratni sukobi voditi u Azija-Pacifik zoni gde će zbog ogromnog prostranstva mobilnost mornaričke flote i avijacije biti najvažniji faktor.
Ovaj predlog budžeta u neku ruku nagoveštava sasvim novu vojnu strategiju Sjedinjenih Država. Naime, ukoliko se s kresanjem sredstava nastavi, do 2021. godine američki vojni izdaci biće samo jedna trećina sadašnjih. Čak i sa neograničenim budžetom, bez nove tehnologije oružja i komunikacija ne bi moglo mnogo više da se postigne. Kako je to već neko ilustrovao: 100 konjanika sa sabljama u rukama bili bi nekorisni u sukobu s modernim tenkom.

Hiljadu konjanika, koji bi koštali mnogo više, ne bi ništa bolje postigli protiv savremenog tenka. U čitavom svetu, pa i u Americi naravno, radi se na što komplikovanijim robotskim sistemima oružja. Danas su roboti koji učestvuju u vojnim operacijama još u svom primitivnom periodu, ali najnoviji dronovi uveliko ukazuju šta nas čeka u budućnosti. Isto tako, američki bojni brodovi već su opremljeni odbrambenim sistemima koji automatski reaguju na približavanje rakete ili aviona i to mnogo pre nego što bi to obučeni vojnik mogao da uradi uz pomoć, na primer, radara.

U svakom slučaju, najnovija američka vojna strategija bazira se na lekcijama još iz rata u Vijetnamu. Tamo je američka vojska imala velikih taktičkih uspeha tokom niza godina, ali je Vašington izgubio rat, jer im taktičke pobede nisu činile jednu jasnu stratešku celinu.
 
Kina povećava vojni budžet
 
Istovremeno Kina je početkom marta meseca objavila da će povećati svoj vojni budžet za ovu godinu za 12,2 odsto u odnosu na prošlu. Za 2013. godinu povećanje budžeta iznosilo je 10,7 odsto u odnosu na prethodnu. Inače, vojni troškovi najmnogoljudnije zemlje na svetu nalaze se na drugom mestu, odmah iza SAD. Strani analitičari tvrde da je vojni budžet Kine uvek veći od cifre koja se zvanično objavljuje. Inače, značajan deo viška novca u novom budžetu biće upotrebljen za povećanje plata oficira.
Veći deo novca upotrebiće se za „bolje, realnije vežbe" kao što bi bio slučaj s mornaricom koja bi vežbala dalje od kineskih obala, što je mnogo skuplje od manevrisanja u lokalnim vodama. Tokom poslednjih nekoliko godina Kina je u svoju flotu uvrstila i jedan nosač aviona, kupljen kao polovan od Ukrajine i renoviran. Takođe je testirala najmanje dva tipa „nevidljiva" borbena aviona. Novi budžet odražava veličinu kineske ekonomije, druge na svetu, i globalni politički uticaj Pekinga.

U svakom slučaju, jačanje kineskih vojnih snaga pomno se prati u susednim zemljama, isto kao i od strane Sjedinjenih Država koje superiorno kontrolišu Pacifik. Kina ima manje teritorijalne sporove sa Japanom i sa Južnom Korejom, ali sporove koji bi mogli da prerastu u vojne sukobe u slučaju nekog nesmotrenog poteza bilo koje od zainteresovanih strana. Moguće je, na primer, da se dva ratna broda sudare, i da to preraste u pomorsku bitku.

Prošlog novembra Kina je iznenadila Japan, Južnu Koreju i Sjedinjene Države kada je objavila takozvanu Zonu identifikacije vazdušne odbrane. Naime, kroz taj vazdušni koridor morao bi da se prijavi svaki vojni i civilni avion ukoliko hoće da ga preleti. Ipak, od tada američki ratni avioni preleću naznačenu zonu i to bez prijavljivanja i takav akt dosada nije izazvao reakciju Kine.
 
 Led se topi, mornarica plovi
 
Još od kada su sedamdesetih godina prošlog veka sateliti počeli da mere veličinu snežnog pokrivača na Arktiku, on je sada najmanji. Očekuje se da će tokom letnjeg perioda u potpunosti nestajati već sredinom ovog veka. Brodovi sada intenzivno koriste nove plovne puteve koji su najkraća veza između Atlantika i Pacifika. Isto tako započela je kompetencija za arktički gas i naftu čija se količina procenjuje na 15 odsto, za naftu, i 30 odsto za gas, od ukupnih svetskih rezervi.

Ratne mornarice, pre svega američka i ruska, već su modifikovali svoje strateške planove koji su uključili nove plovne površine. Prošlog septembra ruski predsednik Vladimir Putin objavio je da Rusija ponovo otvara mornaričku bazu na Arktiku preostalu iz sovjetskih vremena. Ruski predsednik je najavio da Moskva namera da uspostavi redovnu brodsku plovidbu i da vojno obezbedi velike regionalne rezerve energije.

Istovremeno, Sjedinjene Države su prisutne u arktičkom području sa  27.000 vojnika, specijalnim avionima, a jedna atomska podmornica već decenijama manevriše polarnom zonom. Da ne bi došlo do neželjenih situacija, Moskva i Vašington već neko vreme održavaju tesne vojne veze i sarađuju u regionu koji svakim danom postaje ekonomski sve interesantniji. Osim nafte i gasa, tamo se razvija ribarska industrija i turizam.

/ TABLOID – List protiv mafije /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP