Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 61460
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6370384
Ko je na sajtu?
Imamo 70 gosta na mreži

BRISEL ĆE BITI JOŠ GORI PREMA SRBIJI


30.11.2013. / ree-Akademediasrbija
Autor: Branko Žujović

Neki od oblika evroazijskih integracija dugoročno bi Srbiji doneo mogućnost povratka ravnoteže na Balkanu u njenu korist. Pristupanjem EU, Beograd demografski, ekonomski, bezbednosno i na kraju zakonski ne bi mogao da štiti svoj ogoljeni meki trbuh na jugu od albanskih migracionih masa.

 Za početak, naredne vlade u Beogradu trebalo bi da gledaju dalje od jednog koalicionog mandata.

Nešto od svežine ukrajinske odluke kao da košavom stiže čak do Beograda. Pa ipak, još uvek je prerano govoriti o promeni kursa politike u Nemanjinoj 11. Izgradnja Južnog toka je počela i više ništa neće biti kao pre. Srbija dobija geostrateško i ekonomsko sidro za hladne evroatlentske bure kojima je izložena. NJeno većinsko javno mnenje po ko zna koji put našlo se u raskoraku sa zvaničnim opredeljenjima vlade.

U međuvremenu, državni mediji opširno su počeli da izveštavaju o evroazijskim integracijama. Nikada ovoliko nije rečeno o toj temi, kao poslednjih dana. Politiku sam od Novog standarda razlikovao samo po zaglavlju i ćiriličkom slogu.
Javno slušanje u Narodnoj skupštini o evroazijskim integracijama, autorski članak Aleksandra Čepurina o njihovom diskretnom šarmu, pregršt podataka o samitu Rusije, Belorusije i Kazahstana u Sankt Peterburgu, gde je pre mesec dana odlučeno da od 2015. godine zaživi Evroazijski savez.

Ministarka energetike, Zorana Mihajlović, citira Lava Nikolajeviča Tolstoja. Pre toga, kao umiljato mače, zabrinuto prede o sopstvenom odlasku na početak radova srpske deonice Južnog toka. Eto šta je ostalo od NATO tigrice, koja je kritikovala sve ruske investicije u Srbiju bez izuzetka, o čemu sam pisao pre tri godine, znatno pre nego što je iznervirala dežurne rusofile u najnovijem „Insajderu“. Zatim, vest da Zberbanka hoće da kupi Komercijalnu banku. Povećan je i broj ruskih turista u Srbiji. Rusko naoružanje samo što nije. Zatim vesti o ulaganjima u železnicu i čemu sve ne.

Povrh svega, Ivica Dačić za AP je izjavio da zapad približava Srbiju Rusiji. Sa zapada solidno plaćen, ali uvek ozbiljan i odmeren, Danas tim povodom piše da su ambasade u Beogradu zbog toga zabrinute. Predrag Simić najavljuje zaoštravanje odnosa Beograda i zapada. U međuvremenu, stižu i vesti o ogromnim kineskim investicijama u Srbiju i evropski istok, ali nigde ni slova nema o kapitalnim ulaganjima EU. Evropa više nema novca.

Ovde sam već napomenuo da i spremačice, zajedno sa kafe-kuvaricama i portirima u zgradi Vlade Srbije, prepričavaju kako su zvaničnici EU Beogradu jasno stavili do znanja da od velikih investicija u Srbiju nema ništa barem do 2030. godine. Stoga srpski zaokret ka istoku, ako ga bude, neće biti munjevit, ali će biti logičan. Tu se najverovatnije krije uzrok Dačićeve teze o zapadu koji Srbiju gura Rusiji.

Neki od oblika evroazijskih integracija dugoročno bi Srbiji doneo mogućnost povratka ravnoteže na Balkanu u njenu korist. Pokušajima da pristupi EU i Briselu, Beograd demografski, ekonomski, bezbednosno i na kraju zakonski ne bi mogao da štiti svoj ogoljeni meki trbuh na jugu od albanskih migracionih masa, niti da štiti Republiku Srpsku. Zato bi, za početak, naredne vlade u Beogradu trebalo bi da gledaju unapred duže od jednog koalicionog mandata.

Rusija, naime, tek izgradnjom Južnog toka dobija razlog planetarnih razmera da štiti sebe i Srbiju na Balkanu. Ulaganje u Naftnu industriju Srbije i naftno-prerađivačke komplekse u Republici Srpskoj, iako važni u nacionalnim i regionalnim okvirima, nisu imali takav geopolitički potencijal. Razume se da se to znatnom delu zapada ne dopada.

Privlačna snaga objedinjenog tržišta sa više od 170 milionaljudi, a sutra sa preko 230 miliona, koje se dinamično razvija, postala je srpska stvarnost. Mediji neće još dugo moći da skreću pažnju javnosti sa činjenice da je razmena tri države Carinske unije sa 45 milijardi za svega dve godine skočila na 68,5 milijardi dolara.

Sve nabrojano bilo bi vrlo izvesno i skoro idilično, da nije iskustva sa popuštanjima države EU i SAD, kada je Kosovo i Metohija u pitanju. Jer, sve govori da su u Beogradu u toku ozbiljne pripreme za promenu Ustava. Od obećanog Ustavnog zakona, koji bi uredio Zajednicu srpskih opština u pokrajini, očigledno, nema ništa, jer to ne odgovara Briselu.
Srbija, kao potencijalni kandidat za člana EU, što je njen tačan status, zahtevanom izmenom Ustava može da premosti pravni jaz nezavisnosti „Kosova“. Time bi njena evropska uloga bila potrošena, a ona bi ostala poslednji mogući plen EU u njenoj politici proširenja, ukoliko ne računamo neke mikro države.

Sa promenom odluke Ukrajine i uz poznavanje stanja u Moldaviji, gde evropske perspektive uopšte nisu ružičaste kako se možda u Viljnusu očekuje narednih dana, Beograd je krajnji domet EU. Baš zbog toga će frustrirani Brisel postati još arogantniji i bestidniji prema njemu.
Za razliku od gospođe ministarke, koju sam pomenuo, od opštih mesta više volim da citiram Duška Radovića, koji je jednom rekao da se stida treba osloboditi na vreme, dok još možemo da radimo sve ono čega se stidimo. Nema banalnije, ali ni tačnije preporuke za nju i proevropski Beograd.

Sa druge strane su evroazijske integracije i poštovanje Srbije kao države i njenog naroda. Volim da citiram i Amerikance, čiju književnost neobično poštujem, pa ću ovlaš pomenuti DŽona Ciardija, koji je rekao da će sutra svanuti novi dan, ustali mi ili ne. Vreme je da se Srbija konačno probudi na vreme i pođe u susret istoriji, a ne da večno kaska za njom.

/ IZVOR: Glas Rusije /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP