Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 46502
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6263003
Ko je na sajtu?
Imamo 365 gosta na mreži

KAKO JE PROPAO NACIONALIZAM


19.11.2013. / ree-Akademediasrbija
Vesna Veizović
 
Krajem osamdesetih godina prošlog veka grupa mladih glumaca je kao diplomski rad napravila jedan proročki film, danas već uvršćen u klasike, pod naslovom „ Kako je propao rokenrol“.

 Najezda pop muzike i ubrzo okupacijom šunda, odnosno današnjeg folka, tada, verovatno nisu ni sanjali da će rokenrol biti misaona imenica u dvadeset prvom veku u Srbiji. Klasična muzika i uopšte muzika kao pojam se tek u ponekom izvođaču naziru, globalnom devolucijom i antisluhom cele nacije, i oni koji su nekada pravili muziku danas su se prepustili matrici i nižu smeće za smećem…

Međutim, nije ovde reč o muzici, koja mi je poslužila kao primer nestanka jedne društvene pojave, kao izumiruća vrsta, već o nacionalizmu. Zašto, kada i na koji način je umro nacionalizam u Srbiji, kada je sam pojam nacionalizma izgubio svoju svrhu i da li je i u kojoj meri bio prisutan među Srbima tokom prošlog veka i posebno u proteklih dvanaest godina?!

Upravo u trenucima dok su sve evropske države privodile kraju i do tančnina određivale svoje nacionalne osobenosti, dok su se nacije nizale jedna za drugom, Srbija konačno oslobođena, ušla je u jedan anacionalni bludni savez – Jugoslaviju.

Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, prva Jugoslavija pod regentom Aleksandrom Karađorđevićem, Crnogorcem , direktnim potomkom crnogorskog kralja Nikole. Srbija, ostavši bez dve trećine Srbijanaca, zadobija ovim bludnim sjedinjenjem najteži udarac od koga se ni danas nije oporavila. (Prvi je svakako bio smaknuće Obrenovića i dolazak Karađorđevića, (Kvazi)Srba iz Crne Gore, na čelo Srbije, kao druge rezervne države).

Aleksandar Karađorđević, samim svojim poreklom, crnogorskim, ne preza da srbsku državu ujedini, pod plaštom sjedinjenja južnih Slovena, u Jugoslaviju sa njenih osvedočenim neprijateljima i srboubicama, odnosno Hrvatima i iskompleksiranim mrziteljima, bečkim konjušarima , Slovencima, i u samom tom činu se jasno ogleda odsustvo nacionalizma u navodnoj srbskoj vlasti.

Dakle, izvesno je da se Karađorđevići u Srbiji ne mogu posmatrati kao srbska dinastija, jer niti su to bili , niti su to njihovi današnji naslednici. Da ne ulazim u sam kukavički čin poslednjeg Karađorđevića pre rata, koji je ostavivši svoj narod na cedilu na nemilost, posebno onih sa kojima nas je ujedinio njegov predak i koji su zasnovali svoju državu na račun Srbije, jasno je da mislim na Hrvate, i prebegao kod navodnih saveznika, Britanaca koji su pak bili i prvi i poslednji stub preprečen pred izgradnjom nacionalne države u Srba. (Zanimljiva zakonomernost je da Karađorđevići uvek beže iz Srbije kad zagusiti, a da Obrenovići uvek ostaju s narodom svojim!).

Samim tim, nema neke prevelike razlike, sem možda u slobodi veroispovesti, slobodi govora i individualnog iskazivanja nacionalne pripadnosti među Srbijom za vreme Karađorđevića i komunista. Čak, ima daleko više sličnosti, počev od želje za ujedinjenjem sa krvnim i vekovnim neprijateljima i sve na račun srbskog naroda, porekla vladara, koji obavezno nije bio sa prostora Srbije, i osnovne teze samog teksta odnosno neisticanja nacionalnosti i pokušaj ubijanja nacionalnog identiteta, izgradnje jedinstvene srbske nacije (Srbijanske) i samim tim postavljanjem pojam nacionalizma kao nešto loše.

Tek za vreme komunizma sama reč nacionalizam je do te mere izokrenuta da je maltene bilo zabranjeno njeno korišćenje sem u pežorativnom smislu i kao odrednica za zajedničku kvazinacionalnu pripadnost – Jugosloven.

Dolaskom Slobodana Miloševića na vlast, još jednog navodnog Srbina, sa prostora Crne Gore, budi se nacionalna svest, ali do te mere iskrivljena i izopačena da je samo njeno buđenje na Srbe ostavilo duboke posledice te je san nacionalizma devedestih danas više kao sećanje na košmar iz koga se ne možemo probuditi usled gomile laži i demistifikovane istorije nego nešto dobro.

Treba napomenuti i da su upravo ti donosioci iliti povratnici neke neodređene nacionalne ideje (a koja zapravo i nema veze sa istinskom i vrlo potrebnom nacionalnom izgradnjom) su kroz taj pseudonazionalizam i demagogogiju samo sticali materijalnu korist i opet na račun građana Srbije, onih sa samo jednim državljanstvom. Odmah nakon Miloševića, kao njegova navodna opozicija pojavio se nekada mlada komunistička nada, a sada pobornik povratka monarhije, Vuk Drašković, slika i prilika Bulajićevih četnika sa kamom u ustima, slikom koja je sa jasnom namerom obišla ceo svet prikazujući srpske „nacionaliste“ kao divljake sa satarama, neobrijane i željne tuđe krvi zarad neprevaziđenih hegemonističkih namera, odnosno nikada zaboravljene „Velike Srbije“.

Kako su nas doživljavali devedesetih godina evropski narodi, ne shvatajući i bez mogućnosti da vide pravu sliku Srbina i Srbije, od britanskih plaćenika, poput Draškovića, najbolje je oslikao Kalajić u svom romanu „Poslednji Evropljanin“. U razgovoru sa jednom evropskom groficom koja se našla u velikom čudu shvatajući da razgovara Srbinom, kulturnim, obrazovanim intelektualcem, a opet osvedočenim desničarem, on uzima nož sa stola, stavlja ga na trenutak u usta i pita je : „ Jel sada ličim na Srbina“.

Uka i buka plaćenih galamdžija o patriJotizmu i naciJonalizmu , naravno kroz vrlo konfuzno tumačenje i , ne slučajno, već namerno usmereno na gejački i što prostiji mentalitet , prikupio je u Srbiji među svoje pobornike ljude i s`koga i konpca, uglavnom vrlo radikalne i ne preterano bistre, sklone manipulativnim pričama o povratku „slavne loze“ Karađorđevića, Srbije u monarhiju i „povraćaj Nemanjićkih granica“.

Podmetačina koja je Srbiju koštala teritorija koja se u to vreme bile u njenim granicama. Mit o „velikoj Srbiji „, Dušanovom carstvu“, davale su „opravdan“ razlog zapadnim zemljama da nam iz ruke izbiju i ono što imamo, međutim istinska slika, odnosno puka borba za preživljavanje koja se tada vodila, u građanskom ratu devedesetih, upravo zbog tih kvazinacionalnih bukača, plaćenih od istih tih koji su našli legalan način za otimačinu srpskih zemalja, nije se videla…

I opet je Srbija zahvaljujući namerno lošim nosiocima nacionalnih ideja, ispala loša devojka, zločinac i istovremeno gubitnik. Istorijski gubitnik. Na žalost Bulajićevi četnici, mit o Karađorđevićima, „Velikoj Srbiji“ i danas zaokupljaju veliki broj Srba, a da nesreća bude veća dosta pristalica tih ideja i nesvestan svoje goleme gluposti se upravo kroz pomenute sinonime za loš nacionalizam odriče onog istinskog dostojanstvenog srbskog nacionalnog pitanja.

Bitka između Karađorđevića i Josipa Broza, nikada zaista nije ni odigrana, prevashodno zato jer se  igrač Petar II. povukao ostavljajući jedan deo svog naroda na cedilu, Hrvati koji su takođe narod čiji je vladar bio ovaj Karađorđević su se u drugom ratu, a i posle njega savršeno dobro snašli, te je ta bitka ostala da se vodi između samog naroda srbskog. Nedovoljno razumnog da shvati su ga u vekovnoj zavadi ostavili ljudi bez konkretne svađe, obojica službenici navodnih saveznika Britanaca, obojica samo sa jednim ciljem – podelom srbskog naroda.

Dakle nacionalna svest čije buđenje se desilo u punom jeku u ispravnim i vrlo dobro konstruisanim idejama, za vreme Obrenovića urušilo se za samo nekoliko godina vladavine pod Karađorđevićima, koji ne samo da su uspeli da uguše srbski nacionalizam, već da ga zatru i preoblikuju srbsku svest u jednoj nedefinisanoj zajednici jugoslovenštine.

I nakon njih, i nakon komunista istu priču podeljenu u dve forme, a možda i tri ako ubrojimo i radikale kao treću struju pored Miloševića i Draškovića, dobijamo današnji genetski modifikovani nacionalizam, podgrejan gejačkim i lažnim idealima, sa nedefinisanom idelogijom, koja uopšte nije hegemona, već šta više, postoji toliko različitih ideja o istinskom nacionalizmu, nacionalnoj konstrukciji i idealima koji su na neki način stožeri tih ideja da je maltene nemoguće pohvatati svu tu raznolikost i objasniti koliko je samo pogrešna ta neviđena podela, a o greškama individualnih ideja je potrebno izvesti posebne teze..

Nisu se nacionalizma odrekle ni demokrate , ništa ga manje ni više nisu iskoristile i koriste i dan danas, naravno po proceni i potrebi. Čas su bivali salonske patriote, čas su se odricali svakog vida nacionalizma praveći tako paralelu ovim radikalnim pseudonacionalistima, pa nek narod bira između navodno različitih strana.

Nesvesnost, prevelika nesvesnost, kratka pamet i nerazumevanje nacionalizma i onog ko se izdaje da je nacionalista su ključni problem današnjice. To je između ostalog bio problem svih ovih godina, prevelik broj manipulatora kojima je nacionalizam bio način da se dokopaju vlasti. Jasno je onda zašto jesmo u ovoj današnjoj situaciji. Sa anacionalnom vladom, samoživcima i koristoljubcima…

No, sve u svemu kada se saberu sve te podele i raznolikosti celokupna ideja nacionalizma je potpuno izgubila smisao, vrlo retki poimaju značaj i samu suštinu nacionalizma, njegovo pravo značenje i da je istinski srbski nacionalizam daleko stariji od onog koji se pominje u enciklopedijama, a za koji se navodi da se rodio tek početkom ranog srednjeg veka tokom formiranja nacija.

No, baš u takvoj jednoj definiciji nacionalizma, čija sama reč označava vezu sa nacijom, odnosno privrženost svom narodu i ljubav prema otadžbini, se ogleda njegova svrshihodnost i neophodnost ka napretku jednog naroda i zemlje, države.

Međutim današnje shvatanje nacionalizma vrlo se razlikuje od ovokvog jednog pojašnjenja , štaviše do te mere je izokrenut i iskorišćen u negativnoj propagandi. Positovećivanje sa fašizmom i nacizmom takođe nije neka novost, te se danas veliki broj ljudi gnuša nacionalizma i uopšte osoba koje sebe deklarišu kao nacionaliste. Sama reč je dakle , u jednom dobrom smislu izgubila na težini, dok je sa druge strane u pežorativnom smislu itekako dobila.

Tome svakako možemo da zahvalimo i sadašnjim vlastodržcima koji su se nacionalizma držali ko pijan plota, te sada gledajući njihov učinak i pređašnje pozivanje na nacionalizam možemo samo da se zapitamo – zar nam je ovo nacionalno orjentisana vlada dala?!

Neko može iz svega zaključiti da je i ovaj članak uperen protiv nacionalizma, i tumačiti ga na neki svoj način, ali ako malo razmisli, nepristrasno uvideće da je ovde reč samo o primerima loše interpretacije nacionalizma u službi kvazinacionalista koji su tu sa namerom dovedeni da bi svim Srbima danas, sutra sama reč nacionalizam i sve ono što ona povlači sa sobom bio ogavan i na neki način nastran, stran, odljudan, neprihvatljiv modernom dobu i evropskim narodima kakvim teži manjinski ali vodeći deo naroda u Srbiji. Upravo onaj koji je zaslužan za predstavljane nacionalizma kakvim ga vidi javno mnjenje.

Takođe, treba imati u vidu još jednu veliku obmanu koja se desila na samom početku ovog razmatranja, odnosno kada su ostale evropske nacije dolazile do samog kraja uokvirivanja svojih nacija, baš tada je Srbija izgubila svoju naciju, odnosno pretopila se u Jugoslaviju.

Isti slučaj se i danas dešava. Ma koliko delovalo i koliko god se trudile da se globalnoj javnosti predstave kao liberalne države prepune kojekakvih manjinskih prava, većina evropskih država itekako gaji svoj nacionalni identitet, šta više sa sve većom pojavom muslimansog življa nacionalizam prelazi granice svojih osnova i probija se izvesna doza šovinizma i mrskosti prema ostalim nacijama. No, i bez toga se jasno znaju prava nacionalnih manjina i autohtonih građana date zemlje.

Upravo zato se i zovu prava nacionalnih manjina, jer postoje određena prava koja se postavljaju dajući neke granice, dok je kod nas slučaj sa pravima nacionalnih manjina daleko prevazišao osnovna prava starosedeoca. Što je još jedan primer nedostatka nacionalno svesne vlasti a opet daje mogućnost da se opravdano ozlojeđeni obespravljeni starosedeoci pobune i da ih vlastodržci optuže za iskazivanje nacionalizma, naravno u negativnom kontektstu…

I kome se treba zahvaliti za uopšte postojanje tog negativnog stava prema prema nacionalizmu koji je cvetao tokom devedesetih nego upravo onom pomenutom trojcu.

/Izvor : Vestinet /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP