Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 46625
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6263696
Ko je na sajtu?
Imamo 26 gosta na mreži

NIKOLIĆEVA KARIKATURA SAVREMENE SRBIJE


15.11.2013 . / ree-Akademediasrbija
 Branko Žujević

Zašto jedino na istoku Srbija može da bude moderna?

 Predsednik Tomislav Nikolić pre koji dan objavio je autorski članak u Politici povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu. Pisali su ga savetnici, ali to nije nikakav izuzetak. Kabinetlije predsednicima uvek pišu takve prigodne oglase političkih namera i nazora.Problem u ovom slučaju je što predsednik nije sklon ironiji, a naročito ne samoironiji. Pokušavajući da ostavi utisak ozbiljnog, zabrinutog državnika, Nikolić nam je u Politici priredio prvorazrednu karikaturu.

CEPANJA POLITIČKE SUŠTINE
Njegov tekst, naime, doživljava račvanje sa istorijskom analizom već u trećem pasusu. Kada kaže da su katastrofi Prvog svetskog rata prethodila stremljenja pojedinih državnika da se pregaze mali narodi, što se vidi po preziru ispoljenom tokom aneksione i sarajevske krize, Nikolić postaje Marko Somborac Andrićevog venca i počinje groteskno da opisuje sopstveno vreme sadašnje.
Upravo je Nikolić šef države koja bezuslovno, grlom u jagode, hrli ka izvorima pomenutog, vekovima postojanog prezira. Da je Austro-Ugarsku u nastavku teksta zamenio Evropskom unijom, Nemačku NATO paktom, a Bosnu i Hercegovinu Kosovom i Metohijom, dobio bi uspeo kroki države koju vodi, a koja se suštinski ne razlikuje od Srbije poslednjih Obrenovića. Zbog toga njegov članak pripada žanru karikature, a ne opsežnog komentara koji naciju okuplja oko nasleđa.

OBRENOVIĆI SU BOLJE IGRALI VALCER
Ne radi se ovde samo o suštinski nepromenjenom spoljnopolitičkom položaju. Današnja Srbija je, po poštovanju Ustava, privredno, kadrovski, moralno, po nametanju lične volje i svemu ostalom na kraju 19. veka. Jedina razlika je što su Obrenovići bolje igrali valcer, poznavali su vina i nisu hteli da prisajedine Srbiju Austro-Ugarskoj, kao što vođe srpskih stranaka, kojima evropski rafinman i otmeni balovi nisu jača strana, žele da utope Srbiju u Evropsku uniju.

Nikolićeva karikatura današnje Srbije podastire pred čitaoce besmisao srpskog ispijanja piva ispred evropskog supermarketa. Varaju se oni koji misle da su se u britanskom parlamentu 1914. godine slušale toplije reči za Srbiju, od onih u Berlinu ili Beču. Jedan uticajan britanski parlamentarac tada je uostalom predlagao da se Srbija izvuče na sred okeana i potopi.
Jedino strategijski okrenuta istoku, barem onoliko koliko je to bila 1914. godine i uz realno poštovanje nespornih dometa zapada, Srbija može postati moderna država. U Evropskoj uniji Srbija ne može biti moderna ni država. Može postati teritorijalno sakata kolonija kapitala u meri u kojoj su to danas Bugarska ili Rumunija.

U kolonijama Evropske unije trenutni životni standard ne finansira se razvojem, nego zaduženjima dolazećih pokolenja, a članstvo se u srpskom slučaj stiče programiranom revizijom istorije, kojoj Nikolić člankom u Politici više svedoči nego što je na prvi pogled osporava. Kao da preuzimanje istorijske odgovornosti od Nemačke i Austrije postaje novi nezvanični evropski uslov.

NISU VOJVODU BOJOVIĆA PREBILI U BEČU
Opisujući patetično Srbiju kao metu centralnih sila u Prvom svetskom ratu, predsednik Nikolić nije pomenuo nekoliko ključnih istorijskih i savremenih momenata. Na primer, da on danas kontroliše manju državnu teritoriju nego regent Aleksandar u jeku bitaka na Ceru, Drini i Kolubari. Karađorđević je mogao sebi da priušti izveštaj da na teritoriji njegove Srbije nema stranih vojnika, osim zarobljenika, što Nikolić čak ni u Beogradu ne može da kaže, a kamoli u Severnoj Mitrovici.

Ali postoji i prećutani unutrašnji duboko moralni obrazac koji krijemo kao zmija noge. Zar se Srbija, puštajući Milunku Savić da čisti klozete posle Prvog svetskog rata, sama u praksi nije odricala sebe i sopstvene borbe za slobodu u ime više jugoslovenske zajednice, u istoj meri u kojoj danas povlađuje interesima Evropske unije, gazeći neke druge heroje?

Zar je zvaničan odnos političke klase Srba prema soluncima za vreme Titove Jugoslavije bio obrazac poštovanja istorijskih vrednosti ili su to današnji zahtevi evropskih partnera da se Srbija okrivi za izbijanje Prvog svetskog rata? Nije vojvoda Petar Bojović 20. januara 1945. godine pretučen u Beču, nego u Beogradu. Od posledica tog premlaćivanja je preminuo nekoliko dana kasnije. Pesnice koje su prebile starog i nemoćnog vojvodu podjednako optimistično su vodile državu u svetlu budućnost, kao mnoge današnje.Na groblje je vojvoda prebačen običnim taljigama, uz upozorenje, emitovano na Radio-Beogradu, a ne na Radio-Berlinu, da će svako ko pokuša da prisustvuje sahrani biti uhapšen i krivično gonjen. Zar je odnos Srba prema majoru Dragutinu Gavriloviću i njegovoj porodici bio drugačiji i bolji ili u to vreme u Srbiji i Jugoslaviji nisu živeli Srbi?

Ovakve tajne krijemo od sebe i nesvesno opterećeni teglimo ih u Evropsku uniju, koja zbog njih likuje. Ako predsednik želi da poruči nešto narodu koji predvodi, to bi najpre morao da bude poziv na stvarnu obnovu opšteg društvenog morala i povratak važnosti ustava. Bez države nema srpske ekonomije, o kojoj se toliko poslednjih godina govori. Ali stvarna obnova ustava i društvenog morala, pa i ekonomije, poništava evropski put Srbije. Jedno s drugim ne može.

GEST PITOMACA 45. I 46. KLASE
Čitajući Nikolićev tekst, setio sam se gesta pitomaca 45. i 46. klase beogradske Vojne akademije. Još kao studenti, postali su prekaljeni ratnici balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Godine 1920. mnogi od njih podneli su ostavke na vojnu službu jer je vojska Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca iz političkih razloga u svoje redove primila njihove vršnjake iz Austro-Ugarske, i to u činovima kapetana druge klase, dok su oni, pobednici Velikog rata, ostali poručnici.

I o tom slučaju, beogradska Politika izvestila je na naslovnoj strani, doduše postavljajući moralna pitanja i sa više kritike. Više nego išta, Srbiji danas treba primer moralne doslednosti. Čin koji bi pokazao da postoji Srbija važnija od Evropske unije, u kojoj, uostalom, ne može biti Srbije kakvu znamo. Na temu presedana koji bi Srbiju iz ovovremenog „Smederevskog nameštaja“ izbavio i vratio je u logičku ravan postojanja voleo bih da pročitam tekst predsednika države, ako ga ima i ako ima ko da mu tako nešto napiše i objavi.

/ Glas Rusije;  http://www.standard.rs/branko-zujovic-nikoliceva-karikatura-savremene-srbije.html /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP