Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 57732
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6335863
Ko je na sajtu?
Imamo 133 gosta na mreži

NIJE REALNO DA SRBIJA UĐE U EU NI 2020, NAJRANIJI ULAZAK 2023 !


12.11.2013. / ree-Akademediasrbija
Piše: Milan Dinić

INTERVJU: Džejms Ker Lindzi, analitičar Instituta za jugoistočnu Evropu sa prestižne Londonske škole za ekonomiju i političke nauke (LSE)

 Prema mišljenju Džejmsa Ker Lindzija, višeg naučnog saradnika Instituta za jugoistočnu Evropu sa prestižne Londonske škole za ekonomiju i političke nauke (LSE), izjava Aleksandra Vučića o tome da bi Srbija 2020. mogla da postane član EU deluje previše optimistično.

Ipak, za razliku od prethodnih vlasti iz vremena Borisa Tadića, koje su umele da grade moderan imidž Srbije, aktuelna Vlada, iako ne mnogo vešta u građenju imidža, pokazala se znatno efikasnijom u pravljenju konkretnih poteza i to se videlo na primeru Kosova, smatra Lindzi.
Ono što je i dalje ključan problem za Srbiju jeste što ne postoji dobar PR i što ne postoji cena koju neko mora da plati ako se ponaša antisrpski. To je nešto što vlasti i društvo u Srbiji moraju da shvate i da vide kako sa time da se izbore, ističe Džejms Ker Lindzi.

Svedok: Kako komentarišete izjavu Aleksandra Vučića da će Srbija postati član EU 2020?
Džejms Ker Lindzi: Mislim da je opšti utisak da je ta izjava previše optimistička. Sa druge strane, ima nekih naznaka iz EU da bi naredno uvećanje Unije moglo da ide u dve faze. U prvoj fazi bi bile Srbija, Crna Gora i moguće Makedonija. U drugom krugu to bi bile Bosna, Kosovo i Albanija, možda 2023. Ali, ako pogledamo put Hrvatske - koji je trajao preko 10 godina - vidimo da ta izjava o 2020. za Srbiju nije tako realna.
Hrvatska je imala manje probleme, bila je bolje integrisana sa EU zemljama i bolje odnose imala sa njima. Takođe, kao znatno manja država, Hrvatska je ekonomski mogla brže i efikasnije da se restruktuira i prilagodi. Naravno, tu je i pitanje Kosova. Dakle, mislim da je put Srbije u EU proces na druge staze.

S.: Koliko taj proces može da ubrza izrazito proevropski stav vlade u Beogradu?
Dž. K. L.: Ako se Vlada pokaže zaista pokaže posvećenom EU integracijama sa istim onim ciljem i odlučnošću koja se pokazala kada je reč o Kosovu, postoji šansa da stvari idu brže. Ali, ipak mi se 2020. čini previše optimističnim.

S.: Koji datum za uključivanje Srbije u EU bi bio realniji?!
Dž. K. L.: Mislim da je 2023. godina, uz potpunu predanost i napor srpskih vlasti, realnija. Treba imati na umu da će najveći deo toga zavisiti od posvećenosti vlasti u Srbiji da preduzmu neophodne reforme.

S.: Kako komentarišete činjenicu da su EU birokrate našle za shodno da komentarišu neodržavanje Gej parade u Srbiji, ali da su istovremeno ostale neme kada je u pitanju onemogućavanje prava Srba na ćirilične natpise u Vukovaru?!
Dž. K. L.: Iskreno mislim da je EU morala da otvorenije istupi po pitanju ćiriličnih tabli. Razumem vaše pitanje, ali je situacija sledeća: hrvatska Vlada je postavila ćirilične table iako je znala da je to nepopularno i da će biti protesta. Table su skidane i ponovo postavljane i hrvatska Vlada je rekla da je odlučna u sprovođenju zakonodavstva. Sa druge strane, srpska Vlada je odlučila da ne ispoštuje sopstveno zakonodavstvo po pitanju slobode okupljanja.

S.: Hrvaska je verovatno jedina zemlja prema kojoj su neposredno pošto je postala članica pokrenute procedure za uvođenje sankcija, zbog slučaja „Leks Perković“.
Dž. K. L.: To je vrlo bitan slučaj jer su u EU to videli kao nepoštovanje dogovora i pravila. Ali Hrvatska nije jedina u tome. Bugarska je pre neki dan donela zakon koji zabranjuje prodaju zemlje strancima. Dozvola prodaje zemlje strancima trebalo je da stupi na snagu 1. januara sledeće godine, istovremeno kada se ukida i zabrana prema radnicima iz Bugarske da pristupe EU tržištima. To je čak veće kršenje EU principa nego „Leks Perković“. Moj utisak je da iritiranost koja se može pojaviti kao odraz ponašanja Hrvatske nije tako velika kao ona u slučaju Rumunije i Bugarske.

S.: A šta je sa imidžom Srbije?
Dž. K. L.: Poznato je da Srbija ima problem sa imidžom. Pravo pitanje je da li Srbija može da se pretvori u velikog igrača na Zapadnom Balkanu, koji će se lepo uklopiti sa Slovenijom i Hrvatskom?! U neku ruku, to mesto je u potpunosti prirodno za Srbiju, jer su i u vreme socijalističke Jugoslavije te tri države bile motori razvoja.

S.: Kakav odnos u evropskoj javnosti postoji prema aktuelnoj Vladi u Srbiji u odnosu na prethodnu?
Dž. K. L.: Prethodna vlada je bila mnogo efikasnija u predstavljanju modernog, uglađenog evropskog imidža. Boris Tadić je izgledao dobro, pojavljivao se na skupovima, bio otvoren. Ali, u pogledu završavanja poslova i rešavanja pitanja, ova Vlada je mnogo efikasnija iz ugla gledanja EU zemalja.Glavno pitanje za većinu EU država je Kosovo. Činjenica da je ova Vlada preduzela konkretne korake i postigla konkretne rezultate oko Kosova, da je Vučić pokrenuo borbu protiv korupcije, to su konkretni i vidljivi pokazatelji za mnoge u EU.

S.: U nedelju, 3. novembra, na KiM se održavaju izbori, prema dogovoru iz Brisela. Privremene vlasti u Prištini na više načina su pokušale da opstruiraju izborni proces, pa se tako pokazalo da odjednom ima nekoliko desetina hiljada Albanaca više u glasačkim spiskovima nego što ih ima prema popisu. Utisak je da EU mnogo blaže reaguje prema Prištini i pored činjenice da su se srpske vlasti pokazale potpuno posvećene saradnji sa EU na pitanju Kosova.
Dž. K. L.: Reč je o nasleđu onoga što se desilo u prošlosti. Vlada u Srbiji je toga svesna i to se vidi i u njenoj politici. Aktuelnoj Vladi u Beogradu je jasno da ne može da povrati Kosovo, niti neku vrstu sporazuma kakav su hteli do pre koju godinu. Politika se pomerila iz pozicije - hajde da zadržimo deo Srbije na Kosovu, u - hajde da sačuvamo Srbe na Kosovu.
Ovo što je sada Srbija dobila je realno najbolje što je moglo da se izboksuje. Mogli ste da idete na veliki sukob, uz mnogo argumenata na vašoj strani, ali klima vam nije naklonjena.

S.: Da li smatrate realnim da bi preostalih pet zemalja koje nisu priznale samozvanu kosovsku državu to uskoro mogle učiniti?
Dž. K. L.: Mislim da je vrlo verovatno da će se to desiti, ali ne kod svih. U ovom trenutku najizglednije je da Rumunija promeni stav, ali i Grčka. U Slovačkoj je pokrenuta debata o tome šta da rade. Vrlo je moguće da te tri zemlje, ili samo Slovačka i Rumunija, donesu zajednički odluku o priznavanju Kosova.

S.: Postoji utisak da svako može da šamara Srbiju kako hoće i da zna da srpska država neće reagovati jer je apsolutno posvećena EU?!
Dž. K. L.: Problem je, a to je poznato - da ne postoji cena ponašati se antisrpski. Nema nikakvih negativnih posledica. Možete da za Srbiju kažete ono što ne možete za druge države.

S.: Ali da li je razlog tome činjenica što je Srbija sva svoja jaja stavila u EU korpu?!
Dž. K. L.: To može biti tako, ali sa druge strane, postoji li neka druga korpa?! Istupi protiv Srbije mogu biti ponižavajući i pitanje je da li ćete i kako to istrpeti. Alternativa je da uđete u sukob a pitanje je da li to možete da iznesete?! Takođe, mnogi evropski zvaničnici govore dosta negativnih stvari o zemljama Jugoistočne Evrope. Ipak, Srbija svakako, zbog predistorije, trpi mnogo oštriji tretman . Mnogi su se smejali kada ste angažovali Stros Kana. Mogli ste da prođete i gore i uzmete Blera.Vidi se da aktuelna Vlada nema taj izglancani evropski imidž kakav je imala prethodna. Iskreno govoreći, neki od ljudi koje je aktuelna Vlada postavila na neke funkcije delovali su prilično zbunjujuće i iznenađujuće.

S.: Kako gledate na angažovanje značajnih inostranih imena kao savetnika aktuelne Vlade u Srbiji?
Dž. K. L.: Za imidž Srbije nije naročito dobro to što je za savetnika postavila nekog poput Dominika Stros Kana jer u mnogim zemljama postoji slika o njemu u svetlu optužbi na njegov račun. Kada su srpskoj Vladi evropski predstavnici uputili pitanje u vezi sa ovim, usledio je zadivljujući odgovor: „Ovo je Srbija, mnogi nose dosta tereta na svojim leđima“. Za mnoge koji dobro poznaju prilike u Srbiji ovaj komentar je bio prilično zanimljiv, ali mnogi koji ne poznaju prilike tako dobro su se smejali i pitali - o čemu je reč. Ovi savetnici će samo uzimati novac, povremeno posećivati Srbiju i pravo je pitanje da li će i koliko upoznati zemlju.

S.: Ali skoro svi savetnici su rekli da su došli u Srbiju jer je vole i jer imaju prijateljski odnos sa Aleksandrom Vučićem?!
Dž. K. L.: Dominik Stros Kan je došao sa timom savetnika koje, verujem, Srbija plaća. Dakle, sigurno se nešto plaća. Sa druge strane, mogli ste da prođete i gore i uzmete Tonija Blera.Sada se postavlja pitanje da li će balkanske zemlje biti neka vrsta zanimacije za penzionisane evropske političare.Ali, opet, mnogi od ovih ljudi imaju mnogo toga da ponude. Recimo, Stros Kan ima mnogo znanja i iskustva i može zaista mnogo da uradi ako se posveti. Dakle, opet dolazimo na pitanje imidža: prethodna vlada je umela dobro da pravi imidž, dok ova očito to i ne ume, ali je uspela i uspeva da uradi mnogo više. Dakle, jedino je bitno da li su ovi strani savetnici ozbiljno posvećeni. Ako jesu, onda to stvarno može biti dobra stvar za Srbiju.

S. : Za Srbiju je bitno da li će je gledati kao Hrvatsku, ili kao Bugarsku i Rumuniju
Dž. K. L.:Pozicija Srbije je dodatno otežana rđavim iskustvima koje su EU imale sa Bugarskom i Rumunijom. Ako hoćemo da budemo potpuno iskreni, čak i sada kada je Hrvatska pristupila EU kao najnovija članica, većina zemalja EU smatra tu zemlju bližom i naprednijom nego Bugarsku i Rumuniju koje su članovi od 2007.Mislim da su mnogi u EU razočarani što su Bugarska i Rumunija primljene. Kada je reč o Hrvatskoj, iako je još uvek prilično rano, ipak mislim da ne postoji takav osećaj

S.: Čijem slučaju je bliža Srbija - hrvatskom ili rumunskom i bugarskom scenariju?
Dž. K. L.: To je nešto o čemu Srbija mora ozbiljno da razmišlja. Reč je o tome kako „igrate igru“ pristupanja EU. Hrvatska nije uradila sve što je trebalo - recimo u povratku izbeglica. Ali su bili uspešni u tome da predstave sebe kao deo evropske porodice. Postoji značajna razlika između Istočnog Jadrana gde je Hrvatska, i Istočnog Balkana gde su Rumunija i Bugarska. Veliki broj ljudi ide na letovanje u Hrvatsku i postoji drugačiji problem kada je reč o imidžu.Hrvatska će koristiti članstvo u EU da pritiska Srbiju

S.: Kako tumačite posetu hrvatskog predsednika Josipovića Beogradu i činjenicu da još uvek nije postignuta saglasnost oko povlačenja tužbi za genocid?
Dž. K. L.: Mislim da je došlo do znatnog poboljšanja odnosa. Nemojmo zaboraviti prirodu sukoba koji je trajao do pre nekoliko godina između dve zemlje. Iskreno mi nije jasno zbog čega je toliko teško da se odustane od tužbi. Hrvatska je sada član EU i, ukoliko bude bilo potrebe, verujem da će Hrvatska koristiti svoju poziciju članstva kako bi pritisla Srbiju. To treba imati na umu.

Erdoganova izjava o Kosovu je više njegov lični gest nego planirana poruka

S.: Kako tumačite izjavu turskog premijera Erdogana da je Kosovo „njegova druga zemlja“ i da je Kosovo - Turska?
Dž. K. L.: Odnosi Srbije i Turske su stigli u vrlo zanimljivu fazu. Turska je među prvima priznala Kosovo, ali je potom odmah ustuknula jer joj je bila potrebna srpska podrška oko politike u Bosni. Tako nekoliko godina Turska nije forsirala kosovsku nezavisnost, ali posle stava Međunarodnog suda pravde Turska je opet postala jedan od vodećih promotera kosovske nezavisnosti. Turska sebe verovatno vidi kao lidera u regionu i poziva se na svoju istorijsku ulogu. Mislim da je izjava Erdogana više data kao njegov lični gest i da ona nije bila planirana. Uostalom, nije prvi put da Erdogan daje tako brzoplete komentare i zato je turska spoljna politika u velikim problemima.

/ Svedok /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP