Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 57256
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6331131
Ko je na sajtu?
Imamo 85 gosta i 1 člana na mreži

KO U SRBIJI NAMEĆE KRETENIZAM IZOPAČENOST KAO ESTETSKE I DUHOVNE TRENDOVE


30.10.2013. / ree-Akademediasrbija
Piše: Ivona Živković

Umesto kulture, medijske agenture
 
Samo letimičan pogled na sadržaj srpskih medija (posebno online izdanja kojima najviše pristupaju maloletnici koji ne kupuju novine ne kiosku) pokazuje da se u njima, kao po pravilu, uvek nalaze "vesti" koje u sebi sadrže: seks, pornografiju, fizičku i mentalnu izopačenost, monstruoznost.

 Kriminal je obavezno štivo. Posebno je važan kriminal maloletnika. Iako su kulturna i medijska politika  formalno u nadležnosti Ministarstva za kulturu i medije stvarni kreatori ovakvog medijskog sadržaja je izgleda  nevidljiva agentura. Kada govorimo o kulturi, obično prvo pomislimo na pozorište, film ili književnost. ove umetničke delatnosti (umetnost je veština stvaranja) danas se podvode pod pojam kulture.  Za same medije nikada ne vezujemo pojam kulture, već se oni smatraju samo posrednicima tj. medijatorima koji nam pomažu da se o kulturnim zbivanjima informišemo i bliže upoznamo.
 
Pojam "kultura" označava nešto što je odgojeno, odnegovano sa određenom pažnjom i potiče od  latinske reči colo, colere… gajiti, negovati. Glagolski pridev je kultus odnosno kult. Kultura je tako plod kultivacije dostojan pažnje  i divljenja, koji su  ljudi naučili da obožavaju.
 
I domaće biljke koje se gaje nazivamo biljnim kulturama. Biti kulturan znači biti odgojen tako da određene plodove kultivacije prihvatamo kao nešto pozitivno, značajno, dostojno divljenja i pažnje. Kultivisan čovek je naučen da se u životu održava i ponaša u skladu sa usvojenim principima koji vladaju u društvenoj zajednici (porodici ili plemenu).
 
U suštini negovanje ljudske svesti je veoma lak proces jer su ljudi po prirodi upućeni isključivo na učenje i to jako dobro rade. Suštinski nekulturan čovek koji ni na koji način nije odgojen gotovo da ne postoji, osim ako nije odrastao potpuno izolovan u šumi.

Tako ako produktivna društvena zajednica počiva na kultu rada i stvaranja (što su specifične odlike ljudske vrste), na kultu poštovanja starijih članova, na kultu poštovanja tuđe imovine, na kultu porodice, kultu  čistoće, na kultu boga kao vrhovne i najviše sile, na kultu straha od ove sile,   onda se razaranje ovakve društvene zajednice može izvršiti drugačijom kultivacijom. Tako se može stvoriti kult  lenjosti, kult gramzivosti, kult nasilja, kult žrtvovanja, kult ubijanja, kult  prljavštine, kult prevare i sl.
 
Preoblikovanje u ponašanju ljudi preko kulturne i medijske politike danas se vrši preko jedne posebne vrste specijalnog rata i naziva se kulturni inženjering. I on se sprovodi u Srbiji i mnogi su to primetili. Pošto je harmoničan odnos u društvenoj zajednici jedan dominantan prirodan princip koji omogućava biološki opstanak zajednice, svako destabilizovanje ovog principa vodi urušavanju čitave društvene zajednice.
Kako se kulturnom politikom zajednica destabilizuje? Tako što se prvo poremeti prirodno shvatanje realnosti koje jedinku okružuje i ona više ne razlikuje šta je realnost, šta iluzija, šta  je mentalna bolest i patologija, a šta zdrav i normalan princip ponašanja. Sa tako konfuznom svešću jedinka postaje lak plen kulturnog inženjeringa koji joj onda implantira potpuno drugačije kultove i društvene nazore.
Sredstvo za vršenje ovog mentalnog inženjeringa su mas mediji koji su zbog svoje moći i uticaja svi stavljeni pod kontrolu masonerije.

Masonerija kontroliše izdavaštvo, štampane i elektronske medije, pozorište, film...U stvari sve što utiče na kulturu. To što se kao tobožnji ministri za kulturu i medije poslednjih godina u Srbiji imenuju umetnici iz pozorišta (koje predstavlja iluziju) savršeno pokazuje da je i njihova ministarska uloga samo iluzija u koju veruju najviše oni sami. Stvarni kreatori kulturne politike u Srbiji , ali i u drugim zemljama članicama EU kao i u SAD su od javnostu skrivene agenture i posebno obučeni agenti takozvani "hendleri" ili rukovaoci.

Ova reč "hendleri" je moderna, jer potiče iz jednog jezika koji je u totalno izopačenom kulturnom sistemu vrednosti postao danas svetski jezik - iako je u suštini za izgovor težak i rogobatan , a gramatički  primitivan. Pogodite koji je to jezik.
Čime oni rukuju? Na žalost, sa ljudima i to nižih intelektualnih  sposobnosti i često morala, koji se biraju kao korisni idioti jer su sugestibilni, strašljivi, sujetni, kao ličnosti neformirani i stručno nepriznati. To su ljudi spremni da rade za druge. U Srbiji ogroman broj ovakvih kvaziintelektualaca, novinara i tzv. medijskih eksperata smatra velikom čašću da radi za strance i po njihovim direktivama.
 
Brisel traži promenu svesti
 
Ovi ljudi se veštim odabirom po sistemu selekcije koja  se vrši tajnom psihološkom analizom lakovernih kandidata (pri čemu kandidati za to ne znaju) klasifikuju od strane "hendlera" i postavljaju na različite uticajne društvene pozicije javnih i kulturnih delatnika pri čemu praktično rade kao agenti uticaja ili samo puki isvršioci zahteva svojih "hendlera". Soroševa mreža organizacija "Otvorenog društva" je samo jedna od velikog broja ovakvih agentura koje služe za hendlovanje "probranih" idiota, a izvesna Sonja Liht je njihov glavni "hendler" za Srbiju. Ona "hendluje" pored kulture i medija i ministarstvo za inostranu politiku i evropske integracije.
 
Da bi im se podgrejalo samopuzdanje i ojačala sujeta i lažni osećaj sopstvene "vrednosti" oni u medijima dobijaju titule eksperata ili epitete "uglednih" novinara, umetnika i društvenih stvaralaca i sl. Odabir se često vrši i preko članstva u masoneriji, jer samo pristupanje običnih ljudi masonskim organizacijama pokazuje njihovu povodljivost i potrebu da budu "nešto važno".
 
Zato masonerija za njih pravi i posebne nagrade i društvena priznanja kako bi ih održala u iluziji da su oni zaista važne ličnosti. Što više je neki novinar ili umetnik nagrađivan, posebno novcem,  to je znak masonske upletenosti. Šta će inače umetnicima nagrade? Pravi umetnik stvara iz sopstvene unutrašnje potrebe.

Nobelova nagrada ili Pulicerova su upravo to. One nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa stvarnim vrednostima ni književnika, ni mirotvoraca, ni naučnika, ni pisaca. Na protiv, dobitnici su često agenti i članovi masonerije. Književna dela nobelovaca odušu prizemnom i plitkom filozofijom običnih ljudi zarobljenih u svojoj trivijalnosti. I to je upravo kultura koju vlastelini (Iluminati) preko agenata neguju. Ideja je da se narodu pokaže da je on bezvredan, njegov život je prazan i uzaludan (Čekajući Godoa je tipična podmetačina koja ljude prikazuje kao ovce koje žive u večitoj nadi) i sam smisao života je večito nejasan i predmet nagađanja i dilema kroz "mudre"misli junaka. Postoje tvrdnje da je Beket bio slobodni zidar Irske, ali nema dokaza.

U stvari poznato je odavno da je za čoveka smisao života-stvaranje i stalno usavršavanje veštine stvaranja. Umotvorine i rukotvorine čine smisao ljudskog života i ljudi se po tome i vrednuju. Oni koji ne stvaraju već moraju da kradu ili kupuju tuđe ostaju zato večito nezadovoljni i neurotični.
 
Kontrola kulture i medija je zacrtana još pre sto godina

Oblikovati svest stotina miliona robova  i napraviti od njih potrošačko ili radno društvo najvažniji su zadaci kulturne politike koju vlastela sprovodi preko tajnih službi i njihovih "hendlera".  Kada postoji višak radne snage, onda se robovi kretenizuju tako da postaju ne samo neupotrebljivi, već i smetnja drugima i opravdano se moraju eliminisati i to fizički. I zdrav deo zajednice će to logično podržati. Na ovome ćemo se kasnije zadržati.
"Niko nije veći rob nego onaj koji misli da je slobodan, a da to u stvari nije" zapisao je Gete.

To se lako može shvatiti kada se pogleda 12-to poglavlje famoznog masonskog manifesta poznatog kao "Protokoli sionskih mudraca". Sionski mudraci su elitne vlastelinske porodice , a  Protokole su uobličili jezuiti za potrebe Crvene revolucije u Rusiji. Iako se tvrdi da je delo čist falsifikat, verovatno je puka slučajnost što se sve zarctano u njemu ostvaruje kao Novi Svetski Poredak.

Evo šta je u vezi medija tu zapisano pre sto godina, a vi procenite sami da li je to i ostvareno:

"Reč sloboda, koja se može tumačiti raznoliko, mi tumačimo i određujemo ovako: Sloboda je pravo da se može raditi samo ono što dozvoljava zakon. Ovakvo tumačenje reči poslužiće nam time što će se vremenom sva sloboda naći u našim rukama, jer će zakoni rušiti ili stvarati samo ono što mi budemo želeli po gore izloženom programu".
Dakle, da podsetimo da danas postoje zakoni o medijima , o informisanju (na ovim zakonima i takozvanim "medijskim slobodama" upravo insistira Evropska unija (tvorevina međunarodnih bankara) i ne može svako imati glasilo i ne može svako biti novinar, već samo oni koji deluju u skladu sa zakonom. Slušajte samo šta nam sve naređuje Brisel u vezi medijskih zakona i što korisni idioti iz Srbije to usvajaju kao Sveto pismo.

Treba samo da uključite TV B92 i pogledate saopštenja "nezavisne" organizacije ANEM.

Šta dalje kažu Protokoli: "...Mi ćemo pretvoriti sadašnji skupi produkt javnosti, koji je skup zbog neophodnosti njegove cenzure, u unosan posao za našu državu: mi ćemo je opteretiti naručitim taksenim prirezom i kaucijama prilikom osnivanja organa ili tipografija koji će tako osigurati našu vladu od svih napada strane štampe. Za eventualni napad mi ćemo kažnjavati nemilosrdno… Molim vas da imate u vidu, da će među onima koji nas napadaju biti i organi koje smo mi osnovali, ali oni će napadati isključivo one tačke koje smo mi već predodredili za izmenu".

Pa nisu li ovi falš organi koji "napadaju" i "grakću" današnje brojne nevladine organizacije i "nezavisne" građanske asocijacije, kojih ima svuda (jer su navodno one tekovina demokratije i građanskih sloboda i njima datog prava da se "samoorganizuju" i da vrše određeni društveni uticaj tj. pritisak na nacionalnu vladu). Ali, ako su "sloboda" i "demokratija" samo iluzije, a jesu, onda su i sve ove organizacije tu da iluziju slobode održavaju.
 
CIA iza kultnih američkih novinara
 
Na primer Klej Felker koji je šezdesetih godina bio osnivač popularnog magazina New Yorker i urednik magazina Esquire i mnogih drugih  bio je jedan od 600 američkih novinara koji su tajno radili za CIA. I bio je Jevrejin, naravno.
"Bili su manje vrednosti  nego dobra telefonska prostitutka", zapisao je njegov tadašnji CIA "hendler" Filip Grem, koji je radio kao publicista "Vašington Posta"
Tu je i izvesni W. Judžin Grovs koji je, nakon što je  dobio Rodes stipendiju, postao kandidat da vodi američku Nacionalnu studentsku asocijaciju 1966. Prosto rečeno zato je i stipendiran. Tada mu je  odlazeći predsednik Filip Šerbrun otkrio i "veliku tajnu", a ona je glasila da pomenutu studentsku organizaciju finansira CIA.
 
Grovs je tako ostao zapamćen kada je ovo otkrio preko New York Times-a  javnosti. U stvari on je nadgledao nazovi tranziciju studentske organizacije do njene "nezavisnosti",  a onda je napustio. Možemo li da pretpostavimo, ako istinske nezavisnosti nema, da je ova organizacija samo promenila "hendlera". Rodes je inače bio veliki obožavalac britanske imperije i sve je radio za nju.

I dobitnici Pulicerove nagrade, Bob Vudvord i Karl Bernštajn, početkom sedamdesetih su se proslavili "razotkrivanjem" Afere Votergejt (sa ciljem da se kompromituje predsednik Nikson) . Mnogo godina kasnije na videlo je ipak izašlo da je čitavu aferu vodila CIA, a dva proslavljena novinara su bila samo alatke za zamajavanje javnosti. U SAD nikada nije bilo tako jakog nezavisnog novinarstva koje može da obori predsednika. Holivudski filmovi su upravo tu da stvaraju iluziju o američkoj "slobodi štampe".
 
 "Dobar" novinar se drži isključivo agencijskih vesti
 
U daljem tekstu Protokola se onda kaže i sledeće: " Ni jedna objava neće dopreti  u javnost bez naše kontrole. To mi sada postižemo time što sve vesti prima samo nekoliko agentura u kojima se one koncentrišu sa svih krajeva sveta.  Ove agenture biće tada potpuno naše ustanove i objavljivaće samo ono što im mi naredimo".

Ako ste se nekada zapitali čemu danas služe poznate informativne agencije poput Rojtersa, Asošijeted presa, Itartasa, ANSA-e,Tanjuga… eto sada možete da shvatite.
Mnoge vesti tako mogu biti čista propaganda i mogu biti pravljene u tajnim biroima za pravljenje vesti. Mi to ne možemo znati. Po mnogom vestima se onda mogu napraviti i stvarni događaji. Tako nastaje iluzija stvarnosti.

"Pravi" edukovani novinar koji živi od svog izveštavanja za neku "uglednu " novinu i ima zadatak da izveštava o radu državnih institucija nikada neće ni posumnjati u istinitost agencijskih vesti jer je naučen da se ovim agencijama mora verovati. Inače ode ugledna i dobro plaćena novinarska pozicija. Zamislite da pitate predsednika vlade ili potpredsednika kad stižu da daju sve te izjave, koje svakodnevno mediji objavljuju i da li uopšte znaju šta su sve izjavili i kome. Naravno, ne može svaki novinar da pravi intervju sa predsednikom države i premijerom i da ga zbunjuje. 
 
Politička ili pozorišna scena
 
"Na trećem mestu postavićemo našu tobože opoziciju, koja će makar u jednom od svojih organa predstavljati naš tobožnji antipod. Naši stvarni protivnici primiće zdušno ovu varljivu opoziciju i pokazaće nam tako svoje karte".

"Svi naši listovi predstavljaće sve moguće pravce - aristokratski, republikanski, revolucionarni, pa i anarhistički… dokle god, naravno, bude bio živ ustav... oni će, kao indijski bog Višnu imati stotinu ruku od kojih će svaka pipati puls čiji god hoćete u javnom mijenju. Kada puls bude ubrzan tada će ove ruke povesti mnjenje u pravcu našeg cilja, a uzbuđena osoba gubi moć rasuđivanja i lako se podaje sugestiji. … Uobražavajući da idu za  organom svoje partije, oni će poći za onom zastavom koju mi budemo istakli."
 
Za ove navode iz "Porotokola" nije potreban nikakav komentar. Pod "lažnim zastavama " se danas najvipše izvode teroristički napadi, a svi su orkestrirani iz istog centra. Danas je manje više poznato i da je z a vreme Hladnog rata između SAD i SSSR-a šezdestih godina CIA tajno finansirala i kontrolisala uspeh  američkih studenata, radničkih, religioznih političkih i umetničkih organizacija, a što se može naći u knjizi "Moćni Vurlicer" ("The Mighty Wurlitzer") iz 2008, Hju Vilforda.
 
Sve ove organizacije su tako namerno modelirane po ugledu na frontalne organizacije sovjetske komunističke propagande i one su regrutovale istaknute Zapadnjake kao Socijaliste i Liberale. Ove naizgled spontano okupljene grupe su tajno finansirane i vođene iz Moskve , a u SAD su delovale preko američke Komunističke partije (CPUSA) i tobože su krišom promovisale komunizam.  Vili Munzenberg, agent i aktivista komunističke  internacionale ih je nazivao "klubovi nevinih". Munzenberg je agitovao u Nemačkoj Vajmarskoj republici. Bili su to u stvari provokatori za prikuplajnje ideoloških žrtava.

Tako je CIA imitirala taktiku Kominterne i krišom zastrašivala američke građane avetima komunizma, dok je sama negovala u finanisrala američku komunističku partiju. Stvaran je kolektivni mentalitet koji je održavan u strahu od sovjetizacije, pa su policijske agenture postajale sve jače i jače da bi mogle da se navodno obračunavaju sa "zadojenim komunistima u sopstvenim redovima".
Obe službe, i CIA i CPUSA, služile su međunarodnim bankarima i trgovcima  i njihovoj masonskoj mreži razapetoj širom sveta u koju su pecali lakoverne koji bi postali njihove sluge i agenti uticaja. Sve ovo idejno su vodili jezuiti.

Mase tako postaju glupaci (ovce) koji se održavaju u komi pomoću falš obrazovanja i mas medija. U ovim falš organizacijama i danas uvek sedi neki deklarisani ili prikriveni Jevrejin čime su one praktično međunarodno povezane. Na taj ove organizacije mogu da podrivaju sve značajne državne i privatne institucije i često predstavljaju odskočnu dasku preko koje se u državne strukture ubacuju njihovi aktivisti. Tako i danas u Srbiji imate veliki broj vladinih službenika koji imaju "impozantne" biografije koje su stekli u nevladinom "ekspertskom" sektoru. Tu su i bračni drugovi gde jedan sedi u vladinoj kancelariji, a drugi u nevladinoj.

Tako čim nešto nije po volji bankarima, oni se oglašavaju protestima, saopštenjima i svaka inicijativa nacionalne vlade ili zaista nezavisnih građana tako bude nadjačana.
Možete sada da prebrojite koliko političkih ovaca ima u Srbiji koji su spremni da rade za zapadnjačke pljačkaše i dželate verujući da rade za "slobodu" i "demokratiju". Sunce je tako počelo da izlazi na Zapadu, a na Istoku je večiti mrak i zaostalost.

Većina ljudi više i ne razlikuje realnost od iluzije već su postali teški ovisnici od medija. Ako mediji kažu da pada nevidljiva kiša, onda zato kišu ne primećujemo.

Već smo ranije pisali da je vlastela nametnula  iluziju o moći novca koji je danas postao kult broj jedan. Svi ga vole iako je to običan papir. Ali, papir koji vam omogućava  da ne morate ništa da znate da stvarate, jer sa ovim papirom možete sve dobiti od onoga ko ume da stvara. Tako je stvoren ogroman broj jedinki koji praktično ne uspevaju da dosegnu smisao života (stvaranjem) , ali žive u iluziji da samim tim što ne stvaraju vrede više od onih koji to umeju.

Falš škola i loša kulturna politika im to osećanje nameću. Tako su ovi ljudi praktično postali ovisnici od novca jer bez njega ne mogu ništa. I to je bio cilj bankara. Zato oni i nastoje da ljudsko stado koje im radi istovara i stado koje za njih potkrada i obrće novac i kupuje ga sa kamatom održe u neznanju, primitivizmu i iluzornom osećanju civilizacijskog napretka.
 
Kultivizacija primitivizma i imitacije     
 
Tzv. "moderna umetnost" nije ništa do isprazna i jalova apstrakcija koja ima za cilj da mase udalji od stvarnosti. Dakle, ako je sama reč kultura nešto što se odgaja i što je odgojeno i opipljivo, moderna umetnost zauzuma mesto u kulturi, a da zapravo ne predstavlja ništa. Ona čak nije ni slika nečega. Ona je obično jedna žvrljotina kakvu mogu da nacrtaju i deca i majmuni.

Ono što se naziva modernim i progresivnim u kulturi je u stvari satanistički napredak u zaglupljivanju i masovnom hipnotisanju. Bitef festival je tipična kretenska manifestacija tobožnje moderne pozorišne umetnosti, a zapravo manifestacija seksualne i mentalne izopačenosti. Neke od tih koreografskih  predstava mogu i majmuni da igraju. Noć muzeja, noć nauke, noć pozorišta, noć kupovine... sve su to satanističke noćne veštičarske priredbe. Istina je potisnuta, a laž se objavljuje kao vest, kao informacija. Negativno samorazarajuće ponašanje koje osobu samu degradira smatra se isplativim. "Farma" i "Veliki brat" su upravo to - samoponižavanje zarad novca: hoću, biću idiot i budala i kreten samo mi platite.

To znači i popularisanje pevačica u "nacionalne dive" koje čak i nemaju glas da bi pevale. One  same tako postaju budale lišene svesti o sopstvenim vrednostima i ne shvataju da su samo igračke u rukama "hendlera".
 
Umetnost (veština stvaranja) danas je postala toliko prosta i trivijalna da nikakav duhovni ni fizički napredak iz nje ne može da se iznedri. Imitacija ne može stvoriti napredak. Ljudski umovi su stavljeni u kavez iz koga nisu u stanju da izađu jer i ne znaju da su u kavezu.

Nije narod primitivan sam po sebi, već ga takvim čini kultura koja mu nameće prefrigana agentura. Vlastela je bezbedna samo dok su ljudi "ovce".

Levo je velika pozorišna  umetnost, a desno je TV kič i primitivizam koji "narod voli". Sasvim desno je realan život. Primećujete li razliku? 
 
/ TABLOID – List protiv mafije /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP