Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 57362
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6332375
Ko je na sajtu?
Imamo 149 gosta i 1 člana na mreži

DA LI ĆEMO PROĆI KAO ARGENTINA?


14.10.2013. / ree-Akademediasrbija

Piše Spomenka Milić

Dokumentarni film „Argentina: loše seme” (Argentina: The Bad Seeds), reditelja Glena Elisa, pravi je „obrazovni program” za one koji još sumnjaju u štetnost genetski modifikovanih useva. Mesto dešavanja : naravno - Argentina.

 Scene od kojih se bukvalno ledi krv u žilama prikazuju decu rođenu sa teškim deformitetima i ispovesti majki koje vrlo dobro znaju šta je uzrok tome: glifosat - nezaobilazni sastojak herbicida „raundapa”, kojim se obilno prskaju polja zasađena „Monsantovom” GM sojom. Da podsetimo: „kvaka” je u tome što je jedino ova soja, čiji su geni „doterani” u laboratorijama američkog poljoprivrednog giganta - otporna na ovaj sastojak. Korov, ali i druge kulture - garantovano su iskorenjeni.

Reditelj navodi da je populacija Argentine masovno obolela od prskanja polja GM soje herbicidima, za šta je okrivljen glifosat, glavni sastojak „raundapa”. Dramatičan je porast uređenih defekata i oboljevanja od raka, a u porastu su i sterilitet i pobačaji.

U Kordobi, gradu na severu zemlje, Glen Elis razgovara sa profesorom Raulom Montenegrom o problemima povezanim sa porastom hemjskog tretiranja biljaka. Montenegro navodi da je više od 18 miliona hektara u Argentini zasađeno genetski modifikovanom sojom koja je „zalivena” sa više od 300 miliona litara spornog herbicida! Podseća da mnoga istraživanja dokazuju da glifosat može izazvati rak i uređene deformitete - i da su obe stvari u porastu - upravo u oblastima gde je „prskano”: „Stručnjaci upozoravaju da će za 10 do 15 godina stopa raka, sterilnost i endokrinih poremećaja dostići katastrofalan nivo u Argentini.”

Deca umiru

Dr Medardo Vaskez, neonatalni specijalista i upravnik Dečje bolnice u Kordobi kaže: „Vidim novorođenu decu, od kojih su mnoga nakazna. Moram da kažem roditeljima da im deca umiru zbog ovih agrikulturnih metoda. U nekim oblastima Argentine primarni uzrok smrti dece do godinu dana su - deformiteti”.

Vaskez je uputio ekipu da krene u pokrajinu Čako, gde bi trebalo da kontaktiraju njegovog kolegu, doktora Sevesa. Preporučio je da svrate i u selo Malvinas Argentinas, koje je okruženo poljima GM soje. Medardo je reditelju naglasio da je, tokom sezone prskanja, kišnica često zatrovana glifosatom, i da je upravo to razlog što je tu stopa pobačaja čak 100 puta veća od nacionalnog proseka. Tu se planira i izgradnja „Monsantove” fabrike. Matijas Macej, učitelj iz škole koja se nalazi blizu lokacije za izgradnju fabrike je, kao i mnogi drugi, protiv ovog poteza agrikulturnog giganta:. „Tu bi trebalo da bude 240 silosa punih hemjiski tretiranog kukuruza“, kaže on. „Kukuruz se kruni i stvara prašinu, a znamo će silosi biti provetravani, uprkos poricanju ‘Monsanta’, jer u planovima stoji da - ako nema provetravanja - silosi mogu da eksplodiraju”. A ova ventilacija mogla bi dovesti do toga da otrovna prašina preplavi selo.

U Čaku je ekipu dočekala doktorka Marija del Karmen Savezo, koja ih je odvela do grupe dece za koju tvrdi da su nastradala zbog - GMO soje. Petogodišnji Adolfo Luke živi sa porodicom u selu Avia Terai, okruženom poljima soje. Adolfo je paralizovan i nikada neće moći da hoda. Njegova mati Zulema svedoči: „Čitavu trudnoću provela sam ovde. Nakon što je avion zaprašio biljke, sve je bilo pokriveno belim otrovom. Kada je Adolfo imao tri godine, otišli smo u Rezistenciju i doktor mi je rekao da je zaprašivanje krivo za sve. To sam i očekivala da čujem, jer kad sam se porodila, isto mi je rekao i naš lokalni doktor“. I mala Nađa Perez je invalid - boluje od encelopatije i njeno stanje je sve gore.

Doktorka Savezo pokazala je i dva grafikona, koji se penju prilično strmo - a sasvim u u korelaciji jedan sa drugim. Prvi grafikon prikazuje širenje plantaža soje u poslednjih 15 godina, drugi - rast broja urođenih defekata tokom istog vremena. „U medicini sam već trideset godina. Pre dvadeset godina nismo videli nijednu deformaciju“ - rekla je doktorka.

Međutim, „optuženi” „Monsanto” ne slaže se sa tim. U pisanoj izjavi reditelju, kompanija navodi: “„Robna marka poljoprivrednih herbicida Roundup® ima dugu istoriju bezbedne upotrebe u više od sto zemalja širom sveta, kada se koriste u skladu sa uputstvima. Sveobuhvatne toksikološke studije su pokazale da glifosat, aktivni sastojak poljoprivrednog herbicida robne marke Roundup®, ne izaziva oštećenja ploda ili reproduktivne probleme.“
Ali - ovo nije sve. U nastavku „turneje” po zatrovanoj zemlji Elis susreće i žrtve onih koji bi da pošto-poto gaje GM soju, od koje se može dobro zaraditi, i pri tome ne biraju metode. „Sledećih nekoliko dana smo proveli vozeći dublje u unutrašnjost gde smo čuli niz strašnih priča o tome kako su kampesinosi i južnoamerički Indijanci nasilno odvođeni sa svoje zemlje”- kaže Elis..

Nasiljno raseljavanje

U jednom selu intervjuisana je Mirta, mati Kristijana Ferera, koji je ubijen - jer nije želeo da se odseli. U njega je pucao revolveraš koji radi za lokalnog zemljoposednika. Država seljacima ne pomaže, pa moraju sami da se dovijaju kako da se odbrane. Organizacija „Mocase” je sačinjena od više hiljada ljudi koji su se udružili u pružanju podrške napadnutim zajednicama. Marija de los Angeles Gonkalves, portparolka „Mocasea” objašnjava: „Oni plaćaju privatnim firmama za obezbeđenje da spale ogromne površine zemlje, a ukoliko im se na putu nađu kuće i njive, i njih spaljuju. Onda sade soju, a zatim dolaze avioni koji je zaprašuju agrohemikalijama i ciklus se ponavlja.“

I pored trenutne mračne slike stvarnosti u severnoj Argentini, ona smatra da se nešto može učiniti: „Prvi zadatak našeg pokreta je da seljaci postanu svesni svojih prava i dostojanstva, i da ih ubedimo u to da imaju prava da se bore za pravdu. To nam je bio najvažniji zadatak. Zatim, borili smo se da zaustavimo iseljenja, oporavimo zemlju i organizujemo njenu odbranu. To znači da zaštitimo biodiverzitet – floru, faunu, zemlju i vodu – kao i da odbranimo način života tamošnjih ljudi.“

Dok narod (bar na severu) razmišlja kako da se izbori sa posledicama privrednog buma (bolesti, ubistva, sterilitet...), političari „cvetaju”. Radnja se premešta u Buenos Aires. Tu Elisa dočekuje ministar poljoprivrede Norberto Jauhar.

„Mi svoje stanovništvo ne izlažemo riziku“, uveravao ministar, „Argentina ima neke od najstrožih mera zaštite životne sredine na svetu, zahvaljujući striktnim ograničenjima koja se tiču đubriva i pesticida“. A u vezi sa torturom i ubistvima na severu, jasno kaže da tu problem ne postoji: „Ulažemo velike napore da izdamo što više vlasničkih listova domorodačkom stanovništvu za što je moguće više zemlje. Nesporazumi su se javili u pojedinim provincijama u kojima je proizvodnja soje i kukuruza podigla cenu zemlje, zbog čega je određen broj domorodačkog stanovništva bio raseljen.“

Političari „cvetaju”

Intervjuisan je i Gustavo Grobokopatelo, izvršni direktor „Los Groboa” - najvećeg uzgajivača soje na svetu. Grobokopatela zovu „kraljem soje” i, naravno, veliki je pobornik GM hrane: „Ovaj vek nazivamo genetskim vekom, zato što mislimo da će biljke postati fabrike koje će proizvoditi zrno ne samo za hranu, već i za gorivo.“

On čitavu priču o uzgoju mutant soje gleda na prilično vedar način:, „Biljka soje je kao fabrika, nova fabrika, koja koristi solarnu energiju i ne ispušta ugljen dioksid, već ga, naprotiv, apsorbuje. Ovo je nova paradigma za mene; to je nova industrijska revolucija, zelena.“ Dotični „kralj” dodaje i da su „ljudi koji su protiv pesticida - u stvari protiv siromašnih ljudi”: „Poljoprivredi je potrebno dosta pesticida kako bi proizvela više. Kada proizvodiš više, smanjuju se troškovi i cena hrane, što znači da mnogo siromašnih ljudi može da jede.“

Naravno, gde su ministar i tajkun - tu je i predsednik - u ovom slučaju - predsednica Argentine Kristina Fernandez de Kirčner. S obzirom da ekonomija cveta (doduše, upravo zahvaljujući trovanju stanovništva) - nije ni čudo što zrači radošću zbog učinka svoje vladavine. Malo se, izgleda, zaletela, pa je u filmu prikazan insert sa njenog prošlogodišnjeg gostovanja u TV programu koji je emitovan uživo, gde euforično veliča dostignuća „Monsanta”: „Želim da vam pokažem ‘Monsantov’ prospekt. On me čini me vrlo ponosnom. Njihova privrženost ulaganjima u ovu zemlju nalazi se u ovom prospektu“. (?!)0

Da li postoji mogućnost da i Srbija prođe poput Argentine? Nadajmo se da ne, ali...
Poznato je da je prethodna vlast izgubila izbore delom i zbog govora predsedničkog kandidata koji je euforično najavio nove genetske modifikacije. Narodu se, izgleda, to nije dopalo. Takođe, uzgoj GMO u našoj zemlji zvanično je zabranjen. Međutim, u nedavnom intervjuu za „Večernje novosti”, dr Miodrag Dimitrijević, profesor na Katedri za genetiku i oplemenjivanje biljaka novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, izjavio je da je samo prošle godine u Srbiji, mimo zakona, zasejano oko 5.000 hektara genetski modifikovane soje. Naveo je i sledeće: „U sklopu nekih pilot istraživanja, utvrđeno da je jedan od deset ispitivanih uzoraka soje u zrnu bio pozitivan na prisustvo RR genetičke modifikacije otpornosti na herbicid "raundap redi". Ovi uzorci su uzimani po slučajnom izboru u prodavnicama "zdrave hrane", odnosno slobodno kupovani kao soja u zrnu u širokoj prodaji!” U prevodu - svaki deseti uzorak potiče od GM soje!
Dakle, hoćemo li proći kao Argentina?

Nesumnjiva korelacija

Ako još neko sumnja da je jeftina soja koja donosi zaradu proizvođačima i svako dobro poljoprivredi, zapravo - pošast, navodimo podakte dr Nensi Svanson. Dr Nansi Svanson iz SAD izveštava o vezi između GMO, herbicida baziranih na glifosatima i porasta hroničnih bolesti, neplodnosti i urođenih defekata. Dr Svanson,koja je radila kao naučnik u američkoj mornarici i predavač fizike na Univerzitetu Zapadnog Vašingtona, ima pet američkih patenata i autor je 30 naučnik publikacija i dve knjige o ženama u nauci.

Ona u svom tekstu kaže „Podaci pokazuju korelacije između bolesti organa i rasta udela genetski modifikovanih organizmima (GMO) u snabdevanju hranom, zajedno sa ekspanzijom herbicida baziranih na glifosatu. Sve više i više studija otkriva karcenogene i endokrine ugrožavajuće efekta ‘raundapa’ pronađenih u GM organizmima - i u dozama nižim od onih dozvoljenih”.
Svanson navodi da „osobina glifosata da remeti endokrine funkcije može voditi reproduktivnim problemima: neplodnosti, pobačajima, urođenim defektima i poremećajima u seksualnom razvoju. Fetusi, bebe i deca posebno su osetljivi jer rastu i doživljavaju hormonalne promene. Za optimalan rast i razvoj, ključno je da njihov hormonalni sistem funkcioniše kako treba…Endokrini poremećaj može voditi neurološkim poremećajima, a to su: teškoće u učenju - (learning disabilities - LD) , hiperaktivni poremećaj deficita pažnje (attention deficit hyperactive disorder (ADHD), autizam, demencija, Alchajmerova bolest, šizofrenija i biopolarni poremećaj”. Najpodložnija su deca i starije osobe - tvrdi ona. Kako se ova naučnica okrenula proučavanju ovog problema? Pre desetak godina i sama je ozbiljno obolela i primetila je da joj se stanje dramatično poboljšalo posle prestanka konzumacije GMO.


GMO kukuruz - bez hranljivih materija i opasan

Na svom sajtu dr Džozef Merkola, specijalista osteopatske medicine i zagovornik alternativnih metoda lečenja, navodi i podatke koji nedvosmisleno ukazuju da i GMO kukuruz nije baš „naivan”:
„Nutritivne analize iz 2012. ne-GMO kukuruza nasuprot GMO pokazale su šokantne razlike u sadržaju hranljivih materija. Ne-GMO kukuruz sadrži 437 puta više kalcijuma, 56 puta više magnezijuma i 7 puta više mangana od GMO!

U GMO kukuruzu takođe je nađeno 13 ppm glifosata, u poređenju sa 0 u ne-GMO. Standard EPA za glisofat u američkim vodama za piće je 0.7 ppm, a oštećenje organa kod životinja pokazuje se već na nivou od 0.1 ppm (u Evropi je maksimalni dozvoljeni nivo u pijaćoj vodi 0,2ppm).
GMO kukuruz sadrži izuzetno visok nivo formaldehida - oko 200 puta više od onog koji je potvrđeno otrovan za životinje”.


Oprez i kod nas

Uzgred, šuška se da je još pre deceniju i nešto naglo porastao broj novorođene dece sa spinom bifidom (urođenom anomalijom kičmenog stuba) na teritoriji jedne beogradske opštine poznate po voćarstvu i povrtarstvu. Voćke čije su plodove roditelji jeli nisu bile genetski modifikovane, ali su zato obilato „prskane”. Kasnije su, kažu, seljaci shvatili u čemu je problem, pa se danas događa da za sebe gaje „neprskano”, a da na pijacu iznesu - nešto sasvim drugo.

/ Treće oko/


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP