Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 65232
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6403670
Ko je na sajtu?
Imamo 94 gosta i 1 člana na mreži

HRVATSKA PRETI SRBIJI I ZVECKA ČEKIĆEM I PAJSERIMA !


14.09.2013. /  Akademediasrbija
Ljubljana : Z. Lipušček
Beograd : V.S.  major
 
Sve do nedavno javno mnjenje u Hrvatskoj je u znatnoj većini bilo ubeđeno, da bi vojska Hrvatske u slučaju sukoba sa Srbijom, slomila srpsku armiju za 15 dana, a potpuno uništila za dva meseca i ovladala srpskom teritorijom. 
 
Ovo mišljenje je već par godina rašireno i po hrvatskim blogovima, uz veličanje hrvatskog „ junaštva u odbranbenom ratu i oslobađanju “ od srpskih agresora.  Hrvatski domobranitelji su prošlih dana prešli sa reči na (ne)dela pokazivanjem mišića u akciji lupanja čekićima i pajserima tabli sa višejezičnim (ćiriličnim) napisima u Vukovaru, srbomrziteljskim ustaškim grafitima u Splitu i drugim mestima, i uništenjem jednog automobila sa srpskim registarskim tablicama.
 
              
 
 
Zaneseni blogeri posebno u diskusijama ističu „američku podršku i pomoć“ u naoružanju, sa obrazloženjem da je to nagrada za učešće hrvatskih vojnika u misijama u Afganistanu, što sve navodno ojačava hrvatsku vojnu moć. Zaista, Amerika je poklonila Hrvatskoj do desetak patrolnih brodova deplasmana do pet hiljada tona, dužine od 25 do 40 metara. U poslednjih godinu dana Hrvatska je dobila i poklon od 100 vozila Hamer, bez naoružanja, uz to i stotinak artiljerijskih oruđa , među kojima nekoliko haubica od 155 mm i 105 mm. Što se tiče aviona , molbe Hrvatske u tom smislu nisu uslišene , ali je moguće da će dobiti nekoliko helikoptera ( zrakomlata) i to ruske proizvodnje !?
 
Međutim, par hrvatskih analitičara komentarišu, da bi bilo bolje da su im Amerikanci umesto svega dali makar tri polovna savremena  aviona , jer su ih ovim poklonima samo opteretili, pošto Hrvatska ovog tipa oružja i opreme već ima i više nego dovoljno. Svoj stav obrazlažu time da hrvatsko „ratno zrakoplovstvo“ praktično više i ne postoji, jer se u stranim analizama i vojnim časopisima gotovo i ne pominje. Što se tiče američkih poklona, dobijeni brodovi nisu zastareli, šta više neki su i novi, ali to nema nikakvog značaja za Hrvatsku i njenu vojnu silu, spram opasnosti eventualnog rata na Balkanu. 
 
Brodovi imaju samo topove  od 50 mm. i teške mitraljeze što upućuje da im je namena patroliranje jadranskom obalom, možda i italijanskom u sklopu NATO angažmana u akcijama protiv eventualnih terorista. Takođe kritičari kažu, da brodovi postižu velike brzine i odgovaraju američkoj ili nekoj drugoj dugoj obali, a ne kakva je jadranska sa puno ostrva, ostrvaca i zaliva. Naravno da takvi snažni motori zahtevaju ogromne količine goriva, što za Amerikance nije bio problem, ali za Hrvatsku sigurno jeste. I konačno osim potencijalnih terorista, niko drugi ne ugrožava Jadran, kojim NATO suvereno vlada, sem ako će ih napasti možda Albanija. 
 
Što se tiče vozila Hamer, to svakako jeste značajan poklon, ali nije uopšte bio neophodan Hrvatskoj vojsci, koja je i do tada imala u upotrebi više od stotinu istih vozila , što od ostataka raznih američkih misija i poklona, do kupovine od Amerike. Osim toga te vrste patrolnih vozila iako ne novih, Hrvatska ima još najmanje dve stotine , ali različitih proizvođača. Uopšte vojni „ vozni park“ Hrvatske je zaista velik, ide čak do hiljadu vozila od lakih do teških kamiona. Međutim, svrha tog voznog galimatijasa nije srazmerna potrebama i nameni prevoza trupa i vučnih kapaciteta artiljerijskog oruđa, što je prevashodna namena. I najzad radi se o uglavnom o poluotvorenim ( ciradnim) vozilima, što odgovara potrebi prevoza posada i trupa na većini mediteranske teritorije Hrvatske, ali ne i recimo u BIH, Sloveniji ili Srbiji, ukoliko bi se radilo o sukobu sa tim zemljama.
 
Uz to sadašnji način ratovanja sve više potiskuje artiljerijska oruđa dometa manjeg od 40 do 50 km. sa kojima je hrvatska vojska snabdevena, uključivši i minobacače od 120 mm. zaostale iz naoružanja bivše JNA. Gledajući iz tog ugla, zaista se ovom poklonu može gledati u zube i sasvim je osnovana tvrdnja da bi bilo mnogo celishodniji poklon, nekoliko aviona ili helikoptera. Pre svega jer su potrebni za patroliranje duž duge jadranske obale sa velikim arhipelagom, veoma pogodnim za skrivanje malih brzih čamaca kojima se služe teroristi. Takođe najopasniji protivnik – Srbija, ima na Balkanu najjaču vojnu vazduhoplovnu podršku (osim Grčke), koja će realizacijom ugovora sa Rusijom i nabavkom još šest Migova, postati suvereni kontrolor neba nad teritorijom bivše Jugoslavije. 
 
Što se tiče hrvatske ukupne vojne moći, prema poslednjim podacima budžet hrvatske vojske je iznosio prošle godine oko 750 miliona evra, a Srbije oko 900 miliona. Hrvatska vojska prema zvaničnim podacima ima dvadeset  hiljada profesionalnih vojnika i pet hiljada rezervista, dok Vojska Srbije broji između 28 i 30 hiljada profesionalnih vojnika.  Od kada je pre tri godine uvedeno dobrovoljno služenje vojske ( dva puta godišnje po 500 vojnika ) i stalno otvoreni konkurs za sve vrsta zanimanja u vojsci, procenjuje se da je broj rezervista uključujući vojna lica, koja su demobilisana posle transformacije vojske negde oko dvadeset hiljada. Konačno, Srbija ima Žandarmeriju i Specijalne jedinice koje se vode kao snage za red i mir i sastavu policije, ali predstavljaju možda čak i oružanu silu jednaku vojnim jedinicama, a u pogledu nekih vanklasičnih vojnih dejstava, daleko ih nadmašuje. Realno govoreći u brojnom sastavu srpski aktivni ljudski vojni resursi su duplo veći od hrvatskih, sa neuporedivo većom rezervom dobrovoljaca od Hrvatske. Uostalom za odnos broja stanovnika od 7,5 miliona stanovnika ( bez Kosova i Republike Srpske ) spram 4,1 milion Hrvata ti odnosi su sasvim realni. Zanimljivo je da hrvatski analitičari zanemaruju značaj Republike Srpske, kao izvora ljudskih resursa u eventualnom sukobu sa Srbijom, jer istraživanja u RS su pokazala da je čak 35 % vojno sposobnih građana izjavilo, da bi se svakako priključilo Vojsci Srbije u ratu protiv Hrvatske ili Kosovo-Albanije. Dakle sa svim ogradama to bi bilo još najmanje 25 do 35 hiljada vojnika na strani Srbije. 
 
                
 
Iz zapadnih analiza proizilazi, da koliko se god Srbija više politički orijentiše na zapadnu vojnu doktrinu, organizaciju vojske i naoružanje, utoliko više u realnosti svoje vojne kapacitete usmerava na jačanje oklopnih sredstava ( tenkova i borbenih vozila) , što je još od Drugog svetskog rata ( uspešna) sovjetska, odnosno ruska vojna strategija – napadi na neprijatelja jakim oklopnim snagama uz podršku avijacije, koju su usvojile i Kina, Severna Koreja, Egipat i mnoge druge azijske zemlje. Činjenice koje govore u prilog tome su razvitak vojne industrije oklopnih sredstava ( tenkova i oklopnih vozila) i skoro zapanjujući razvoj avio-industrije. Ako se računa sadašnji odnos oklopnih i vazduhoplovnih snaga Srbije i Hrvatske, odnos je takođe duplo veći u korist Srbije.
 
Gotovo niko u Srbiji se ne pita kako to sada radi punom parom železara u Smederevu, doskorašnji najveću gubitaš srpske privrede. Još manje se govori ( zna ) da se u železari, već više meseci liju delovi za oklopna vozila, sa sirovinom dobijenom od topljenja viškova artiljerijskih oruđa. To je lako ustanoviti, po uposlenim kapacitetima ostalih fabrika srpske namenske ( vojne ) industrije borbenih vozila sa delovima koji stižu iz topionice u Smederevu.
 
Ostaje još pitanje savremenih raketnih sistema. Bivša JNA je razvila  sistem unapređivanja tih zastarelih sistema bivšeg SSSR-a,  i pored sistema za protivvazdušnu odbranu Srbija je proizvela po sopstvenom projektu raketu srednjeg dometa, poznavaoci kažu dometa 400 do 500 kilometara, a drugi čak do osamstotina kilometara dometa. To bi značilo da (bi) se sa pozicije iz Centralne Srbije mogao dostignuti Rim, Beč, Budimpešta i bilo koji cilj u Sloveniji i pograničnim područjima Italije i Austrije, celoj Mađarskoj, Albaniji, Bariju i Brindiziju, zaključno sa ulazom u Jadransko more. 
 
Jedan od američkih zvaničnika izjavio je nedavno da Amerikanci ni saveznici pre NATO napada na Jugoslaviju, zaista nisu znali da li će naša strana upotrebiti „ sve što ima“ od oružja da bi se odbranila. Docnije je potvreno da je u našem generaštabu postojao plan za upotrebu ovih raketnih sistema, ali tek u slučaju kopnene invazije NATO snaga. ( Posle „demokratske revolucije“ 2000-te godine u železari Smederevo koju su kupili Amerikanci, prvo su istopljene te 43 rakete, a zatim stotine tenkova, topova i drugog naoružanja. Razvitak najnovijih raketnih sistema od „Alas-a“ i drugih , sa različitim dometom od 50 do 250 km. pokazuje da Srbija ovladava ponovo tehnikom, koja će joj omogućiti kontrolu nad svojom, ali i teritorijom svojih suseda.
 
Na kraju treba reći da su vojni stratezi i ozbiljni vojni analitičari u Hrvatskoj prosto užasnuti najnovijim razvojem srpske vojne industrije u svim segmentima. Jasno je da razvitak i uspon vojne industrije ne bi bio moguć bez stranog kapitala, a to nije ruski.
 
Zato je hrvatski vojni vrh intervenisao kod svojih američkih prijatelja, da se nekako spreči ulazak arapskog kapitala u Srbiju, pogotovu u sektor vojne industrije. Međutim Amerikanci koji u ovom trenutku ne smeju da povuku nijedan potez protiv interesa svojih sve malobrojnijih arapskih saveznika nisu ni komentarisali ove zahteve. Na primedbe Hrvata da Srbija navodno uskoro raketama može ugroziti i bazu Bondstil na Kosovu, nezvanični odgovor je bio, da će se ona (Bondstil) ionako u pet narednih godina izmestiti na drugu lokaciju, što je dodatno opteretilo hrvatske vojne stratege. I zaista da to nije izgovor, već skoro dve godine se govori da američki vojni strateški planovi idu u pravcu da se sve američke snage raspoređene po svetu „povuku“ u Ameriku, zbog ogromnih troškova i nove koncepcije odbrane. A to nije mali broj vojnika, jer ih po svetu ima blizu pola miliona.
 
Hrvatski verh se naravno obratio i svojoj večitoj zaštitnici – Nemačkoj, međutim i od njih su Hrvati dobili hladan tuš. Odgovoreno je da je Nemačka posle ujedinjenja, a naročito posle osamostaljenja Hrvatske, ovu potpuno naoružala sa oružjem bivše Istočne Nemačke. To što je isto bilo korišćeno, a vremenom zastarelo, naravno nije problem Nemačke. A sa Srbijom, Nemačka ima ionako previše problema, da bi se sada direktno uplitala u neke političko – vojne igre, posebno pred izbore i naravno posle ruskih opomena, da se u „srpski Južni tok“ niko ne meša. Uz to je napomenuto da je dovoljno što Nemačka svuda podržava Hrvatsku, da je ušla uz njenu pomoć u EU i pored mnogih primedbi, i što hrvatskim vojnicima i oficirima dozvoljava da učestvuju direktno na obuci ili kao posmatrači na vežbama nemačke vojske, naravno o trošku Nemačke.
 
Da bi se situacija u Hrvatskoj na vojnom planu dodatno zakomplikovala, uticala je vest koja procurila u javnost da dva aviona , dva tenka i nekoliko oklopnih  vozila „ Patria“ zapravo nisu kupljeni od strane Hrvatske, nego su pod godišnjim zakupom i to ne malim. Državni vrh se priprema za razmatranje svih neprijatnih pitanja iz domena  odbrane Hrvatske, a jedno koje se uporno potiskuje daleko od javnosti je opasnost sukoba sa Slovenijom, koja sve više počinje da podseća na Izrael, kako po troškovima za naoružanje, tako i po retorici sa Hrvatskom u vezi spornih teritorijalnih pitanja.
 
Iz ovoga proizilazi da zapravo glavna opasnost za sigurnost Hrvatske ne dolazi od Srbije, već od severnog suseda. Kada to šira javnost shvati, onda će svima biti jasno da planovi nasilnog rešavanja bilo kakvih pitanja sa Srbijom vode, najrealnije, u smanjenje hrvatske teritorije. 
 
NASTAVIĆE SE :    Fakti 
 
 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP