Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 57732
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6335868
Ko je na sajtu?
Imamo 139 gosta na mreži

УМЕСТО 11.СЕПТЕМБРА ОПЛАКУЈМО ЖРТВЕ НАТО АГРЕСОРА И ПОМЕНИМО ХЕРОЈЕ !


11.09.2013. / pее - Академедиасрбија

Миливој Анђелковић  и peдaкциja

ДА СЕ ПОДСЕТИМО !

НАШИ АВИОНИ ИЗНАД НАТО АЕРОДРОМА - Документарни текстови са Интернета током 1999. године ..

 Током бомбардовања Србије 1999. године много пажње и коментара изазивале су интернет - вести о нападима наших авиона на оближње аеродроме НАТО , оно што се није могло наћи  у нашим , ни у страним вестима .« Познато је да на Т . аеродром у Босни углавном слећу тешко оштећени авиони , они који не могу да се домогну својих база . Пре десетак дана , у Т . је стигло и 8 борбених авиона који c у требали да учествују у нападу на СРЈ . Наши су за то сазнали .

Мајор који је о томе причао био је у групи од 6 Орлова , 2 МИГ - а 21 , и једног Г - 4 , која је кренула на Т . аеродром. Групу је водио један стариjи пилот , док је мајор  летео на једном од Орлова . Напад је извршен у тренутку кад је због квара ( који је био наших руку дело ) , радар на аеродрому био искључен . То се десило у недељу , 18. априла у 13.30 ч . Авиони су полетели са аеродрома Поникве и узели правац на висини од 800 м . Ни један авион НАТО - а тада није био у ваздуху .

Стигли су без проблема на 10 км од аеродрома , кад су им јавили из базе да су примећени и да се врате . Међутим , вођа групе није хтео да се задатак прекине и наставили су утврђеном маршрутом . Када су надлетели  аеродром, затекли су два и мало даље још два авиона који се спремају да узлете .

Намера  је била да се уништи што више агресорских авиона . Мајор је испустио бомбе на НАТО авионе који су се налазили на поправци , на писти скроз десно , и окренуо летелицу да се склони . За њим су кренула још три Орла пошто су избацили бомбе , док су два остала да прецизније гађају . Стари пилот - вођа групе се последњи вратио праћен једним МИГ - ом 21 и свима честитао , иако је познат као мргодан и прек човек .

После пола сата аеродром Поникве је доживео најтеже бомбардовање од почетка агресије . Цео аеродром се тресао од детонација , али на сву срећу ништа од инсталација није оштећено . Биланс  бомбардовања НАТО аеродрома је уништење 17 авиона и 3 спасилачка хеликоптера . Нажалост , остало је непознато колико је ових летилица било оперативно , а колико је било " гробље " . У овој операцији живот је изгубио потпуковник из  К , чији је Орао био погођен ракетом противавионске , испаљеном са земље . Мајор  из Н . успео је да приземљи свој авион на 10 км од аеродрома Поникве , пошто је његов МИГ - 21 такође био погођен ракетом испаљеном са земље . За одмазду , и три дана узастопце је ракетиранo Ужице и околина , а на аеродром Поникве сручили су преко 80 пројектила . У Ужицу  je погођена пошта , као и она у Приштини ... »

Тaкође je  у току рата  нападнут  и аеродром Р . у Албанији , који се користио за полетања хеликоптера АХ - 64 Апач као и Чинук  за логистичку подршку НАТО - у . Више пута наши авиони су полетали са аеродрома Голубовци , летели до албанске границе и брзо се враћали .

Дана 26. 04.1999 . два авиона  Г - 4 Супер Галеб полетели су са аеродрома Голубовци ка албанској граници и продужили право ка аеродрому Р . који је користио НАТО за своју ударну групу, која има и хеликоптере Апач . Такође , у непосредној близини аеродрома лоциран је камп за обуку терориста ОВК .  Oба Г - 4 Супер Галеба су стигла до аеродрома непримећени . Избацили су товар бомби  на базу хеликоптера Апач који су стигли из Италије . Неколико авиона и хеликоптера АХ - 64 Апач је уништено , а више њих оштећено . Наши авиони су великом брзином полетели ка ваздушном простору Југославије и нису слетели на аеродром Голубовци, јер се очекивало да ће НАТО одмах узвратити напад , већ су одлетели ка аеродрому Поникве .
Одмах после напада на аеродром Р .  cу НАТО авиони и крстареће ракете  извели три велика напада на аеродром Голубовци и околне циљеве . Аеродром Р . је остао затворен  а НАТО није дозволио његово коришћење италијанском министру унутрашњих послова, који је био у посети Албанији као ни председнику Албаније који се враћао са састанка Европског парламента у Стразбуру . НАТО званичници су изјавили да је аеродром затворен због " великог погоршања ситуације на Јадрану " , а да је један хеликоптер Апач пао " на тренажном лету " ,a  други због « техничке грешке » .

ОБАРАЊЕ « НЕВИДЉИВОГ »
Још током рата на Интернету су колале бројне приче о томе како је оборен " невидљиви " Ф - 117а . Прва је била помало романтична сторија о нашем пилоту који га је приметио из велике висине и спустио свој Миг - 29 , користећи његове могућности вертикалног слетања , тачно изнад њега да би противавионској одбрани јавио прецизне координате .
Затим прича о старом руском радару на чије , веровало се превазиђене , могућности нико није рачунао ; тумачење да је " невидљиви " примећен у тренутку када је отворио своја спремишта за бомбе чија унутрашњост није била " стелт " ; објашњење да се спустио сувише ниско , на истој рути којом је прошао  и претходног дана  и да је ту сачекани унакрсним сноповима радара и ракетне " земља - ваздух " паљбе ; до тумачења да није оборен, већ је пао због техничке грешке , а име пилота је  мајор Дејл Зелко , јер он тог дана  и у то време био дежурни пилот за « невидљиви » Ф - 117а .

Иcтина  je  да је  Локид Ф – 117/ А Ноћни јастреб са ознакама  АФ 82.806 ХО ( база Холоман , Нови Мексико )  оборен 27. марта 1999. године , четвртог дана НАТО бомбардовања . Оборио га је 3. дивизион 250. ракетне ПВО бригаде Војске Југославије , којим је командовао пуковник Золтан Дани поготком из модификованог руског ракетног система С - 125 Нева . Онеспособљен за даљи лет , авион се срушио у атару сремског села Буђановци код Руме . Амерички пилот потпуковник Дејл Зелко спасен је 6 сати након обарања .

РАКЕТА « Уздарје »
У данима НАТО бомбардовања , сирена и детонације неколико саговорника из Београда , Cpбиje, Француске и Америке на Интернету је расправљало о ткз . " Косом хитцу " и прорачунавао путање и габарите балистичке ракете домета 2.000 километара . Та тростепена ракета од материјала којима је Југославија располагала , била би дужине до 10 метара и укупне масе од око 8 тона . Носила би око 200 кг терета - осиромашеног уранијума из муниције агресора - и распрсла би се у ваздуху да раздели « поклоне » . ( А материјала је било и превише у Винчи )

                     

Једноставна , ефикасна и јефтина , са дометом до Париза ,  Лондона  или Мадрида , она би " уљудно вратила уранијум онима који су нам га послали " . Замишљена је као оружје опомене, које ће западном свету који чита часописе о здравој исхрани и дијетама , бори се против загађења и - шаље бомбардере на Србију , " вратити " тек део проблема са којима смо се ми овде сусретали » .

/ ЕЛЕКТРОНСКA @ књижевност/

Адд .
Међутим у војном и државном врху није било никаквих намера ни планова о било каквим одмаздама према непријатељу . СРЈ  је имала према ратним правилима легитимно право да изврши одмазду према свим околним земљама , које су уступиле свој ваздушни простор , аеродроме , инфраструктуру и друге услуге агресорима . Међу њима су биле : Мађарска, Румунија, Бугарска , Албанија , БИХ , Хрватска и Аустрија. Најтужније од свега од свега је што је наша земља поседовала ракете домета преко 400 км . , док неки војни извори кажу и до 800 километара . Уместо тога извршен је напад на америчке хеликоптере у Албанији
што је после обарања " Невидљивог " још више разљутило Американце . Напади на аеродроме у Мађарској , БИХ , Хрватској или некој другој суседној земљи , сигурно би имало ефекта и то не само психолошких , јер би показало и рањивост непријатеља и њихових помагача , као и велику вероватноћу да би " ухватили " Американце пре свега неспремне . Наравно да би импликације биле велике , али истовремено би се указало да се не може водити " ограничени " рат само на територији једне земље , како су режирали НАТО агресори .

Можда је требало предузети такве акције и показати зубе НАТО - у коме смо буквално препустили три месеца лагодно бомбардовање наше земље . И да коначно занемаримо све издаје и могућности које нисмо искористили , али је срамота за петооктобарске нову власт која је допустила да нам Американци униште тешко наоружање у Смедерeвској железари коју смо им поклонили и од хиљада топова , тенкова , борбених возила добили око 50.000 тона најквалитетнијег челика . Све што смо имали највредније од убојитијих средстава противваздушне одбране смо уништили или предали Американцима  и коначно нуклеарни реактор у Винчи - размонтирали и ставили ван функције . Тиме смо умањили бар за 50% нашу одбрамбену моћ  и сада смо лак плен било којој већој сили које се дрче над нама, од Турске до Енглеске .

ТАЈНИ ПРОЈЕКАТ НА ЈРВ - суперсонични авион југословенске производње

Од завршетка Другог светског рата Југославија је имала више од 10 пројеката производње најсавременијих борбених авиона . Многи од њих нису остали само на папиру, већ су обављени и летови ради тестирања . На жалост испречилe су се многе тешкоће и констатовано да сами не можемо направити пројекат авиона са првом серијом , која би била исплатива , дакле не мање 15-20 авиона . То нам је коначно пошло за руком са серијом извиђачког авиона Јастреб , али се на томе завршило . Онда је након споразума о војној сарадњи заједно са Румунијом успешно реакизован пројекат производње око педесет летилица типа Соко од којих је свакој земљи припала половина . Румунија је потом убрзо одустала , јер није била у стању да финансира даљу производњу . Југославија је наставила да производи сама , па је тако од Галеба настао Соко , од Сокола Орао и сви унапређивани . Тада је и Југославији понестало средстава и производња је заустављена .

Међутим , најзанимљивији је пројекат  из краја седамдесетих година једног сасвим савременог авиона са брзином од око два маха и најсавременијом опремом из краја седамдесетих година . Нови авион је имао радни назив " Вишенаменски надзвучни борбени авион " . Усвојена је и коришћена поверљива скраћеница скраћеница НА ЈРВ , која се истовремено односила на Нови авион или надзвучни авион .

                         

                                                                      ПРОЈЕКАТ НА ЈРВ

Идеје о покретању програма  у СФРЈ су настале , после полетања прототипа авиона Ј - 22 Орао , током седамдесетих година . Програм је покренут ради одржавања континуитета опремања ЈРВ с авионима из властитог развоја и производње и запошљавања капацитета ваздухопловне индустрије , у домену високе технологије . Целокупни програм реализације за Нови авион  је урађен и разматран 1986. године , а први пробни лет био је планиран за 1992. годину . У тренутку избијања сукоба на простору СФРЈ програм је био на годину дана од завршетка првог прототипа . Према плану у употребу би ушао између '95 . и '98 . године .

СФРЈ је планирала да овај авион замени МиГ - 21 у нашој ратној ваздушној флоти . Пројектоване карактеристике новог авиона су биле плафон лета до 15 километара , максимална брзина 1.85 маха , а максимална полетна тежина са опремљеним авионом 13.000 кг . ( За једносед ) и са долетом преко 3.000 км . Од наоружања авион би имао топ од 30мм , 4 подвесне тачке за самонавођене веће пројектиле домета до 50 км . и значајн број пројектила за борбу  у  ваздуху или ракетирање циљева на земљи . Кокпит је био последња реч технике , са " тешким " седиштем за катапултирање пилота . План је био да се направи 150 јединица за домаће потребе  и  још толико за продају .

Приликом посете министра одбране и државног врха новембра 2009. године Војнотехничком институту рекли су да би и данас уз помоћ државе могли да пројектују и израде нови домаћи надзвучни авион , чији је пројекат због недостатка средстава обустављен пре две деценије . Постоје индиције да се на том плану у ВТА  данас нешто заиста  и ради .


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP