Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 117238
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6823239
Ko je na sajtu?
Imamo 88 gosta na mreži

ШТА ЈЕ СПИРИТУАЛНА ЉУБАВ?


03.08.2013. / pее-Академедиасрбија

У сваком људском бићу постоји тежња за позитивном неутрализацијом онога што стално доживљавамо као несавршеност, а често потискујемо и што је у исто време и специфична усамљеност, или незадовољена жеља за оним што се назива љубав у пуном смислу те речи ..

 Посебно је поезија верно осликала до које се мере љубав може осетити као душевна светлост, или као горућа страст, као топла и подржавајућа симпатија или као мајчински инстинкт и физички доживљај пожуде.
Само ретко можемо сусрести највиши аспект љубави, наиме као светлост и снагу велике развијене душе, која може обгрлити тугу човечанства и која зрачи снагом свесности - у безграничном жаљењу - како би људи препознали пут према истинском животу. А то је љубав, јединство свега и стваралачка способност.

Мало је људи данас у потрази за тим светлом љубави истинског испуњења. Понекад се дешава да у привлачности љубави између двоје људи вибрира и свест о реинкарнацији пређашњих кармичких веза, или човек може доживети да му на живот, а посебно на његове осећаје љубави, утичу космичке везе. Услед цикличног зрачења утицаја месеца дижу се осећаји који воде стварању новога живота. Посебно се издваја Венера као планета чија зрачења утичу на срце где се могу разбуктати астралне ватре, па исто тако и угасити, ако је ватра љубави искључиво игра етера. Без мудрости, жеља за искуством љубави може довести до трагедије. Слацт осећаја својствених дијалектичком свету може се окренути у горку супротност када се појаве супротне последице од очекиваних. Сажижућа ватра астралне игре снаге тада оставља за собом спржену личност, или промене од страствене љубави до горке мржње услед разочарања. Када утицаји Венере делују искључиво као страст, односно када нису у сагласју са главним циљем човековим у плану стварања, развија се само љубомора и нагон за уништењем.

Седмоструки Дух
Постоји извор, ток божанске љубави, који подржава сва бића и који им омогућава да схвате који је њихов развојни циљ, садржан у духовној матрици, а који жели да буде разоткривен уз помоћ атома искре Духа у микрокосмосу. У том току изводљив је седмоструки Дух, тако да свеобухватна снажна струја љубави такође предаје снагу мудрости - спознају божанске воље откровења - и снаге као истине која може постићи чисто остварење божанског циља откровења.

Ток снаге и љубави продире у све што је садржано у целој креацији и на њеним многоструким пољима, у свим различитим степенима развоја изнутра на напоље. Биљка или стабло, на пример, облици су развоја из зрнца семенке. Истински је човек еманација Духовне искре према духовном, душевном и физичком испољавању, који су у складу са формулом садржаном у матрици целог микрокосмоса. То је део многоструког стварања. Божанска љубав, која је све постојеће уједињује сва делимична очитовања. Тако су сва индивидуална бића у постепеном развоју повезана изнутра са вишим пољима развоја путем љубави и тако из темеља пребивају у апсолутном јединству са Савршеним.

На сваком плану постојања, и на пољу природнога човека и оном првобитног, божанског човека, делатна је љубав. Оно што је важно, међутим, јесте спознати да се облици и задаци љубави разликују једни од других у различитим областима и да се не могу мешати. Увек ће доћи до лоших последица кад се човек покуша подићи у развоју љубави на виши ниво уз помоћ облика природне љубави, или када покуша остварити првобитну љубав на земаљској нивоу. Али човек је увек у искушењу да то учини, јер га на то тера зов поновног рођења.Спинална снага, првобитна Духовна снага мушкарца и жене, природно је везана за пало стање, па стога доноси одвојеност од седмоструког Духа. Као резултат те ситуације човек (мушкарац и жена) није у стању следити свој позив ка истинском поновном рођењу. Обострана привлачност између мушкарца и жене је природни феномен. Обоје су свесни своје структуралне несавршености, своје непотпуности. Та свест о сопственој несавршености тера их у потрагу за комплементом. Жеља, жудња и чежња творе јаке снаге привлачности, уједињују се и могу водити до спиналног, астралног и етерског процеса стварања, односно, до процеса у којем учествују здружене менталне, емоционалне и животне енергије.

Као резултат свега, ствара се заједничко субјективно поље свести, етерски космос менталног и емотивног стварања. У тој природној и стваралачкој сарадњи мушкарца и жене, и у таквом једном њиховом партнерству јављају се високи идеали љубави, јединства и склада, осећај сигурности, развоја, самоостварења и испуњења, из прасећања на божански-људски живот у сједињењу са седмоструким Духом и планом стварања .

У бујици таквих љубавних осећаја, међутим, заборавља се на темељно пало стање. Човек није свестан тада темељне неспособности природне душе да се приближи високим идеалима на било који другачији начин осим појавношћу, имитацијом самоствореном стварности сновиђења.

Природна, земаљска љубав није свеобухватна, она обухвата и фокусира се на љубљену особу и идеализује је. Последично, не примећује целу стварност. Оно што вибрира у срцу тражи и око. Природна љубав која није повезана с мудрошћу, слепа је спрам животне стварности и истинског капацитета и обележја љубљенога. «Искривљено види сваки онај који се осећа јединствен, јасно види само неко ко стави ствари у њихов прави размер.» Каже Лао Тце. Постоји божанско биће «мушкарац» и постоји божанско биће «жена». Та два аспекта заједно творе људски животни талас у плану стварања. У човеку од ове природе постоји претпоставка, која се јавља услед прасећања, но с обзиром да он поседује природну душу без божанских снага стварања које извиру из снаге истинске љубави; спинални, астрални и етерски процеси стварања човека ове природе последично су ограничени и темељно поремећени. Без мудрости и снага савршене љубави човек ове природе свестан је једино дијалектике. Посебно у својим младим данима он ствара својим ограниченим менталним, астралним и етерским снагама илузорне светове уобичајенога живота са партнером у складу и љубави, испуњењу и самоостварењу. У дијалектичкој љубави за партнера он може тако наставити сањати у илузији прилично дуго времена, и неће стићи до ослобађајућег деловања.

Поларизација
У складу с божанским стварањем мушкарца-жене, предвиђено је да полови стваралачки сарађују у нужном поретку у најширем смислу речи. Жена има на располагању способност мишљења која израчава подстицај, астралну способност која открива облике и етерско тело које израчава подстицаје, као и физичко тело које може да апсорбује етерске подстицаје из примљеног семена како би потом уклопила и породила тело. Мушкарац, с друге стране, производи менталне облике својом рецептивном способношћу мишљења. Његов интелект може одговорити и на послате духовне подстицаје помажућега братства, и на подстицаје из дијалектике - било из пресликане сфере или из зрачеће способности мишљења у жене. Његово астрално тело даје подстицаје, а његово рецептивно етерско тело производи етерске облике. Мушко физичко тело је опет израчујуће за подстицаје. На рачун узајамно комплементарне поларизације етерских тела мушкарац и жена у стању су изнети - у љубавној предаји - несагледиве процесе етерске фузије и обликовања. Као резултат те ватре, они су у стању евоцирати све сенке емоција и страсти природне људске љубави.

Тачно је да су ти процеси увек компликовани, јер су у њих уплетене снаге из пресликане сфере. У нашем друштву женски ум непрекидно изражава многоструке подстицаје мушким ентитетима, који, реагујући према својој несвесности, производе облике као што су мисли на менталном нивоу. Захваљујући кармичким разлозима, спинални подстицаји ће готово без изузетка пренети, уз помоћ вишега собство, дијалектичке идоле љубавних жеља и љубавног испуњења. Остатак процеса затим се одвија аутоматски, на рачун узајамно комплементарне поларизације полова, из етерског у физичко тело. Тако сваки пар може проживљавати бескрајно пута компонован дијапазон створених менталних и астралних љубавних идола, стварајући субјективне светове пуне слатке илузије.

Етерске снаге су стваралачке снаге које чине свест. Осећаји љубави, свесна искуства љубави, извиру из етерских снага које човек обликује у свом систему чакри. Људска љубав, дакле, траје онолико колико траје изгарање етерских процеса у систему етерског тела, само онолико колико се производе и одржавају у следу идеала и идола снаге које узрокују подстицаје и које генеришу облике. Што је већа спинално-светлосна снага идеала или његова вибрација, и што је интензивнија предаја система чакри, као апарата у алхемијски процесу, игри напредовања; то се виши пламен љубави може запалити, а тиме је импресивнија илузија која заокупља свест личности и која избија микро - стварност из људске егзистенције.

Каква трагедија! Најстраственије, најлепша и најскладнија љубав астралне природе између људи не може да потраје, нити остати на високом нивоу. Чак када би осећаји могли и да потрају за целога живота, љубав ипак не би пружала савршено испуњење. Жудња из прасећања и даље би постојала, јер истинска, савршена љубав не настаје у измењивој игри између вишега собство, и ограниченог капацитета система чакри, већ се рађа искључиво из божанске душе, уједињене с духом. Природна душа и систем чакри не могу поднети вибрацију савршене љубави. Када би их она дотакла, ватра би их спржила.

Жудња за највишим обликом љубави диже се из духовног срца и природна је свест оживљава као идеалну слику. Тај подстицај из духовне искре има врло високу вибрацију и последично, ствара врло јасну и сјајну идеалну слику с јаком сугестивном снагом. Када човек није свестан чињенице да га та идеал-слика позива на повратак у првобитно стање животно, где је савршена љубав могућност својствена животу, он почиње трагати за идеалом љубави у дијалектичком животу, у материјалном животу. Под подстицајима интуитивно замишљеног идеала, он ће пригрлити све у дијалектици што тој идеал-слици имало сличи. Он покреће свој систем чакри и ствара уз помоћ свести етерске светове пуне илузија љубави. У том етерском процесу интуитивни идеал из духовног срца одмах бива протеран и замењен самоствореном идејом, конкретним идолом којега су обликовали етри. Тај ментални идол такође зрачи снаге подстицаја. Последично, током процеса човек се ретко када пробуди пред имитацијом идеала коју ствара идол - а често чак и низ све ограниченијих идола нижих етерских поља. Човек је тако везан - својим менталним и астралним створовима - за свет илузорних феномена, све док не дође време када умиру сви ти ликови.

Релативни склад
Свако ко је у потрази за интуитивним идеалом истинске, подржавајуће љубави из прасећања с неким земаљским бићем које му је комплементарно, чини то под импулсом идола и неизбежно се припрема за разочарање. Мушкарац и жена не могу дати истинску љубав из природне душе. Природно биће може само одговорити на етерску привлачност мисли, на основи обрнуте поларизације тела. То може довести до релативног, природнога склада у снагама свести и осећаја с партнером. Због тога, човек се може удружити са осећањима и мислима партнера којег разуме у неком тренутку и којем је врло близак на основу склада осећаја. Етри теку у таквом пару и доживљавамо их као комплементарне, подржавајуће, ојачавајући, потврђујући и складне, односно као љубав. На природном плану такви су односи веома потребни и корисни.У природној привлачности између полова и у њиховим изразима љубави, увек се јављају дијалектичка ограничења, као сама по себи разумљива у природном току ствари. Та се ограничења неизоставно јављају у свакодневном животу под терајући и неумољивим утицајима космичког зодијака и микро-карме, посебно у вишем собство и у астралном телу.

Мушкарац и жена живе као дијалектичка бића из потребе за самоодржањем и стога су увек подсвесно у ризику да склизну у етерску борбу између полова, зато што су страсти моћи и поседовања усидрене у вишем сопству и увек терају на израбљивање, тлачење, љубомору, суптилно умеће завођења , итд. Свако ко се суочи с тим потешкоћама уз помоћ увида, интелигенције и на основи самоспознаје, било да је мушкарац или жена, успеће деловати у релативном складу између разних способности полова, у припремању и подршци сарадњи полова на путу ослобођења. Таква истинска љубав може бити примљена и ослобођена једино из повезаности духа-душе с првобитним пољем постојања.

Тако се природна и највиша љубав комплементарно спајају, без да се, међутим, измешају, све док не дође време када нова душа, која производи свеобухватну, подржавајућу и трајну љубав, неутрализује у аурском бићу порив за самоодржањем и примитивне пориве за моћи, престижом и поседовањем.

/ Медитација. Јога.еу /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP