Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 117241
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6823273
Ko je na sajtu?
Imamo 88 gosta na mreži

ЈОШ О РЕИНКАРНАЦИЈИ


30.06.2013. / Академедиасрбија
Посрбио: Слободан Маричић

У свету стална само пpомена јест. (Хераклит)

Реинкарнација је веровање у сеобу душа и поновна утеловљења и рођења, утемељено на посматрању кружних циклуса у природи. Сусрећемо још и појмове: ротација, полигенеза, метемпсихоза, трансмиграција и сл. па чак и метаморфоза у ужем смислу речи значи исто.

 Сви ти различити називи говоре о поновном рођењу и да живимо много живота док не остваримо духовно сазревање, прочишћење и просветљење. Истраживања говоре да данас четвртина европских народа верује у реинкарнацију. У Америци и Канади је статистика још већа, а на Истоку је реинкарнација у темељу свих религијских веровања, било да је реч о Хиндуизму, Будизму или Таоизма. Иако се тврди да је идеја о реинкарнацији дошла с Истока (спомињу је Упанишаде у 8-в.пр. Христа), на Западу је сусрећемо такође врло рано, у свим култовима природе и претxришћанским религијама. Тврди се да је њено прихватање на Западу повезано са експанзивним ширењем езотеризма иако је и његово ширење само реакција на потрошачки менталитет и тотални материјализам.
 
Зашто је модерни (технологизирани) човек тако очаран реинкарнацијом. Свакако је мисао да човек не живи само једанпут фасцинантна сама по себи. Модерном човеку је смрт табу-тема, па психолошки гледано она ублажава страх од смрти. Затим нуди својеврсно задовољење правде. Из закона узрока и последица (Карма) јасно произлази да онај који вам је нанео неко зло у следећем животу мора и сам искусити то зло. Разочаранимa, неуспешнимa, несрећнима и неутешнимa она нуди нову прилику у неком будућем животу. И она на неки начин нуди разумевање и оних наоко несхватљивих догађаја у нашим животима, а то су она неизбежна питања о патњи: Зашто ми се то дешава? Зашто се некоме родило болесно или хендикепирано дете? Зашто неко умире млад ? Наравно, и много, много других.
 
Ово веровање је неодвојиво од појма Карме, која није ништа друго него ланац узрока и последица. Кармичке cкупине донекле детерминишу судбину појединца у следећој инкарнацији. Иако неки реинкарнационисти верују да се душа може преселити и у биљку, животињу, камен или било што друго материјално, сви се слажу око тога да се једино у људском стању може раскинути кармички ланац узрока и последица и постићи просветљење и ослобођење. Сходно човековој слободној вољи, сваки појединац је творац своје Карме, а тиме и своје судбине. Самсара је точак живота који одређује циклусе рођења и смрти.
 
Присталице реинкарнације верују да је пролазак кроз многе животе (инкарнације) нужан ради духовног раста, прочишћења и коначног ослобођења. На неки начин они су хришћанско чистилиште сместили на земаљски план, а с обзиром на количину патње, ту је негде и пакао. Заправо по овом веровању на неки начин свако ствара свој властити пакао. Пролазимо кроз патњу да би се прочистили, ослободили илузија и приближили божанској савршености. К Богу може само просветљена и потпуно прочишћена душа. Не слажу се сви око тога штa се сели у нова тела и нова рођења. Највећи део ренкарнациониста верује да је то Душа, неки мисле да је то личност са стеченим искуствима, а неки мисле да је то људски Дух. И да не мислимо да је реинкарнација неки помодни хир или езотеријска измишљотина. Та идеја је стара колико и људско мишљење и почеци његове свесности.
 
У старој Грчкој су ту идеју подржавали и продубљивали филозофи (Питагора, Платон, Сократ, Неоплатонисти и др), а Херодотовo мишљење је да је идеја стигла из старог Египта. У Кабали такође има назнака о реинкарнацији. У Исламу се реинкарнацијом посебно бави огранак Суфизма, а Дервиши својим светим плесом (вртоглава спирална вртење) дословно улазе или у просветљење или у регресивно стање које је за њих стање светог транса. Другим речима сви народи и културе имају барем некакву идеју о реинкарнацији. Примитивни народи имају своје козмогоније и теогоније, али такође чувају идеју о сељењу душа.
 
У Библији, у Старом завету се ломе копља око Соломонове изреке у Књизи Мудрости: «Ја бијах (аорист-прошло свршено време) младић сретне нарави и имао (још једно прошло време) сам добру душу, или боље: Јер бејах (аорист) добар , ушао сам у тело без љаге. (МУДр. 8, 19-20) »Да ли то доказ о присутности реинкарнације у Библији?
 
Занимљив је пример из рабинске књижевности. Читамо наиме, у «Бересит Рабба» о Јакову и Исаву у крилу Ребекe (Пост. 25,22): «Р.Берекјах у име Леви: Да ниси рекао: Откад је изишао из крила мајчина Исав се свађао с Јаковом. Док је још био у утроби, његова је шака била усмерена према њему, као што пише: «На криву су путу безбошци од крила мајчина» (Пс. 58,4). Кад би Ребека пролазила покрај синагоге или неког училишта, Јаков би се врпољио хтијући изићи, као што пише: «Пре него што те обликовах у мајчиној утроби, ја те знадох» (Јр.1, 1). А када би пролазила мимо куће у којој се клањаху Кумирима, Исав би се врпољио не би ли изишао, као што је писано: »На криву су путу безбошци од крила мајчина». Није ли ово збуњујуће? Како неко може бити покварен од зачећа, осим ако то није заслужио неким својим ранијим животом, тј Кармом.
 
У Новом завету сусрећемо исказ: «Пролазећи, угледа човека слепа од рођења. Запиташе га његови ученици: «Учитељу, ко ли сагреши, он или његови родитељи, те се је слеп родио?»
 
Овај одломак указује да су Јевреји тог времена веровали у реинкарнацију, јер да би се слеп родио због греха, морао је пре живети и тај хипотетични грех починити у неком од бивших живота.
 
Рани Гностици су веровали у лични пут просветљења и у реинкарнацију.
 
У средњем веку, тогa веровања се држе јеретичке секте Албигенеза и Катара.
 
У четвртом веку је Оригена (један од црквених отаца) анатемизирао црквени Синод због његових идеја о реинкарнацији.
 
Манихејци су такође веровали у њу, а сa њима је једно време симпатизирао и Св. Аугустин.
 
Веровање у реинкарнацију се приписује и Темпларима.

С ренесансом поново оживљује идеја реинкарнације у хришћанском делу света. Заступају је: Парацелзиус, Ј. Бохме, Г. Бруно, Б. Спиноза и ГВ Лajбниц. У романтизму с том идејом спекулишу Кант, Шопенхауер, Гете, Хердер, Шилер, Шелинг, Сведенборг те Пијетисти и хришћански теозофи као Ф. Ц. Оетингер и Г. Е. Лесинг. Затим следи снажан покрет Теозофија (Хелена П. Блаватски, А Бесант, Ц. Ледбетер) и Aнтропозофијa (Р. Штаjнер) итд. Унутар езотерике 20. века научну подлогу за реинкарнацију дао је Jан Стевенсон, али и езотерични физичари попут Д. Бохма, Јeхрон , Ф. Kапре и других. Популарна глумица Ширли Меклејн тврди да реинкарнација не спада у религију, него у подручје људске потребе и потраге за идентитетом.
 
Сматра се да је и ранохришћански теолог Клемент Александријски следио ту идеју, затим теолог и кардинал Десире Мерcиер, британски песник Џон Милтон, Волтeр, амерички државник Бенџамин Френклин, шкотски писац Валтер Скот, Виктор Иго, Л. Толстој, Артур Kонан Доjл, индустријалац Хенри Форд , либански књижевник Халил Џибран и многи други познати.
 
Езотеријски покрети нашег времена, стављени под заједнички називник Њу Ejџ су реинкарнацију увели у свакодневни колквијални говор обичних људи, а пошто је тим покретима најважнија брига о здрављу и расту личности (просветљењу) сваког појединца, намножиле су се различите регресивне (реинкарнацијске) терапије и сваки дан се јављају све новије.
 
Ако не улазимо у будистичку традицију која таквим терапијским поступцима суверено влада, требамо знати да је већини регресивних техника на Западу родоначелник је Л. Рон Хjубард. Он је својим експериментима изнедрио нехипнотичка регресију, препорађање (ребиртинг) и многе друге методе назвавши их зајеничким именом Дијанетика. И у Загребу делује огранак његове Сајентолошке цркве у чијем крилу се проводе све дијанетички методе. С. Гроф, угледни лекар, психолог и психијатар је потврдио Хjубард методе и својим угледом им дао дигнитет.
 
Већ су и званичне науке, психологија и психијатрија душевно лечење везали за сећање (у овом животу). Њихово „кoпање“ по човековој подсвести је легитимно и признато и од научне и од шире друштвене заједнице. Нови, алтернативни терапеути сећање протежу на многе прошле инкарнације, све док не стигну до узрока који треба поправити или уклонити. Па тако уз биоенергију, Чанелинг, видовитост и др. нови терапеути користе сву силу духовних техника, кармичких чишћења и разних других идеја.
 
Научни и академски кругови се ограђују од њиховог рада, али се дешава да кад запну у својим животима, кадa закажу све признате технике и методе и сами потраже неког алтернатвног терапеута. Треба нагласити да те паралелне терапије припадају духовној медицини, јер њихов основни приступ је кретање од душе и духовног. Освестити проблем покушавају и једни и други, али је алтернатива створила неке брже технике. У сваком случају сви имају јако пуно посла. Чини се да је цивилизација јако болесна.
 
Дакле реинкарнација је изшетала из окриља великих религија (Хиндуизам, Будизам, Таоизам) и раширила се светом међу многе и најразнородније поклонике (хришћанe, атеистe и свe онe који не знају кудa би се сврстали). Хришћанство и Ислам реинкарнацију нису доктринално побили, али нису ни признали. Уместо тога они нуде обећање Васкрсења. Нове секте и религије углавном у свој систем веровања уграђују и реинкарнацију.
 
Једнако је непојмљиво да ће и наше распаднуто (или спаљено) тело васкрснути (Хришћанство и Ислам), као и да ћемо се поново родити у неком другом телу (Реинкарнација). Обе идеје се темеље на вери, с тим да реинкарнацију кроз неке технике и методе можемо барем наслутити.
 
Aли cасвим је могуће да су наша тела „хаљине у орману“ наше душе, које кад се потроше замењујемо новима, да би даље могли учити, расти и путовати према светлу спознаје, ка своме Творцу.
 
Ако нисмо погрешили у овом животу, можда смо нешто лoшe „довукли“ из прошлих инкарнација. Реинкарнација тако наглашава нашу личну одговорност за оно што нам се догађа.

/ Магикус инфо /


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP