Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 117245
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6823338
Ko je na sajtu?
Imamo 79 gosta na mreži

EGZOPOLITIKA ILI ŠTA DA SE RADI AKO…….?


08.05.2013. / Akademediasrbija

Piše: M.T.

Početkom 21. veka ceo svet ima problema sa ekonomijom, a Srbija, osim ovog, trenutno ima mnogo većih, značajnijih i prečih problema i to bez izgleda da ih reši u dogledno vreme.

Svi ti problemi bi svakako bili potisnuti u drugi plan, ako bi se pred čovečanstvom pojavio neki veći i teži problem od svih postojećih. Osim epidemija smrtonosnih bolesti, svetskog atomskog rata i ljudski izazvanih globalnih katastrofa poput Černobilja i Fukušime, zamisliv primer tog većeg globalnog problema je kontakt sa vanzemaljcima. Različita su mišljenja koliko je realna mogućnost da se ovaj problem zaista i dogodi, ali šta da se radi ako se vanzemaljci zaista pojave na planeti Zemlji?

Egzopolitika je interdisciplinarna oblast, koja se bavi implikacijama vezanim za kontakt sa vanzemaljcima, za koju kažu da je i naučna, sa korenima u političkim naukama. Egzopolitika je praktično produžetak politike na međuplanetarni teatar. Egzopolitika proučava institucije i procese koji su povezani sa vanzemaljskim životom. Glavna tema egzopolitike nije hipotetička, nego zapravo relevantna za ljudsku prošlost, za sadašnjost i za buduće svetske događaje. Najvažniji posao koji bi egzopolitika trebalo da obavi je identifikacija vanzemaljskih entiteta i klasifikacija njihovih interesa za planetu Zemlju i čovečanstvo.

Prijatelji ili neprijatelji?

U jednačini oko eventualnog kontakta sa vanzemaljcima ima na milione nepoznatih, ali se sve u suštini svodi na pitanje namere vanzemaljaca, pa na jednostavno rečeno pitanje: da li su vanzemaljci prijatelji ili neprijatelji čovečansta i ljudske populacije? U oba slučaja se otvara bezbroj kombinacija i opasnosti.

Bilo bi naivno i preterano da se veruje da baš svaka vanzemaljska rasa ili grupa u Univerzumu zaista ima planove oko Zemaljske ljudske rase ili oko naše planete, ali je moguće da neke od njih imaju namere ili čak konkretne planove vezano za ljudsku populaciju i planetu Zemlju, već zavisno od konkretnih vanzemaljaca, rase ili grupe, pa čak i vanzemaljskih pojedinaca, tj. egzopolitičke stranke, kako to nazivaju egzopolitičari. Zato se egzopolitika bavi samo onim egzopolitičkim strankama koje su na neki način zainteresovane za našu planetu i za čovečanstvo. Izvori za ovu odluku variraju u celom spektru od praistorijskih dokaza kontakata ljudske rase sa vanzemaljcima, do sadašnjih dokaza i svedočanstava neposrednih očevidaca. Ovo ukazuje da se vanzemaljske zajednice u našem, zemaljskom interplanetarnom okruženju, sastoje od različitih grupa vanzemaljaca, sa najširim, različitim interesima i mogućim egzopolitičkim agendama, od kojih su neki u najboljem interesu čovečanstva, dok istovremeno, drugi to apsolutno nisu.

Ovo je razumljivo, jer takav spektar različitih interesa je i logično očekivan između različitih grupa i pojedinaca, gde za poređenje može da posluži i bilo koje ljudsko društvo na Zemlji, gde svako, pa i napredno i pozitivno društvo sigurno ima i svoje uzorne i poštene građane, kao i svoje kriminalce i monstrume.

Rasizam ili neophodnost?

Da li bi ljudska rasa, suočena sa nekom vanzemaljskom rasom ili grupom, bila u stanju da jasno razdvoji egzopolitiku od vanzemaljske ksenofobije ili čak rasizma? Da li bi čovečanstvo jednostavno sudilo već prema različitosti rase ili njenom planetarnom poreklu, bez obzira na objektivnu neutralnost ili otvoreno neprijateljstvo drugih rasa?

Po postojećem nepisanom pravilu, zvanične informacije oko vanzemaljskog života se drže u tajnosti od opšte ljudske populacije, izabranih političkih predstavnika, vodećih vojnih komandanata, verskih lidera i naučnika pa čak i predsednika država i vlada. Sadržaja oko vanzemaljskog života ipak ima u medijima sve više i odnose se na realne pojave i viđenja, kao i na fikciju, plod mašte holivudskih filmskih producenata. S obzirom na obim i učestalost ovog pojavljivanja u javnosti i medijima, sigurno je da čovečanstvo već decenijama ovako pripremaju za kontakt sa vanzemaljcima.

Podsetimo se samo efekta koji je još daleke 1938. na lokalne slušaoce radia CBS izazvao Orson Vels radio dramom „Rat Svetova“ H. DŽ. Velsa. Emisija se sastojala od „vesti“ o invaziji marsovaca, prekidanih muzikom, po uzoru na uobičajeni radio program. U opštoj panici koju je izazvala ova radio drama, slušaoci su masovno počeli sa evakuacijom, a električne i telefonske centrale su zbog preopterećenja ispadale iz rada. Nakon 70-o godišnje pripreme čovečanstva putem medija, na pomisao o invaziji vanzemaljaca, nejasno je da li bi efekat ostvaren prilikom prvog emitovanja „Rata Svetova“ H. DŽ. Velsa potpuno izostao ili bi zapravo bio uvećan milionima puta i poprimio razmere kataklizme?

Ljudska rasa je rasa istraživača, a na kontaktu sa vanzemaljcima aktivno, neposredno i javno rade vlade i države, kao i razna privatna udruženja i pojedinci po celom svetu. Od kad je za potrebe NASA Karl Sagan dizajnirao zlatnu ploču sa podacima o ljudskoj rasi i lokaciji planete Zemlje, letelica Vojadžer je već napustila Sunčev sistem i pitanje je vremena kad će ta poruka da naiđe na svog primaoca. SETI projekat aktivno pretražuje prostranstva kosmosa slušajući radio emisije, što znači da pasivno prima signale iz kosmosa. Ali zato sve elektronske, telekomunikacione, radio i TV, kao i veštačke elektromagnetne emisije sa zemlje stalno odlaze u kosmos. Tako zračenjem signala u potpuno nepoznato šalju poruku sistematski, što znači da Zemljani praktično na sve strane u beskraj emituju i poziv vanzemaljcima.

Kontakt sa vanzemaljcima: prednosti i opasnosti

Prethodno napisano je u najmanju ruku neoprezno, a koliko eventualni susret može da bude opasan po tehnološki manje razvijenu civilizaciju, vidi se već na primeru otkrića Amerike i lokalnih civilizacija koje su evropski istraživači i zavojevači tamo zatekli. Za samo nekoliko stotina godina, usledio je potpuni nestanak autohtonih američkih civilizacija, a direktna posledica je istrebljenje čitavih naroda koji su hiljadama godina naseljavali taj kontinent. Ovo važi iako lokalno stanovništvo nije služilo za neposrednu ishranu osvajačima, nego samo kao predmet pljačke i imperijalnog materijalnog iskorišćavanja.

Nema osnova da se veruje da bi u slučaju kontakta sa tehnološki superiornom vanzemaljskom civilizacijom, ljudska civilizacija bila imuna na objektivnu opasnost od uništenja, a ljudska rasa na Zemlji bi bila izložena opasnosti istrebljenja, isto kao i američki Indijanci i druge civilizacije . Opasno je zanemariti mogućnost da ljudska rasa možda može da posluži za ishranu nekoj vanzemaljskoj rasi kao osnovna namirnica, a možda i za druge svrhe koje ljudima ne bi prijale: od običnog robovanja i rada u rudnicima, preko sredstava za hibridnu ili međurasnu reprodukciju, zamoraca za medicinska istraživanja, zabavu, sve do zloupotrebe ljudskog duha i emocija. Osim ovog, rudni i prirodni resursi planete Zemlje takođe mogu da budu predmet osvajačkog pohoda neke vanzemaljske rase, do kog se najlakše dolazi prostim uništenjem postojeće ljudske rase. Ovo uništenje ne mora da bude ostvareno sredstvima klasičnog ratovanja često prikazivanog u holivudskim filmovima, nego u obzir dolaze i biološka oružja u vidu bolesti poput kuge i vanzemaljskih virusa, ili uništenja zaštitnog ozonskog omotača, gde bi Sunčeva energija sa lica Zemlje spržila sve.

Neki razmatraju da li bi u slučaju ratnog sukoba sa vanzemaljskom civilizacijom čovečanstvo imalo šanse makar da pruži otpor, s obzirom na tehnološku superiornost vanzemaljaca koji raspolažu tehnologijom za međuplanetarna ili intergalaktička putovanja, gde nas istorija uči da se tehnološki superiornim sredstvima po nekad uspešno suprotstavlja primitivnim ili kreativnim praktičnim rešenjima. Ali samo po nekad, ne i uvek!

Jasno je da bi u interesu ljudske rase, bez obzira na političke, religijske i razlike u boji kože, bilo da se ujedini u odbrani od vanzemaljske invazije, ali nema osnova ni da se veruje da bi sve države, vlade, armije i interesne grupe postupile u interesu naše ljudske rase, jer su bezbrojni primeri iz istorije pokazali da humanost nije obavezno odlika svih pripadnika ili grupa u okviru ljudske rase, slično primeru rase pasa, koji vernost svom gospodaru obavezno pretpostavljaju pripadnosti sopstvenoj, psećoj rasi.

Neki veruju, a drugi raspolažu činjenicom da se barem od polovine prošlog veka pojedine strukture u izvesnim zemljama nalaze u kontaktu sa izvesnim vanzemaljskim rasama, gde su ostvarili i određene aranžmane i oblike neposredne saradnje koji su na štetu pojedinaca ili čak cele ljudske rase. Sve ovo u zamenu za pristup vanzemaljskoj tehnologiji ili zbog pretnje ili već činjenice o tehnološkoj inferiornosti i slabim izgledima za suprotstavljanje u slučaju otvorenog sukoba i eventualne invazije.

Čak i u slučaju da eventualna vanzemaljska rasa ne preti otvoreno, ipak sam kontakt sa vanzemaljskom rasom predstavlja veliku pretnju čovečanstvu. Ako vanzemaljci dolaze sa dobrim i prijateljskim namerama, kako neki veruju, da pomognu čovečanstvu transferom tehnologije, medicinskih dostignuća ili na ko zna koji pozitivan način koji je u opštem ljudskom interesu, to ne znači da bi blagodeti i prijateljski darovi koje vanzemaljci dobronamerno u miru donose, bili pravedno ili ravnomerno raspoređeni svim državama i svim ljudima. Sudeći po dosadašnjem ponašanju ljudske rase, pojedine vlade, države, armije, vojno-industrijski kompleksi, određene strukture i pojedinci bi i zajedno i pojedinačno, već tražili i svakako našli načina da prigrabe i zadrže sebi sve blagodeti, na štetu ostatka sveta.U tom pokušaju bi sigurno posezali za svim što im je na raspolaganju, pre svega za silom i ratnim dejstvima i to čim se ukaže prva i najmanja potreba. Tako da bi se i eventualni dobronamerni vanzemaljci verovatno našli u čudu kakvu katastrofu bi realno izazvala njihova dobronamerna i u osnovi plemenita interakcija sa čovečanstvom.

Religija i kontakt sa vanzemaljcima

Osim napred navedenih mogućih posledica, evetualni kontakt sa vanzemaljskom civilizacijom bi mogao da učini ogroman uticaj na religije, pa čak i da dovede do urušavanja pojedinih ili svih postojećih religija. Ako bi se vanzemaljci stvorili na Zemlji, ljudi bi očekivali reakciju svojih religijskih vođa, bilo da su Hrišćani, Jevreji, Muslimani ili Hindusi. Kako su sve vere u izvesnoj meri dogme, to bi barem za neke bilo u sukobu sa očiglednim. Moguć zaključak bi bio da je Bog stvorio inteligentni život na najrazličitije načine na raznim planetama. Pitanje vanzemaljaca za Hrišćanstvo uopšte je nezgodno, pošto Hrišćanstvo uči da spasenje dolazi samo kroz Isusa koji je bio Zemljanin. Šta bi se dogodilo ako se dokaže da ima ljudi na drugim planetama? Da li bi i vanzemaljci bili spašeni? Hrišćani imaju problem da ako ima vanzemaljaca, zar njih ne treba spasiti? Jevrejskim vernicima to nije problem, kao što to sigurno nije problem ni za Budiste ili Hinduse. Ali Hrišćani su u posebno teškom položaju u slučaju pojave vanzemaljaca. Iz vrlo prostog razloga što jedino Hrišćanstvo među svetskim religijama ima inkarnaciju. Jer Hrišćanima vlada dogma da Bog postaje inkarniran u obliku Isusa Hrista da bi bio spasitelj. Šta ako vanzemaljci saopšte ili dokažu Hrišćanima nešto potpuno drugačije, na primer da Genesis, Knjiga Postanja ili Prva knjiga Mojsijeva o stvaranji sveta, velikom potopu i grehu praroditelja iz Starog Zaveta nije ono što Hrišćani i Jevreji veruju da jeste?

Da li to nešto menja za Hrišćane? Sigurno! Da li bi to promenilo religiju i verovanje u Boga? Ne mora da znači, jer su već vidljive pripreme koje rimokatolička crkva čini putem izjave Gabrijela Funesa, glavnog astronoma Vatikanske opservatorije iz Kastel Gandolfo, gde se nalazi i letnja rezidencija rimokatoličkog vođe. Glavni astronom Vatikana je još 2008 priznao mogućnost postojanja vanzemaljskog života na drugim planetama. Zašto je nakon tolikih vekova verovanja u čoveka kao Božiju najveću kreaciju i jedini inteligentni život u vasioni, Vatikan izdao to saopštenje koje bi moglo da uništi Hrišćanstvo? Da li znaju nešto što mi ostali ne znamo za pouzdano? To je glavna promena dogme, tj suštinska promena u nepromenljivom stanju. Da li se ovo Vatikan služi lukavstvom da stvori sebi manevarski prostor za tumačenje, ili raspolaže konkretnim podacima? Jasno je da su ovo rekli pre 500 godina, bili bi spaljeni na lomači Svete Inkvizicije kao jeretici.

Pregovarači sa vanzemaljcima

Mnogi koji veruju da je kontakt sa vanzemaljcima neizbežan, ukazuju vladama na potrebu da se pripreme na odgovarajući način, gde je nejasno koja bi to vlada ili vlade bile zadužene za kontakt i koje bi to telo na Zemlji imalo kapacitet i ovlašćenje da predstavlja celo čovečanstvo? Nameće se i pitanje kakva bi reakcija na pojavu vanzemaljaca trebalo da bude na društvenom nivou i na nivou pojedinaca? Da li ljudi treba bezuslovno da pruže ruku prijateljstva vanzemaljcima i kako to da učine? Ako i nastupimo prijateljski, da li i koje garancije imamo da će nam biti uzvraćeno na isti način? Da razgovara bi mogao svako, ali ko bi od 7 milijardi ljudi na Zemlji u interesu celog čovečanstva mogao legitimno da vodi pregovore sa onima unutar svemirske letelice? Ko bi najbolje predstavljao sve narode, države, nacije i interese čovečanstva i planete Zemlje? Da li bi se i u tom slučaju političari nametnuli kao logičan izbor ili bi predstavljanje čovečanstva zapalo nekom veštom advokatu-pregovaraču specijalisti za integracije/dezintegracije multinacionalnih kompanija, iskusnom trgovcu, armijskom oficiru (specijalisti za primirja ili kapitulaciju), diplomati od karijere ili jednostavno rečeno, stručnjaku opšte prakse? Da li bi Ujedinjene Nacije u tom slučaju uopšte imale realan kapacitet i stvarnu nadležnost da odigraju odgovarajuću ulogu i uspešno obave ovaj posao od vitalnog značaja za celo čovečanstvo?

Jasno je da današnji lideri, oni izabrani i oni koji su se nametnuli, nisu obavezno i odgovarajuć izbor za reprezentovanje čovečanstva pred vanzemaljcima, jer je nesumnjivo da u ostatku ljudske populacije ima ljudi koji raspolažu boljim kapacitetima, veštinama i idejama. Trenutno ni jedna država nema zvanično dokumentovan protokol za slučaj vanzemaljske posete ili kontakta, a praktično je na snazi poricanje, potpuno odricanje i skrivanje tog kontakta u svim državama savremenog sveta. To nije oduvek bio i slučaj, jer su po zahtevu NASA Sjedinjene Države od 1969. imale federalni „Zakon o izloženosti vanzemaljcima“, što je presedan koji nalaže obavezno zadržavanje/utamničenje i neograničen zatvor za svaku osobu koja dođe u kontakt sa vanzemaljcima, bez prava na žalbu i bilo kakvu zakonsku zaštitu. Taj zakon neki tumače za posledicu svemirskih letova kosmonauta koji su u vreme stupanja tog zakona na snagu putovali u kosmos. Zanimljivo je da se taj zakon ne primenjuje od 1991. i ako su ljudska putovanja u kosmos obustavljena tek 20 godina kasnije.

Pojava vanzemaljaca na Zemlji bi sigurno imala nesagledive posledice na čovečanstvo, a svet kakav poznajemo i kakav danas postoji bi verovatno nestao ili bi sigurno doživeo značajne promene, najblaže rečeno. Zato mnogi, pa i naučnici uključujući slavnog teoretskog fizičara Stivena Hokinga, veruju da bilo kakav ljudski kontakt sa vanzemaljskom civilizacijom predstavlja pretnju.

Hoking upozorava da na svaki način nastojimo da izbegnemo kontakt sa vanzemaljcima.



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP