Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 57362
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6332333
Ko je na sajtu?
Imamo 108 gosta i 1 člana na mreži

SRPSKI MITOVI I ZABLUDE


15.07.2010. / Akademediasrbija

Slobodan Maričić
Sukob Karadjordjevića i Obrenovića

Većina Srba smatra da je surovo ubistvo Kralja Aleksandra i Kraljice Drage Obrenović osveta za isto takvo ubistvo Karadjordja.

Tako se smatra da je uzrok nestanka poslednjeg monarha dinastije Obrenović, posledica osvete na koju se čekalo skoro sto godina zbog ubistva Karadjordja. Medjutim, sukob predstavnika dve dinastije nije počeo ubistvom Karadjordja, već direktnim sukobom dva najslavnija predstavnika obe dinastije.

Te 1808. godine u Beogradu je zasedalo 70 srpskih vojvoda sa Karadjordjem na čelu. Bio je to sastanak srpskog „Praviteljstvujušćeg sovjeta“ , najvišeg zakonodavnog, sudskog i izvršnog organa Srbije pod Karadjordjevom vlašću.

Treba odmah napomenuti da je i tada postojala opozicija vlasti i podsetiti da je Karadjordje izabran tek kao treći kandidat za vrhovnog Vožda, kada su dvoje pre njega odbili tu funkciju. Opozicija nije bila slaba, jer je Karadjordje postao knez i vojvoda, tek medju poslednjima od mnogih koji su tu titulu imali i pre ustanka. Sem toga bilo je poznato da je on svoju imovinu stekao na prilično sumnjiv način u odnosu na druge knezove koji su poticali od slavnih srpskih porodica.

Karadjordje je relativno nepismen i neobrazovan potpao pod uticaj svoga sekretara Mladena Milovanovića učenog čoveka, ali bez reputacije koji se vazda krio iza Karadjordjevog imena.

Na sastanku je trebalo da se reše mnoga pitanja medju kojima podela otete turske imovine i zemljišta vojvodama , ali i nekim knezovima koji nisu ratovali od 1804 godine i imali nekih zasluga za uspehe u ustanku. Sekretar Milovanović je upravo protežirao te vodje i čekao priliku da se obračuna sa onima koji su se hrabro i otvoreno suprostavljali Karadjordju i predstavljali prvu opoziciju vlasti. Medju njima je bio pre i posle ustanka Knez rudnički i užički Miloš Obrenović.
Zbog smrti rodjenog brata Milana koji je umro u Bukureštu, Miloš se po narodnom običaju nije brijao i imao je bradu i dugu kosu. Njegova pojava na skupu medju svečano obučenim vojvodama i knezovima u skromnom odelu i zapuštenog izgleda, bila je odmah zapažena.

Videći ga tako neuglednog i neodlučnog, Milovanović reši da odmah iskoristi šansu i posle otvaranja sednice ustajući od predsedničkog stola za kojim je sedeo i  Karadjordje, umesto pozdrava skupu njegove prve reči su bile :

„Časne vojvode i knezovi, pogledajte ovo rutavo pseto, kako je neobrijano došlo na sastanak ovog Sovjeta. „

Miloš koji u prvi mah nije shvatio, da se to odnosi na njega, oćuta, što je inače bila najveća sramota za jednog vojvodu, i ništa nije ni odgovorio.

Ali kada se svi okrenuše ka njemu i upreše oči u njega, postade mu jasno, da je tu upućeno njemu i zapanjen iako plah, odgovori tiho ali odlučno :

„Gospodar Mladene, i ti sam znaš da mi je rodjeni brat onomad umro, zato se u žalosti ne brijem, a ne zato što ne poštujem skuštinu i ovaj sastanak“.

Na još veće zaprepašćenje prisutnih Milovanović, nastavi dalje sa uvredama : „ Bre , ti si jedan parampas, i treba te obesiti o vrbu šti ništa ne radja “ i tu se Milovanović diže iza stola i uputi Milošu, govoreći i ponašajući se zapovednički : „ U aps se kučko vuci ! „ Na to skoči i Karadjordje i izvuče kuburu i uperi je u Miloša pozivajući momke.

Ali tada skočiše sve vojvode, dok Miloš položi ruke na jatagane za pojasom i krenu na Milovanovića i Karadjordja. Karadjordje gurnu u stranu Milovanovića diže kuburu i nanišani u grudi Miloša, kresnu, ali kubura ne opali. Za to vreme Miloš skoro pridje sa jataganim od njega višem i krupnijem Karadjordju i krv Vožda bi pala zasigurno, da se nekoliko vojvoda ne postavi izmedju njih dvojice.

Milovanović za to vreme izadje i pozva pandure, koji su trebali da uhapse i okuju Miloša.

Medjutim većina vojvoda se tome suprotstavi braneći Miloša, ali ovaj razljućen sam napusti skupštinu. Kada je izašao napolje na prevaru odjednom se panduri baciše na njega svezaše ga i odvedoše. Kada se to rasčulo nastade negodovanje vojvoda i knezova , zasedanje propade i vest o hapšenju Miloša se proširi Beogradom i drugim gradovima.

Vest o hapšenju uglednog prvaka, vojvode rudničkog i užičkog - Miloša, poznatog po junaštvu i čestitosti uzbunila je sve.

Zakazana je ubrzo druga skupština, jer su najvidjeniji ljudi Srbije tražili da se Miloš pusti na slobodu ili da mu se sudi i to na samoj skupštini, čiji je bio član. Kada je Karadjordje video da se zaleteo sa hapšenjem Miloša, naredi Milovanoviću da ga puste iz tamnice i Miloš ode osramoćen na Rudnik.

Tada je Karadjordje dobio svog najvećeg protivnika, koji mu ovu bruku nije oprostio.

Tako je docnija likvidacija Karadjordja u Radovanjskom Lugu motivisana iz više razloga, političkih i privatnih, medju kojima i zbog rivalstva ova dva narodna prvaka i uvrede koju Miloš Karadjordju nije mogao nikada oprostiti.

Posle ubistva Karadjordja, Miloš nadje Milovanovića i lično ga poseče , osvetivši se za nepravdu i bezrazložno sramno hapšenje i tamničenje.



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP