Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 65237
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6403733
Ko je na sajtu?
Imamo 76 gosta na mreži

KO NAM JE BIO VEĆI (NE) PRIJATELJ 1941 ?


20.11.2012. / ree-Akademediasrbija

Hitler : Trudio sam se da uspostavim prijateljstvo sa Jugoslavijom .....

Neposredno nakon aprilskog rata u Jugoslaviji 1941. godine, Adolf Hitler drži govor 5. maja pred poslanicima Rajhstaga u Berlinu i objašnjava, između ostalog, kako je došlo i do napada na Jugoslaviju.

U tom govoru, Hitler precizno određuje krivca za tragični 27. mart i vojni puč u Beogradu, pominjući "britanske intrige", i podseća da je sa jugoslovenskim rukovodstvom pre toga događaja postigao sve dogovore ("skoro prijateljski"), oko toga da Nemačka zaobiđe ovaj deo Balkana i ostavi ga neutralnim. Na žalost, kao što je poznato, istorija je krenula drugim tokom. Specijalno za svoje čitaoce, Tabloid donosi deo Hitlerovog govora u Rajhstagu, 5. maja 1941. godine, koji se odnosi na rat sa Jugoslavijom, radi boljeg razumevanja današnjeg položaja Srbije pred kapijama Evrope.....

"Vi se sećate, članovi Nemačkog Rajhstaga, objavljenih dokumenata iz La Šaritea, u kojima je otkriven pokušaj da se već u zimu 1939/40 od Balkana napravi novo ratno poprište. Glavni aranžeri toga pothvata bili su tada gospoda : Čerčil, Halifaks, Daladje, Pol Reno, general Vegan i general Gamlen.

Kako se iz ovih akata videlo, računalo se s mogućnošću da se u slučaju uspeha ovog atentata protiv mira na Jugoistoku Evrope može mobilisati oko 100 divizija za interese Engleske. Nagli slom u maju i junu prošle godine odstranio je privremeno ove planove. Ali već ujesen prošle godine počeo je g. Čerčil ponovo da ovaj problem unosi u oblast svojih planova. Što je ovaj pokušaj postao sada teži, bilo je to zbog toga što je u međuvremenu i na Balkanu nastala promena, kad je promenom u Rumuniji ova država definitivno opala od Engleske. Nova Rumunija pod vođstvom generala Antoneskua povela je isključivo rumunsku politiku bez obzira na nade britanskih ratnih interesa.

Pritom se moralo računati i sa držanjem Nemačke.

Kada danas govorimo o ovom pitanju , želim prvo da dam kratak prikaz ciljeva nemačke politike prema Balkanu, kakva im je bila pred očima i kakvu smo se trudili da postignemo:

1) Nemački Rajh nije zastupao na Balkanu - već godinama - nikakve teritorijalne niti sebične političke interese, to jest Nemački Rajh u pitanjima teritorijalnih problema i unutrašnjih odnosa u ovim državama nije bio zainteresovan ni iz kakvih egoističkih razloga.

2) Nemački Rajh se trudio da baš sa tim državama bude vezan uskim privrednim vezama i da njih produbi. Ali to nije ležalo samo u interesu Rajha, nego i u interesu ovih zemalja. Jer: ako se igde narodne privrede dvaju trgovačkih partnera pametno dopunjuju, to je slučaj između balkanskih država i Nemačke. Nemačka je industrijska država i njoj su potrebne životne namirnice i sirovine. Balkanske države su poljoprivredne oblasti koje imaju sirovina, a kojima su potrebni industrijski produkti.

Samim tim pružala se mogućnost neobično plodnog izgrađivanja međusobnih privrednih odnosa.

Kad su engleski ili čak i američki krugovi u tome hteli da utvrde neopravdano prodiranje Nemačke kroz Balkan, to je bilo koliko glupo toliko i bezobrazno uobraženje. Jer svaka država svoju će privrednu politiku izgrađivati po svojim narodnim interesima, a ne po interesima tuđih jevrejsko - demokratskih kapitalista koji nemaju korena. Kako Engleska tako i Amerika mogu da se u ovim oblastima pojave u najboljem slučaju kao prodavci, ali nikada kao kupci. Liči, međutim, samo nacionalno - privrednoj ograničenosti kapitalističkih demokrata, da uobražavaju kako duže vremena mogu postojati države koje su obavezne da kupuju kod nekoga kod koga niti žele niti mogu kupovati.

Sukob s Jugoslavijom

Moji poslanici, članovi Nemačkog Rajstaga! Većina od vas, pre svega vi, moji stari partijski drugovi, znate koliko sam se trudio da između Nemačke i Jugoslavije uspostavim korektne odnose razumevanja, čak prijateljstva. Ja sam u tom pravcu godinama radio. Verovao sam da su me u tom nastojanju pomagali pojedini predstavnici ove zemlje, koji su, kao i ja, izgleda, smatrali da se od tesne saradnje naših dveju zemalja može očekivati samo korist.

Kada se pak na Balkanu, usled britanskih intriga, približila opasnost da pre ili kasnije bude uvučen u rat, moji napori su se tim više povećali da učinim sve, kako bih Jugoslaviju očuvao od tako opasnih zapletaja. Naš ministar inostranih poslova, partijski drug fon Ribentrop, u ovom smislu je sa njemu sopstvenim strpljenjem i genijalnom istrajnošću u mnogobrojnim sastancima i razgovorima uvek ukazivao na celishodnost, šta više nužnost, da se bar ovaj deo Evrope sačuva od nesrećnog rata.

On je u tom smislu podneo jugoslovenskoj vladi predloge koji su bili tako lojalni i izvanredni da je naizgled izgledalo da se i u tadašnjoj Jugoslaviji umnožavaju glasovi koji su zastupali takvu tesnu saradnju.

Stoga je sasvim tačno kada mister Halifaks danas izjavljuje da nije bila nemačka namera da se izazove rat na Balkanu. Da, tačno je da je suprotno tome naš pošteni cilj bio da putem uspostavljanja tesne saradnje s Jugoslavijom možda po mogućstvu postignemo i pravedno i snošljivo likvidiranje italijansko - grčkog konflikta. Duče je ne samo odobrio pokušaj da se Jugoslavija dovede u teško interesnu zajednicu s našim miroljubivim ciljevima, nego je to svim sredstvima pomagao.

Tako je najzad bilo mogućno pobuditi jugoslovensku vladu da pristupi Paktu Triju sila, koji Jugoslaviji nije stavljao uopšte nikakve zahteve, već je ovoj zemlji samo pružio preimućstvo. Jer, to moram danas konstatovati radi istorijske istine da ovim Paktom i dopunskim sporazumom koji mu je bio pridodat Jugoslavija nije bila obavezna da pruža nikakvu pomoć. Naprotiv, Jugoslavija je od sila potpisnica Trojnog pakta dobila svečano obećanje ne samo da se od nje neće tražiti nikakva pomoć, već smo bili spremni da se unapred odreknemo svakog transporta ratnog materijala preko jugoslovenske teritorije.

Sem toga Jugoslavija je, na izričiti zahtev svoje vlade, dobila garanciju da će u slučaju teritorijalnih promena na Balkanu dobiti prilaz Jegejskom Moru, koji je između ostaloga trebao da obuhvati i grad Solun. Tako je 25. marta potpisan u Beču jedan Pakt koji je jugoslovenskoj državi obezbeđivao najveću budućnost i koji je mogao obezbediti mir na Balkanu.

Razumećete, moji poslanici, da sam tog dana s jednim doista srećnim osećanjem napustio ovaj lepi grad na Dunavu, ne samo stoga što sam smatrao da je time jedan gotovo osmogodišnji spoljno - politički rad izgledao nagrađren, ne, ja sam isto tako verovao da bi time možda još u poslednjoj minuti mogla da postane izlišna nemačka intervencija na Balkanu.

Dva dana kasnije potresla nas je sve vest o prevratu jedne klike plaćenih pučista koji su izvršili ono delo koje je engleskog premijera pobudilo da u oduševljenju usklikne da ima najzad da saopšti nešto dobro.

Vi ćete dalje razumeti, moji poslanici, što sam odmah dao naredbu za napad. Jer nemogućno je da se na ovaj način postupa s Nemačkim Rajhom. Ne može se dugo godina moliti za jedno političko prijateljstvo.

Nemogućno je isto tako zaključiti jedan sporazum, koji samo drugom donosi koristi, pa zatim doživeti da se ovaj sporazum ne samo prekonoć prekrši, već da se kao odgovor insultira predstavnik Nemačkog Rajha, da se vojni ataše ugrožava, da se pomoćnik ovog vojnog atašea rani, mnogobrojni drugi Nemci zlostavljaju, da se demoliraju biroi, škole, izložbene prostorije, i tako dalje, da se ruši stanovi državljana Rajha i da se nemački sunarodnci gone i ubijaju kao bespravna divljač.

Ja sam, to Bog zna, hteo mir. Ako pak jedan mister Halifaks sa porugom izjavljuje da se to vrlo dobro znalo i da su nas upravo stoga prinudili da se borimo, tako kao da je ovo neki naročiti trijumf britanske državničke veštine, tada ja protiv takve zloće ne mogu ništa drugo učiniti već da interese Rajha zaštitim sredstvima koja nam, hvala Bogu, stoje na raspoloženju.

Operacije prema Jugoslaviji

Mogao sam ovu odluku u ovom trenutku doneti utoliko mirnije, što sam znao da je:

1) Bugarska po svom mišljenju i stavu ostala nepromenljivo verna Nemačkom Rajhu, i

2) što je isto tako i Mađarska bila s pravom ozlojeđena.

Oba naša stara saveznika iz Svetskog rata morali su ovaj prevrat osetiti kao jednu provokaciju, koja je potekla od jedne države koja je već jednom izazvala požar u čitavoj Evropi, koji je po svojim posledicama Nemačkoj, Mađarskoj i Bugarskoj nametnuo tako neiskazano veliku patnju.

Opšta operativna upustva koja sam još 20. marta dao Vrhovnoj komandi oružane sile, stavila su vojsku i vazduhoplovstvo pred jednu vrlo tešku zadaću.

Morao se preduzeti jedan novi naknadni veliki nastup, morala su se preduzeti pomeranja već prispelih odreda, obezbediti dovoz materijala, vazduhoplovstvo je sem toga moralo ustanoviti mnogobrojne improvizovane aerodrome sa kojih se moralo preduzimati akciju, a koji su se delom nalazili još pod vodom.

Bez saradnje Mađarska koja je, pokazala puno razumevanje, kao i bez sasvim lojalnog držanja Rumunije, bilo bi nam vrlo teško u predviđenom kratkom vremenu sprovest izdata naređenja. Kao termin napada odredio sam 6. april. Ovog dana južna grupa koja se nalazila u Bugarskoj bila je spremna za napad. Stupanje u akciju ostalih armija trebalo je da usledi odmah posle sprovođenja potrebnih priprema. Kao termini bili su predviđeni 8, odnosno 10 i 14 april. Osnovna misao operacije bila je:

1) Sa jednom armijom iz Bugarske nastupiti protiv Grčke Trakije u pravcu Jegejskog Mora. Težište se nalazilo na desnom krilu, na kome je trebalo, pomoću brdskih divizija i jedne okolne divizije iznuditi prodor ka Solunu.

2) Sa drugom jednom armijom probiti se u pravcu Skoplja sa ciljem, na najbrži način stvoriti vezu sa italijanskim snagama koje su prodirale iz Albanije. Trebalo je da obe ove operacije otpočnu 6. aprila.

3) Da 8. aprila otpočne dalja operacija sa jednom armijom iz Bugarske sa probojem u pravcu Niša sa ciljem da se prodre u prostor oko Beograda. Istovremeno trebalo je da nemački korpus 10. aprila zaposedne Banat i da na taj način sa severa stigne pred Beograd.

4) Na dan 11. aprila trebalo je da jedna armija, koja je nastupala iz Koruško - Štajerske, odnosno zapadne Mađarske, preduzme napad u pravcu Zagreb - Sarajevo i Beograd.

U vezi sa istim ovim operacijama postignuti su sporazumi sa našim saveznicima Italijom i Mađarskom. Italijanska oružana sila imala je nameru da sa julijskog fronta pored obale nastupa u pravcu Albanije, iz Albanije preko Skadra da se spoji sa našim trupama, isto tako da probije jugoslovenske granične položaje na jugoslovensko - albanskoj granici prema Skoplju, u cilju uspostavljanja veze sa nemačkom armijom koja je nastupala u tom pravcu i najzad da probije grčki front u Albaniji i po mogućstvu u obuhvatnom napadu da prodre do mora.

U vezi s time bilo je potrebno da se zaposednu ostrva u Jadranskom i Jonskom Moru kao i sve ostale baze. Isto tako bili su postignuti sporazumi o saradnji oba vazduhoplovstva.

Vođstvo nemačkih armija koje su prodirale ka Makedoniji i Grčkoj, nalazilo se u rukama generala feldmaršala fon Lista koji se već u dosadašnjim pohodima naročito istakao. General feldmaršal Fon List je i ovog puta, a pod najtežim okolnostima izvršio postavljene zadatke na doista besprekoran način. Snage koje su nastupale ka Jugoslaviji iz jugoistočne oblasti Rajha i iz Mađarske nalazile su se pod komandom generalobersta fon Vajhsa. I on je u najkraće vreme postigao svoje ciljeve. Tako su armije koje su operisale pod vrhovnim zapovedništvom generala feldmaršala fon Brauhiča i šefa generalštaba generalobersta Haldera i SS snaga i već posle pet dana prinudile na kapitulaciju grčko - tračku armiju, uspostavile vezu sa italijanskim snagam koje su nastupale iz Albanije, zauzele Solun, posle 12 dana prinudile Srbiju na kapitulaciju i na taj način stvorile pretpostavku za teški ali tako slavni proboj preko Larise za Atinu. Kruna ovih operacija jeste zaposedanje Peloponeza i mnogih grčkih ostrva.

Detaljno isticanje i ocenjivanje ovog doista istorijskog poduhvata pak učiniće Vrhovna komanda oružane sile. Njen šef general feldmaršal Kajtel i general Jodl kao i uvek znatno su učestvovali u ovim operacijama.

Vazduhoplovstvo koje je operisalo pod vrhovnim zapovedništvom maršala Rajha i njegovog šefa generalštaba generala Ješoneka, bilo je podeljeno u dve grupe pod zapovedništvom generalobrsta fon Lera i generala fon Rihthofena. Njegova zadaća bila je sledeća:

1) Uništiti neprijateljsko vazduhoplovstvo i njegove aerodrome

2) Središte zaverenika Beograd napasti u svim važnim vojničkim objektima i na taj način ga već u početku isključiti.

3) Pomoći nemačkim trupama najaktivnijom avijacijom i protivavijonskom artiljerijom da se skrši otpor neprijatelja, oteža njegovo bekstvo, da se, ako je mogućno, spreči njegovo kasnije ukrcavanje i najzad upotrebom padobranaca pružiti široku pomoć vojsci.

Pohvala vojsci

Gospodo poslanici! U ovom pohodu nemačka oružana sila prevazišla je samu sebe. Već samo pripremno nastupanje vojske nametalo je ogromne teškoće. Napad na delimično neobično jako utvrđene položaje, naročito na trakijskom frontu, spada u red najtežih zadataka koji se mogu staviti jednoj armiji.

U ovome ratu oklopne jedinice borile su se na terenu koji je dosad važio neprohodan za borna kola.Motorizovane jedinice izvršile su podvige, koji sami za sebe predstavljaju najvišu hvalu za čoveka, njegovu veštinu, njegovu hrabrost, njegovu istrajnost ali i za kvalitet materijala. Pešadijske, oklopne i brdske divizije, kao i oružani odredi S.S. takmičili su se međusobno u hrabrosti, požrtvovanju, izdržljivosti i upornosti da se postignu naređeni zadaci. Rad generalštaba bio je zaista opet izvanredan.

Ali vazduhoplovstvo je svojoj slavi koja je već postala istorijska dodala još jednu novu. Sa samopožrtvovanjem i smelošću koje može da odmeri samo onaj koji poznaje teškoće ovog terena, letelo je dan i noć, često pod najgorim klimatskim uslovima koji su dosada smatrani za sasvim nemoguće. Protivavionski topovi pratili su kao i uvek pešadijske oklopne divizije na putevima koji se jedva mogu nazvati stazama.

Iznad ovoga rata treba zato napisati samo jednu rečenicu;

Nemačkom vojniku ništa nije nemogućno! Vozači bornih kola kao i kolona, vozači artiljerije i protivavionskih topova moraju u ovome ratu biti naročito pomenuti. U borbi protiv utvrđenih položaja kao i u postavljanju mostova i drumova naši su pioniri zaslužili naročiti list slave. Obaveštajne trupe zaslužuju najveću hvalu.

Po neprohodnim putevima, po razrivenim drumovima, po kršu i stenju, po najužim kamenim stazama i kroz bujice, preko srušenih mostova, kroz duboke klance i preko golih planinskih grebena ovaj pobednički pohod za nepune tri nedelje ugasio je rat u dvema državama.

Mi smo pri tome svesni da veliki udeo u tim uspesima imaju naši saveznici i da je naročito šestomesečna borba Italije protiv Grčke, vođena pod najtežim uslovima i žrtvama, ne samo vezala glavninu grčke vojske nego je nju toliko oslabila da je njen slom bio već neizbežan. I mađarska vojska je ponovo pokazala svoju staru slavu. Posela je Bačku i sa motorizovanim jedinicama prešla preko Drave.

Istorijska pravednost obavezuje me da utvrdim da se od protivnika koji su nam stali nasuprot, naročito grčki vojnik, borio takođe sa najvećom hrabrošću. Kapitulirao je onda kada je dalji otpor bio nemogućan i zato besciljan.

Nove neistine g. Čerčila

Ali ja sam primoran da govorim i o otporu koji je bio povod i uzrok borbe. Kao Nemac i vojnik, smatram za nedostojno da ikad kudim hrabrog neprijatelja, ali izgleda mi da je potrebno da uzmem u odbranu istinu protiv laži jednog čoveka koji je kao vojnik bedan političar, a političar isto tako bedan kao vojnik.G. Čerčil, koji je počeo borbu, pokušava kao i u Norveškoj i kod Denkerka, da kaže nešto što bi docnije mogao lažno da predstavi kao uspeh. Smatram da to nije pošteno, ali kod ovog čoveka u svakom slučaju razumem. Da je iko drugi kao političar doživeo toliko poraza, kao vojnik toliko katastrofa, tada taj ne bi ostao u službi ni šest meseci, sem ako nema sposobnosti, koja g. Čerčila jedino odlikuje, a to je sposobnost da licemerno laže i istinu stalno izvrće.

G. Čerčil može tim obmanjivati svoje zemljake, ali on ne može odstraniti posledice svog poraza. U Grčkoj je bila iskrcana britanska armija od 60 - 70 hiljada ljudi. Pre ove katastrofe, isti g. Čerčil je tvrdio da je iskrcano 240.000 hiljada ljudi.

Cilj ove armije bio je da se Nemačka napadne s juga, da joj se nanese poraz i da se odatle, kao i 1918. godine, omogući preokret u ratnoj situaciji. Pomoćnik koga je Čerčil ponovo bacio u nesreću, u ovom slučaju Jugoslavija, nepune dve nedelje posle početka te akcije bio je uništen. Same pak britanske trupe u Grčkoj tri nedelje docnije ili su pale, ranjene, zarobljene, utopljene ili su proterane. To su činjenice.

Ja sam dakle, i u ovom slučaju u mom poslednjem govoru u kome sam nagovestio da ćemo Britance, pa ma gde se na kontinentu pojavili, napasti i baciti u mora, bolje prorekao nego g. Čerčil.

On sada izjavljuje sa svojim gvozdenim drskim čelom, da nas je ovaj rat stajao 75.000 mrtvih, dakle više nego dvostruko prilikom ofanzive na zapadu. Šta više, on ide još dalje; on preko svojih plaćenih kreatura saopštava svojim retko inteligentnim Englezima da su se Britanci, pošto su pobili tako ogroman broj Nemaca, najzad povukli i usled gađenja pred tolikim zločinima, tako reći, samo zato napustili Grčku. Dakle: Australijanci i Novozelanđani bili bi još u Grčkoj da Britanci u svojoj karakterističnoj mešavini lavske hrabrosti i dečje bolećivosti nisu pobili toliko Nemaca, i najzad usled gnušanja i jeze ustuknuli od svojih sopstvenih herojskih dela, ukrcali se na brodove i otplovili.

Rezultat rata na Balkanu

Usled toga mi smo samo Australijance i Novozelanđane nalazili kao mrtve i zarobljavali. Tako nešto može se dakle pričati publici u jednoj demokratiji. Ja ću vam, međutim, izneti rezultate ovog pohoda u nekoliko kratkih brojeva:

U toku operacije protiv Jugoslavije, ne uzimajući u obzir vojnike nemačke narodnosti, kao i Hrvate i Makedonce, koji su većinom odmah bili pušteni, zarobljeno je čisto srpskih 6.298 oficira i 337.864 vojnika.

Međutim njihovi brojevi nisu definitivni, već predstavljaju samo rezultat dosadašnjeg brojanja. Broj zarobljenih Grka iznosi okruglo 8.000 oficira i 210.000 vojnika. Ovaj broj ne može se ocenjivati na isti način kao i broj srpskih zarobljenika, jer su oni, ukoliko se radi grčkoj makedonskoj i epirskoj armiji, opkoljeni i prinuđeni na kapitulaciju u toku zajedničkoh nemačko - italijanskih operacija.

Isto tako, i grčki zarobljenici, s obzirom na njihovo uglavnom hrabro držanje, odmah će se pustiti na slobodu. Broj zarobljenih Engleza, Novozelanđana i Australijanaca iznosi preko 9.000 vojnika i oficira. Ratni plen ne može se zasad ni približno pregledati.

Deo ovog plena koji će pripasti nama, s obzirom na uspehe našeg oružja, prema dosadašnjim procenama, iznosi preko pola miliona pušaka, više od hiljadu topova, mnogo hiljada mitraljeza, protivavionskih topova, merzera, veliki broj automobila i velike količine municije i ostalog materijala.

Ovde bi želeo još da navedem cifre o neprijateljskom brodovlju koje je potopilo naše vazduhoplovstvo. Uništeno je 75 brodova sa 400.000 tona, a oštećeno je 147 brodova sa 70.000 tona.

Ovi rezultati postignuti su upotrebom sledećih nemačkih snaga:

1) za operacije na jugoistoku bilo je ukupno predviđeno: 31 puna i dve nepotpune divizije. Pripreme za pokret ovih snaga izvršene su za 7 dana

2) Od ovih snaga u borbi su stvarno učestvovale sledeće: 11 pešadijskih i brdskih divizija, 6 oklopnih divizija, 3 potpune i 2 nepotpune motorizovane divizije vojske i snage SS.

3) Od pomenutih snaga 11 ih je bilo više od šest dana, a 10 manje od šest dana u borbenoj akciji.

4) U borbu nije uopšte stupilo 11 odreda.

5) Još pre očekivanja operacija u Grčkoj povučena su iz akcije 3 odreda; tri dalja odreda, nisu transportovana do fronta, iz razloga što nisu bili potrebni; dva odreda iz istog razloga zadržana su u mestima gde su iskrcani.

6) Sa Englezima je vodilo borbu od toga broja samo pet odreda. Od tri oklopne divizije koje su obuhvaćene samo su dve uvedene u borbu. Treća je u toku operacija zadržana i kao nepotrebna takođe povučena.

Stoga na kraju zaključujem, da su u borbi protiv Engleza, Novozelanđana i Australijanaca učestvovale stvarno samo dve oklopne divizije, jedna brdska divizija i lična garda.

Gubici nemačke vojske i nemačkog vazduhoplovstva kao i oružanih snaga SS u ovom pohodu najmanji su koje smo dosad imali. Nemačka oružana sila u borbi protiv Jugoslavije, Grčke, odnosno Velike Britanije u Grčkoj, izgubila je:

Vojska i oružani odredi SS; 57 oficira i 1042 podoficira i vojnika mrtva, 181 oficir i 3571 podoficir i vojnik ranjen, 13 oficira i 372 podoficira i vojnika nestala.

Vazduhoplovstvo: 10 oficira i 42 podoficira i vojnika mrtva, 36 oficira i 104 podoficira i vojnika nestala.

Ovaj doista istorijski odlučujući uspeh postignut je s tako neznatnim snagama u istom trenutku kada su oba saveznika osovine u severnoj Africi za nekoliko nedelja ponovo uništili takozvani uspeh tamnošnjih britanskih snaga. Jer, ne možemo ove akcije nemačkog afričkog korpusa i italijanskih snaga u borbi u Kirenajici koje su vezane za ime generala Romela, odvojiti od akcije na Balkanu. Jedna od najkratkovidijih stratega izgubio je ovde jednim udarcem dva ratna poprišta.

Konsekvence ovog pohoda

Konsekvence ovog pohoda su od izvanrednog značaja.

S obzirom na mogućnost da je u Beogradu jedan mali krug zaverenika uvek mogao biti u mogućnosti da u službi vankontinetalnih interesa zapali požar, znači olakšanje za čitavu Evropu što je ova opasnost najzad definitivno otklonjena.

Dunav kao važna saobraćajna veza za svu budućnost obezbeđen je protiv daljih pokušaja sabotaže i saobraćaj je već u punom obimu zapostavljen. Nemački Rajh, sem jedne male ispravke granica koje su mu povređene Svetskim ratom, nema nikakvih teritorijalnih interesa u pogledu ovih oblasti. Politički mi smo zainteresovani samo na osiguranju mira u ovom prostoru. Privredno na uspostavljanju jednog reda koji omogućuje da se u korist svih unapređuje proizvodnja dobara i uspostavljanje razmene robe.

Pri tome leži u interesu jedne više pravde ako se ovde uzmu u obzir i oni interesi zasnovani na etnografskim istorijskim ili privrednim okolnostima. U pogledu ovog razvoja Nemačka je samo zainteresovani posmatrač. Mi pozdravljamo što su naši saveznici sada u mogućnosti da zadovolje svoje opravdane političke ambicije.

Radujemo se zbog uspostavljanja nezavisne Hrvatske države, s kojom se nadamo da možemo za svu budućnost sarađivati u prijateljstvi i poverenju. Naročito na privrednom polju ova saradnja može doneti samo obostranu korist. Što je mađarski narod učinio još jedan korak u cilju revizije ugovora o miru koji su mu nekad nepravedno nametnuti, ispunjava nas srdačnim osećanjem. Što je odstranjena nepravda koja je bila naneta Bugarskoj, naročito se radujemo, jer ukoliko je nemački narod omogućio ovu reviziju svojim oružjem, mi verujemo da smo se odužili jednom istorijskom dugu prema našem vernom savezniku iz velikog rata. Što pak saveznička Italija dobija uticaj u životnom prostoru koji samo njoj pripada, onda je to više nego zaslužila i suviše velikim žrtvama koje je od oktobra meseca prošle godine pridonela za budućnost osovine.

Prema pobeđenom, nesrećnom grčkom narodu ispunjava nas iskreno saučešće. On je žrtva svog kralja i jednog malog zaslepljenog vodećeg sloja. On se ipak tako hrabro borio, da mu ni njegovi neprijatelji ne mogu odreći poštovanja.

Srpski narod će možda iz ove svoje katastrofe ipak povući jedino ispravan zaključak, da su pučistički oficiri i ovoj zemlji samo doneli nesreću. Svi nesrećno pogođeni pak neće možda ovog puta tako brzo zaboraviti onaj tako otmeni način na koji su ih država i vođe, za koje su oni imali čast da se žrtvuju, odbacili, prema lepom načelu da crnac, pošto je izvršio svoju dužnost, može mirno ići...

Vođa Rajha istakao je zatim zasluge otadžbine koja je svojim požrtvovanim radom uštedela krv svojih vojnika. Istakao je da će Nemački Rajh i dalje čuvati nadmoćnost u naoružanju, a nemačka vojska da će se uvek pojaviti gde bude potrebno. Nemački narod zna da je rat bio samo posledica gramzivosti nekolicine međunarodnih ratnih huškača i mržnje demokratija koje stoje iza nje.

Godina 1941, biće u istoriji najvažnija godina našeg uzdizanja. Ako upravimo pogled na Svemogućnom upravljaču sudbina, bićemo Njemu naročito zahvalni zato što je On omogućio da velike uspehe postignemo sa toliko malo krvi. Možemo ga samo moliti da ni u budućnosti ne napusti naš narod. Ukoliko leži u našoj moći da se od naših neprijatelja odbranimo, to ćemo učiniti. U doba jevrejsko-kapitalističkog, novčanog, staleškog i klasnog ludila stoji nacionalsocijalistička narodna država kao gvozdeni spomenik socijalne pravde i čistog razuma. Ona neće zato preživeti samo ovaj rat nego i idućih hiljadu godina.

..........................

Stradanje Srba u Prvom svetskom ratu

(Podaci iz knjige Vladimira Dedijera, Beograd, "Kultura", 1953. godine)

Srbija je pretrpela žrtve u toku Prvog svetskog rata više nego ijedna druga učesnica toga rata. Prema službenim podacima objavljenim 1919. godine na mirovnoj konferenciji u Parizu, od ukupnog broja poginulih muškaraca u Prvom svetskom ratu, na prvo mesto je dolazila Srbija sa 22,4 %, zatim Francuska 10,5 %, Nemačka 9,8 %, Austrija i Ugarska 9,5 %, Italija 6,2%, Velika Britanija 5,1 %, Rusija 1,2 %, Belgija, 1,0%, SAD, 0,2 %...U Prvom svetskom ratu Srbija je mobilisala 852.000 vojnika, što je činilo 15 % njenog ukupnog stanovništva, 30 % svih muškaraca (znači da se kući, u Srbiju vratilo samo oko 7,5 %!).

Drukčije rečeno, bilo je to 83 % muškaraca u dobi između 18 i 55 godina. Od ovog broja poginulo je ili umrlo od rana i epidemije 402.435 vojnika. Do septembra 1915. godine, poginulo je 172.508 vojnika, prilikom prelaska preko Albanije 77.455 vojnika, u borbama na Solunskom frontu 1916, 1917, 1918 godine, 36. 477 vojnika, pobijeno ili umrlo u zarobljeništvu 81. 214, a od bolesti i rana 1915. godine umro je 34.781 vojnik.

Što se tiče gubitaka civilnog stanovništva, oni su iznosili 845.000, od toga je 200.000 građana krenulo sa vojskom preko Albanije i od toga broja umrlo je 140.000 ljudi. Epidemija pegavog tifusa je odnela tokom 1914-1915. godine čak 360.000 ljudi

Ukupno je Srbija u Prvom svetskom ratu izgubila, što vojnika što građana, 1. 247.435 osoba, ili 28 % stanovništva od ukupnog broja 1914. godine!

/ Izvor -  Tabloid - List protiv mafije / 


Komentar Slobodana Maričića

Srpski “saveznički” odnosi sa Englezima kroz istoriju... i slično

Počeću jednim sjajnim aforizmom koji sam skoro pročitao negde a koji kaže : „ Pravo novinara slobodnih medija da iskažu svoje mišljenje jeste samo pravo, ali ne i garancija da oni uopšte imaju neko mišljenje“ .

Pa, tako već dugo čitam stotine najrazličitijih komentara i diskusija na raznim forumuma i definitivno zaključujem da je Internet prevazišao sve medije, a da se na Internet forumima mogu naći kvalitetnija razmišljanja, nego u 80% knjiga na poslednjem Sajmu u Beogradu. Za ostatak važi prethodni aforizam, ali deo od tih dvadesetak prosto su prosto neverovatne gluposti.

I tako u vezi sa nedavnim „okrićem” engleskih medija da su Srbi rasisti, a na osnovu nerazjašnjenog incidenta na fudbalskoj utakmici u Beogradu, podigla se velika prašina na evropskoj medijsko - fudbalskoj sceni ( obe inače ne pratim ). Srbi ne vole nikom da ostanu dužni, pa su povadili primere iz sportske istorije, ko su zapravo rasisti i to tako uspešno, da su i domaći (engleski) sportisti potom počeli kritički govoriti o rasizmu u engleskom sportu.

Međutim, da „izađem” iz sporta i malo začeprkam po našoj ne baš srećnoj istoriji sa osvrtom na ulogu Engleza u istoj. Zvanična politika Engleza i istorijski odnos prema Srbima je bila i danas je generalno podmukla, pokvarena , rasistička, neprijateljska. Neću dalje ići u prošlost, već ću podsetiti samo nagornji tekst i englesko planiranje i pripremu Puča 27. marta 1941. godine, samo da bi buknuo Balkan i tako oslabio pritisak Nemaca na Enlesku, koja je bila u dubokim govnima zajedno sa Francuskom. Taj Puč nam je iz korena promenio istoriju posle Drugog svetskog rata, naravno na gore. Njihovo dalje mešanje u tok rata na Balkanu, uticaja na Kralja Petra II. i Čerčilov cinizam, obećanja i laži produžili su se kroz posleratne decenije odnosa sa Srbijom. Taj odnos je tako zlonamerno perfidan, da ga prosečan Srbin i ne primećuje.

Ne mogu zaobići primer onoga ludog engleskog generala ili političara koji je prilikom savezničkog “osvajanja “ Kosova i Metohije 1999. godine hteo da napadne vojni kontingent Rusije na prištinskom aerodromu i praktično započne Treći svetski rat.

Kada bi anketirali građane većina bi verujem, izjavila da su odnosi Srbije i Engleske korektni ili zadovoljavajući. Da, tako to izgleda, jer i nemamo nekih direktnih političkih odnosa, osim što nam osobe britanskog porekla poput Ketrin Ešton u Briselu i na drugim visokim funkcijama pakuju mišolovke u koje se hvataju neskusni srpski političari.

Možete mi zameriti da često spuštam profesionalni nivo mojih komentara, ali kritikujte me slobodno. Tvrdim na osnovu Lambrozove teorije, da su Englezi najveći ( politički) kreteni i kreature u Evropi, a posle Nemaca najaktivniji u vekovima u istorijskim političkim spletkama i smicalicama protiv svih ostalih nacija na ovom kontinentu.

No nas interesuje Srbija i pitanje zašto je takav odnos Engleza prema Srbiji. U vreme kada se Balkan prekomponovao posle oslobođenja od Turaka, jasno je da je Engleska želela i prostor za svoju nogu na Balkanu. Na žalost raskrnica evropskih puteva - Balkan i raskrsnica balkanskih puteva – Srbija, „promakoše” u raspodeli uticaja Englezima i svi pokušaji do danas, da Srbija postane kolonijalni „saveznik” velike i moćne britanske imperije ostadoše jalovi. Srbi slučajno sjebaše i katoličko carstvo - Habzburku monarhiju, a takođe se ni Nemci ne ovajdiše tada mnogo na Balkanu. Tako eto razloga za njihovu mržnju, dok im mi Srbi zavidesmo što piju čaj svako polse podne, a mi do skora nismo mogli ni kada smo bili bolesni.

A čitali ste ili čuli koliki je enleski ego. Od britanskih do Foklandskih ostrva – svega 4000 kilometara ! Ali na Balkanu, tu na dohvat njihove ruke je Srbija, hajdučka, buntovnička, neposlušna i rasistička, koja im stalno brčka po planovima i projektima uređivanja starog kontinenta, misle i kažu Englezi. Kad već ne mogu da isprovociraju neki rat sa nama, ostaje im da nam se kurvinski svete i ne samo da nas politički diskvalifikuju, već i da nam podmeću i svađaju sa drugima. A za to imaju dosta slugeranjskih nacija i naroda u Evropi i u našem okruženju, koji rado iz različitih motiva istrčavaju napadajući nas i za najbesmislenije povode.

Dakle mi smo trn u nozi koji ih boli skoro više nego što im je Nemačka sa Francuskom preuzela primat u vođenju glavne reči u Evropi.

Šta mislite Braćo Srbi, da je engleska kraljica uživala gledajući kako Novak prošle godine trti sve redom na Vimbldonu, osvaja pehar i krunu i postaje prvak sveta u tenisu. Da podsetimo stotinak godina to nije pošlo za rukom nekom Englezu, koji su se inače „reketirali” u vindzorskom dvorištu još za vreme nekog Henrika u 15-tom ili 16 veku. Alo, neki Srbin je prvak sveta u tenisu iz zemlje koja je teniski reket videla nešto više od pre pola veka, dok je tenis inače izmišljen tamo pored Bakingemske palate. Kažu svedoci, da je Kraljica tada na boljem srpskom, nego što govori naš princ Aca rekla : ovaj Kara-Đoković je pravi rasista, neda našem Mareju da mu digne pehar. Šalu na stranu, zaista ni Đoković nije bolji – gori od ostalih Srba za Engleze.

Pomislićete da ne volim Engleze... Ne da ih ne volim, nego još i više, jer kako se može voleti nacija puna pedera, počev od onih matorih lordova koji siluju decu po domovima za napuštenu decu, likove sa kretenskim facama koji šetaju evropom i dele lekcije o demokratiji, naciju kojoj Amerikanci stanu malo na rep, a ovi odmah kevću na Evropu, naciju koja nam je više puta skrenula tok istorije nizbrdo, samo da bi spasla svoje dupe ili izvukla neku korist .

Eto, nisam ni sanjao da ću se u nekoj priči pozvati na Hitlera, ali evo vam gore sjajnog teksta u kome Hitler koji je inače bio opsednut Englezima, govori o propasti Kraljevine Jugoslavije i englesko – masonskoj ulozi u tome.


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP