Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 57256
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6331155
Ko je na sajtu?
Imamo 110 gosta i 1 člana na mreži

GROZNA SMRT VAM JE ZAGARANTOVANA II.DEO .......


22.10.2012. / Akademediasrbija

jer godinama jedete reciklirane leševe, a da to i ne znate.....

KISEONIK ILI MESO?

Kako radi, na primer, kompanija McDonald´s ? Tajna njenog uspeha jeste brza proizvodnja jeftinog mesa. Kako se proizvodi to jeftino meso?

Površina Nemačke je oko 360.000 km2, a toliko se godišnje poseče šume u Amazonu. Tamo postoji 13 kompanija koje seku i spaljuju šumu. Kako se to radi? Slično kao što se hrane goveda. Poseče se jedno najveće drvo, ono sruši puno malih stabala oko sebe i onda se to sve zapali. Tamo gde postoji infrastruktura za jeftinu proizvodnju drveta, seče se biomasa bez ostatka i izvozi, najviše u Japan i SAD. Tamo gde je pristup za seču teži, sve se po već spomenutom scenariju spali, uništi i sravni sa zemljom. Iza toga dolaze bageri i buldožeri i sve to poravnavaju.

Onda se tu daleko od očiju javnosti prave razne fabrike, ali i ogromne farme za goveda koje se hrane crkotinskim brašnom, genetski promenjenom sojom i kukuruzom, a najmanje travom. Kada sam čitao te izveštaje, zapanjio sam se da se niko ne pita i da se niko ne interesuje kuda sve to može da vodi ? Ako uništimo sve šume u Indoneziji, Aziji, Africi, Južnoj Americi i načinimo fabrike, plantaže i farme koje nam proizvode jeftinu, ali otrovnu hranu, kao i amonijak i metan, postavljam prvo sebi, pa onda i svima vama sledeće pitanje: Šta je važnije – kiseonik koji našoj planeti samo šume mogu dati ili meso koje ustvari i nije pravo meso, a koje se proizvodi na štetu kiseonika? Dakle : kiseonik ili meso? To je zatvoren krug koji je danas teško prekinuti.

Na svetu danas postoji milijarda i po goveda na velikim farmama, a jedno govedo godišnje proizvede 80 kg. metana. To je ogromna veličina koja se ustvari pravilno iskazuje u kubicima. Taj metan je, prema nekim istraživanjima, čak značajniji faktor za nastanak efekata staklene bašte nego ugljen monoksid i dioksid koji ispustamo iz svih fabrika, automobila i aviona. To svi znaju, naučnici, industrijalci i političari i sveštenici i organizacije kao “Green Peace” i druge humanitarne organizacije. Oni koji nisu oportuni i koji bi nešto hteli učiniti, oni su slabo organizovani i nemaju moć. Zaista je deprimirajuće bespomoćno gledati kako su u ime vlasti i novca ugrozili životne resurse, celokupnu egzistenciju ljudske populacije, a da se ništa ne može učiniti.

Pričanje o ovom stravičnom globalnom problemu nije samo za sebe nevažno, ali je došao poslednji trenutak za akciju, kada se mora nešto i činiti. Mora se i znati, ali samo znati više nije nikako dovoljno.

GENETSKI PROMENJENA HRANA

Jedan deo svojih goveda McDonald´s hrani sojom i kukuruzom, ali genetski promenjenom . Genetski promenjena soja i kukuruz su potpuno drugačiji od crkotinskog brašna, ali su takodje loši i opasni. Genetski manipulisana soja i kukuruz sadrže u sebi uvek najmanje jedan opasan gen, koji je najčešće gen za jedan od viška antibiotika. Taj antibiotik je otpad procesa genetske manipulacije i kao takav odbačen, jer nije potreban. Koristi se da bi se izvršila selekcija najboljih klonova u laboratoriji. Ovi proizvodi iz laboratore odlaze na njivu, u štale, klanice, potom u prodavnice hrane i konačno završe na stolu za ručak.

     

                                                     Mozak goveda u raspadanju

Jedan naučnik mađarskog porekla je u Engleskoj pre tri godine dokazao i objavio da kada se pacovi i misevi hrane genetski promenjenom sojom i kukuruzom, vrlo brzo oboljevaju – bukvalno im se raspadaju unutrašnji organi. Uzrok nije poznat, ali su svi oni hranjeni genetski manipulisanom sojom ili kukuruzom. Zbog toga je izgubio posao i zavrsio na ulici. Duga je lista onih koji su bili na tragu velikih manipulacija od strane industrije i farmaceutike kojima savest ne bi bila čista da su ćutali. Ali kada su progovorili, bili su po kratkom postupku neutralisani, okarakterisani su kao neznalice ili manijakalno-depresivni alternativci i izbacivani su na ulicu u zaborav.

Zanimljivo je da je vlada EU nakon otkrića štetnosti predložila da se umesto životinjskog brašna, to jest crkotinskog brašna, kao hrana za goveda koristi genetski modifikovana soja i kukuruz! Pitam se kolika će biti cena štete koju će pruzrokovati ta nova avantura „profitera po svaku cenu“? Sva stoka će se hraniti genetskim proizvodima, jer se mora održati cena mesa i broj goveda, mora se biti među prvima u svetu po proizvodnji takozvane „brze hrane“ i mora se ponuditi jeftina hrana na svetskoj pijaci. Mora se puno prodati da bi se puno zaradilo. Ako ćemo jesti ili već jedemo tu hranu, ona dolazi u naš probavni trakt. Geni koji kodiraju antibiotike, a koji se nalaze u genetski manipulisanim biljkama, mogu ući u naše ćelije i u korisne bakterije koje čine normalnu floru našeg probavnog trakta. Veliki je broj bakterija koje ulaze u sastav normalne flore u našem probavnom traktu. One su esencijalno važne za nas organizam i poremećaj u njihovoj ravnoteži može načiniti velike probleme.

Kada ljudi dobiju gen za deformisani antibiotik iz genetski promenjene soje, oni postaju rezistentni (otporni) na taj isti antibiotik - pravi lek koji bi eventualno dobili u nekoj terapiji. Ako se zbog toga dogodi da se neka od tih bakterija u našem telu razmnoži više nego što organizam može kontolisati, možemo umreti od banalne infekcije, jer više ne postoji nijedan antibiotik koji nam može pomoći. Aleksandar Fleming, koji je bio patrijarh antibiotske ere, zgranuo bi se kada bi video kako sve veći broj mikroorganizama nosi gene za rezistenciju i kako postajemo nezastićeni od banalnih infekcija, koje su se do sada lako lečile antibioticima. To je samo jedan od verovatno mnogih aspekata kojima nam preti nova biotehnologija.

PROFIT

Novac je istinski vladar sveta u to valjda više niko ne sumnja. On donosi ugled, lepotu i glamur, moć, ispunjenje svih želja; novac je status, prestiž. Novac je naša etika, naša vizija, naš san, naša vera, naša buducnost. Novac – to smo mi. Mi smo postali ( uglavnom) mašine za zarađivanje novca.

Kompanije dobijaju crkotinsko brasno skoro besplatno, mi međutim skupo plaćamo crkotinsko meso, dakle , mi smo krave muzare - proizvođači novca; mi smo ovce za šišanje. U Nemačkoj je pre nekoliko godina za vreme epidemije “ Ludih krava “ trebalo biti ubijeno pola miliona goveda, ne zato što je ustanovljeno da su bila BSE pozitivna, jer ispitivanja nisu ni vršena, nego da bi se održala cena goveđeg mesa na nivou EU. Pošto su udruženja za zaštitu životinja ustala na noge, političari i klaničari, kao da su samo to čekali, pa su predlozili rešenje. Toliko su bili velikodušni da su ih skoro sve poslali u zemlje Trećeg sveta kao humanitarnu pomoć. U Engleskoj je u isto vreme ogroman broj goveda ubijen i zamrznut, da bi se sačekalo da se skine embargo i da bi krenuo izvoz i tako je nastavljeno širenje zaraze . Svi su se nadali sa pravom da će ovaj trend ustezanja kupovine goveđeg mesa prestati i da će se ova bolest zataškati za 2-3 meseca, da bi se kanibalizam i nekrofilizam ponovo procvetali. Ipak to se desilo nešto kasnije, jer je bolest bila uzela maha.

MORAL?

Užasna je činjenica da je zapadna civilizacija postala toliko arogantna da smatra da ima moralno pravo da prisilno pravi kanibale od životinja. Paradoksalno je da se naš svet naziva hrišćanskim, ali šta zaista ima ovaj svet sa učenjem Hrista? Ako je jedina etika materijalizam i profit po svaku cenu, bez obzira na resurse, ekologiju, zdravlje, humanizam i zdravlje budućih generacija, postavlja se pitanje – nije li to upravo sve ono protiv čega se Hrist borio? Najnovije „dostignuće” u nauci je patentiranje gena, proteina, pa čak i celih organizama. „Patentiranje života“ – kao da je vlasnik patenta sam stvorio gen ili život.

        

                                                      Krava mutant - neuspelo kloniranje

Jedna australijska grupa naučnika prijavila je prošle godine “patent na proizvodnju himere” ili mutanata novih bića koja će biti klonirana kombinacija između neke životinje i čoveka! I naravno dobili su prvi patent za avanturu koja će biti mnogo neizvesnija nego što je rezultat hranjenja crkotinskim brašnom. Engleski parlament je odobrio istraživanja na kloniranju čoveka! To znači da život polako postaje privatizovana stvar, da je ljudski zivot postao roba, nečije buduće vlasništvo. I to je tek početak. Naravno, taj zakon je ušao na mala vrata, dozvoljeno je kloniranje samo u „terapijske svrhe” ? Ljudski embrioni po tom zakonu, moraju biti uništeni najkasnije do četrnaestog dana života. Ali, ko će kontrolisati sve laboratorije ? Ako bi kojim slučajem nekom bogatasu istrunula jetra, on ne mora da čeka na rizičnu transplantaciju koja se često završava odbacivanjem tuđeg organa. Ovako će se bogataš obezbediti kroz banku organa načinivši na vreme svoj vlastiti klon. Jetra klona naravno neće biti odbaćena, jer je to “njegova” jetra.

Klon koji nije nimalo manje čovek od svog “originala” , neće imati pravo na život. Nije li to bestijalni scenario da pravo na život biva u vlasti jedne moćne oligarhije - Svetske vlade u senci ? Arogancija do perverzije je opunomoćila neke krugove na Zapadu da monopolišu ljudskim životom, da raspolažu njime, eksperimentisu, da prodaju život. Sve se može kupiti i prodati. I ljudski život i zdravlje, bolest i smrt, pa i celi narodi mogu se prodati, kao i šume, zemlja……

Već više od deset godina unazad zabranjena je upotreba goveđe jetre, slezine, limfnih čvorova i mozga, za izradu hrane za mačke i pse. Više od toliko zna se da je BSE Prionska bolest, koja se prenosi na sve životinjske vrste, kao i da ni čovek nije pošteđen zarase konzumiranjem zaraženog mesa.

Ali je neverovatno da ovi goveđi organi nisu zabranjeni za ljudsku upotrebu! Tek se od skora postavilo to pitanje, i to tek kada se više ne može zataškavati da je slom industrije svežeg goveđeg mesa, kao i proizvoda od istog - neizbežan. Humano je brinuti za kućne ljubimce , ali je čudno da ljudi jedu hranu koja se preventivno ne daje životinjama. Apsurdno je da u svetu 50.000 dece dnevno umire od gladi, a u istom tom svetu postoji preko 10.000 sajtova na internetu za držanje dijete i skidanje prekomernog sala.

Na planeti se kako kažu istraživanja dans proizvodi hrana za dovoljno za ishranu 12 milijardi ljudi.š, ali se većina iste baca ili spaljuje, da bi se odrzala cena odredjenoj robi. To je zakon trzišta i profita – hiperprodukcija, slobodno trzište, konkurencija - povoljna cena. Kada bi se proizvodilo planski po potrebama ljudi , ne bi se ništa bacalo, ali bi bogati bili malo manje bogati. Međutim, svi bi bili siti, planeta bi bila čistija i na njoj bi bilo mnogo više kiseonika, ali to se neće nikada dogoditi.

HRANA KOJA POTENCIJALNO PRENOSI OVE BOLESTI

Neverovatno je koliko se veruje produktu koji nam dođe na sto, da se nikada nije ni posumnjalo u njegovu valjanost. Naša naivnost u tom pogledu nema granica i mi ni ne dolazimo na ideju da ima takvih ljudi koji nas žele sistematski trovati u interesu vlastite kase. Danas je prisutna jedna laž velikih koncerna koja se tiče mleka jer svi govore : mi nismo dokazali prisustvo Priona u mleku, nismo dokazali Prione u stocnoj hrani, dakle – nema ih. Kada ugine jedna životinja koja ima infektivne Prione u sebi i ugine stotine drugih životinja bez infektivnih Priona i sve se pomeša u crkotinsko brašno, naravno da će se broj Priona svesti na izuzetno mali broj, koji današnji testovi ne mogu da otkriju. Ali i tako razredjeni Prioni su jednako opasni uzročnici koji neće zaobići žrtve. Danas je pasterizacija uobičajeni put prerade mleka.

          

                                                        "Sirovina" za pripremo hrane

Zakon u većini zemalja inaće dozvoljava da se u mleku smeju nalaziti krvne pločice, trombociti. Zna se da su krvne pločice kod BSE pozitivnih goveda pune Priona. Pa pošto je mleko sekret jedne žlezde kod krave koja ima pseban molekularni filter, koji samo fizički filtrira mleko te jedan deo hormona, trombocita, pa čak i drugih uzročnika bolesti, mogu završiti u mleku. Taj filter je veći kod krava koje daju više naprimer 30-40 litara mleka dnevno, pa je u njihovom mleku veća količina trombocita. Postavlja se pitanje zašto je zakonodavac to dozvolio? Ako u mleku ima trombocita, onda ne samo teoretski već i praktično, ima i Priona. To znači da nije preporučljivo piti mleko i konzumirati mlečne proizvode sa farmi, osim od krava za koje se sigurno zna da se hrane isključivo pašom negde u prirodi, a takvih je malo. Preporučuje se da majke doje svoje bebe, a ako to nisu u stanju, da bebama daju neku bio-zamenu za mleko kao naprimer sojino mleko Bioladen u Nemackoj. Sojino mleko je zaista odlična zamena za kravlje ili majčino mleko, ali naravno samo od soje koja nije genetski manipulisana.

Što se tiče mesne hrane, mesnih prerađevina i svih proizvoda koji sadrže organski žele ili želatin, savetujem – prste dalje od toga. Želatin se takođe proizvodi od životinjskih ostataka i takođe je mogući put za dobijanje Prionske bolesti. Želatin se vrlo često stavlja u raznu primamljivu hranu. Ima ga tamo gde ne bi niko pomislio da ga može biti. Nedavno sam slučajno pogledao sastav prženog kikirikija kojeg je moje društvo jelo. Nisam mogao da verujem, pisalo je, sastav: so, ulje i želatin! Želatin se inače stavlja u pekmeze, kolače, bombone, kremove, ali nikad se ne zna gde ga sve ima. Pre nego što kupite nešto u prodavnici, pogledajte obavezno šta piše na kesici i nadajte se da je proizvodjač bio dovoljno pošten da napiše sve sastojke . Kao jedno od sredstava koje je potencijalni prenosioc BSE-a je i ženska šminka i kozmetika. Ruževi za usne, senke, neke pomade i slično prave se od sličnih „sirovina“ i preko njih se moze dobiti BSE. Ribe u ribnjacima se takodje hrane životinjskim brašnom. Reke su inače pune svakakvih otrova, pa tako i većina rečne ribe. Reke završavaju u morima gde je zagadjenje manje, ali ipak postoji. Naravno da je morska riba pogotovo iz dalekih okeana zdravija.

Što se tiče svinskog mesa , dokazano je da redovno preko 80% svinja sadrže Ešerihiju koli, ali one same ne oboljevaju. Taj podatak možete naći na internetu. Da li svinje imaju BSE ? Možda je pravilnije pitanje da li ga nemaju ? Ne treba se zareći da ga nemaju, jer se i svinje hrane istim otpadom, kao i krave. Do sada nije dokazano da svinjski Prion može izazvati Prionsku bolest, ali to nije ni isključeno kao mogućnost.

Na žalost se još uvek malo zna o Prionskim bolestima, ali verovatno razvoj bolesti, početak kristalizacije, zavisi i od količine Priona koja se unese u organizam. Zanimljivo je da se još ne zna pouzdano da li se ova bolest može preneti sa jednog na drugo živo biće. Ako je moguće , onda bi to bilo fatalno. Otkriveno je u jednom istraživanju u SAD kod preko 1000 mačaka i drugih kućnih ljubimaca da imaju Prionsku bolest, koja je slična BSE-u. Dakle i hrana za kućne ljubimce je iz tog lanca ishrane koji je baziran na preradi leševa životinja. Ako se Prionska bolest može preneti i nekim drugim putem osim jedenjem zaražene hrane, na primer preko sline ili izmeta i mokraće zaraženog kućnog ljubimca, onda će se epidemija umnogostručiti.

REŠENJE

Zaista nikada nije bilo potrebnije da razmislimo šta stavljamo u usta i koje kriterijume i koju selkciju treba proći svaki komad hrane. Isto tako morali bismo svaki od nas, svako za sebe, preuzeti odgovornost za svoj život i svoje postupke uz pitanje da li imamo pravo ubijati druge i ubijati sebe ?

Ne sadrzi svaka namirnica infektivne Prione, niti su Prioni jedina opasnost koja stoji na našoj trpezi. Kako stvari stoje, najsigurnija hrana bi bila, ako bi mi sami obradjivali zemlju i ako bi sami proizvodili svoju hranu. Efikasne zaštite od neke modifikovane industrijske hrane u gradu više nema. Mi smo u lancu proizvodnje i potrošnje koji je medjusobno uslovljen i nije ga lako promeniti, pa se mi mnogo ne razlikujemo od onih goveda koja se tove za klanje. I ako se pomišlja ne neku državnu preventivu ili zdravstvenu reformu, strožije propise i kontrolu, na žalost u višemilionskim urbanim sredinama ne postoji nikakva efikasna zaštita, jer je ceo lanac ishrane odnosno pripremanja hrane do naših trpeza u rukama multinacionalnih kompanija koje diktiraju celokupno snabdevanje hranom, pićem, voćem i povrćem i svim drugim čime se hranimo. Na selu je to moguće, ali kako se snabdevati hranom sa sela i konačno tamo možemo naći samo osnovne životne proizvode meso, mleko i nešto povrća i voća sa pitanjem da li je genetski mogifikovano.

DA LI JE NEOPHODNO DA SE LJUDI HRANE MESOM ?

Mnogi lekari kažu na primer, da je za multipl sklerozu dobro jesti meso. Medjutim, naučnici misle da najverovatnije uzročnik multipl skleroze potiče baš iz mesa. Još se ne zna jasno šta je uzročnik, ali se zna da je u Nemačkoj odnos obolelih više od 1 na 1000 ljudi. Za mnogo toga bitnog u vezi pomenutih bolesti se još ne zna , ali svako od nas bi trebalo da uzme što noviju literaturu sa novim informacijama, ili da pogleda na internetu, i da za sebe napravi svoj vlastiti jelovnik. AIDS, BSE i još neke druge bolesti samo su početak zastrašujuće istine o svojevrsnom i brutalnom biološkom ratu koji bezobzirna i samo profitom vodjena multinacionalna prehrambena industrija vodi protiv svakog pojedinca.

Poznato je da Indijanci nemaju gen za alkohol-dehidrogenazu, koji mi ostali imamo. Mi imamo enzim u jetri koji razgradjuje alkohol. To je čudno, ali oni ne mogu da podnesu alkohol. Indijanac ne sme da pije alkohol, jer je od jedne čaše već pijan a pijanstvo kopd njih ostavlja posle nekog vremena duboke pshičke posledice. Postoje individualne razlike od ljudi do ljudi te svako mora da upozna sebe, da izgradi ispravan odnos prema hrani i da sačini vlastiti jelovnik prema individualnim potrebama i reakcijama tela i psihe. Bilo koja vrsta fanatičnosti, isključivosti, netolerancije, dovešće do nasilja na sebi i drugima, i izazvaše više štete nego koristi. Možda ima ljudi koji moraju da jedu meso. Roditelji su ipak dužni svojoj deci, koja ne znaju odakle i kako dolazi to meso na naš sto, ili otkuda dolaze bolesti, predati pravilnu informaciju informaciju i pomoci im da izgrade stav prema toj važnoj temi.

I pored svih realnih opasnosti i bezbroj upozoravajućih informacija i dalje je u modi svinjsko meso. Svi su prešli sa goveđeg na svinjsko meso. Govori se da svinja nema BSE. To je međutim laž, jer ko to može da kaže kada nijedna svinja ne doživi više od godinu dana starosti, a poznato je da se kod goveda ne može dijagnosticirati bolest pre minimum trideset meseci a inkubacija je oko dve godine. Svinja dakle nema kada da oboli i da se to vidi, ali svinja svakako može biti zaražena. Samo je pitanje dana kada će se boljim testovima otkriti užasne činjenice, jer svinjski mozak je najbogatiji Prionima od svih životinjskih vrsta.

Neki kažu da vegetarijanci koji se hrane isključivo biljnom hranom ne mogu na taj način da unesu u telo preko potreban vitamin B12. Medjutim, vitamin B12 proizvode bakterije u našem probavnom traktu, a verovatno i sam organizam proizvodi B12. To danas doduše nije potvrđeno , ali da to nije tako, B12 avitaminoza i preniciozna anemija bi bila mnogo češća patološka kondicija. Vitamin B12 postoji u mahunarkama, grašku, gljivama i kvascima, kikirikiju u svakom boljem musliju i kornfleksu. Oni koji se isključivo hrane biljnom hranom u biljkama imaju i druge potrebne vitamine.

Zato je sasvim opravdano pitanje: da li je neophodno da jedemo meso? Po informacijama koje daju istraživači iz laboratorija koje prate najnovija otkrića u ovoj oblasti, kao i prema poslednjim izvestajima svetske zdravstvene organizacije (WHO) koji se mogu naći na internetu, i konačno prema najstarijim informacijama iz Biblije odgovor glasi: NE !

ŠTA KAŽE RELIGIJA

Već na drugoj stanici Biblije piše da je Bog propisao ljudima šta treba da jedu: „Evo dao sam vam sve bilje što nosi seme po svoj zemlji i sva drveta rodna koja nose seme. To će vam biti za hranu“ (1. Mojsije 1,29). A posle uzimanja zabranjene hrane i prvog prekršaja Božjeg zakona, Bog kaže Adamu: „Što si poslušao ženu i okusio s drveta s kojega sam ti zabranio. Zemlja da je prokleta s tebe; s mukom ćeš se od nje hraniti do svojega veka; trnje i korov će ti radjati, a ti ćeš jesti zelje poljsko; sa znojem lica svoga ješćeš hleb dokle se ne vratiš u prah od kojeg si uzet“ (1. Mojsije 3,17-19).

Kada su Izraelci izvedeni iz ropstva u Egiptu, Bog je izmedju ostalog hteo da ih očisti i od egipatske loše hrane, pa im je dao manu, nebeski hleb. Medjutim, Izraelci su hteli egipatske lonce, egipatsku hranu, kukali su i tražili meso. I Bog je rekao: „U redu, dobićete ono što tražite, sa čime ja nisam saglasan.“ I jato hiljadu prepelica je sletelo u Izraelski logor. Halapljivo žderanje tog mesa mnoge je tog dana stajalo života, kaže Biblija. Pre 3500 godina Bog je Mojsiju preneo svoj zakon u pisanom obliku. Šesta Božja zapovest glasi: Ne ubij. Tu ne piše ne ubij (samo) čoveka, nego “ ne ubij”. Niko od nas ne mora da ima ovaj zakon pred sobom da bi znao da je loše ubiti neko živo biće.

Osnovna premisa našeg života trebalo bi da bude ne samo ne ubiti, nego i ne povrediti i ne samo ne povrediti, nego i pomoći. Otkud ljudima pravo da uzmu život nekom drugom živom biću stvorenom Božjom ili kosmičkom voljom.? Kako može neko da kaže da drži Božji zakon, a da se ne drži i šeste Božje zapovesti?

Po Bibliji je svako biće stvorio Bog. I svako živo stvorenje Bog je obdario dušom. Svako stvorenje je živa duša. „ Ja kada bih i mogao da zabranim ubijanje životinja, ne bih to učinio. Jer Božjem narodu ne trebaju zabrane, već dostojanstvo i velikodušnost dobrih gospodara zemlje, zapisao je Solomon i : „Kad sedneš da jedeš sa gospodinom (jevrejski „Masal“ što znači vladar), pazi dobro šta je pred tobom“ (Priče Solomonove 23,1).

Hrist je bio još jasniji: „ Ali se čuvajte da kako vaša srca ne otežaju žderanjem i pijanstvom“ (Luka 21,34). Treba naglasiti da postoji zavisnost od hrane. Kao što postoji zavisnost od droge, cigareta ili alkohola, tako postoji zavisnost i mesa, čokolade ili od prekomernih kalorija čije unošenje predstavlja oblik neuroze. Ko nije u stanju da kontroliše svoju ishranu , on je zavisnik. Neće biti dugog zdravlja onaj ko živi izmedju klozeta i frižidera i začinjava šniclu Koka kolom pred televizorom. I kada biste samo znali šta se sve nalazi u tom piću, videli bi kako je krug smrti zatvoren oko nas.

U knjizi Otkrivenja, je opisano da će Bog morati da Zemlju spali vatrom, da bi na njoj uništio svaku klicu zla (Otkrivenje 20,10).

ZAKLJUČAK

Konačno mora da bude svima jasna jedna stvar: BSE i AIDS su nastali brutalnim rušenjem prirodnih principa od strane čoveka. Gospodin W.Vilson nije sam kriv za svoju „genijalnu“ odluku kako da iskoristi 100.000 uginulih ovaca zaraženih skrejpijem, već su krivi svi koji su ga u tome podržali i svi koji su oportuno ćutali. Krivi smo i mi jer mislimo da za ono što ne znamo, nismo ni krivi pred Bogom. Ali krivi smo upravo zato što ne želimo da saznamo užasnu istinu i zato što će se naša deca i unuci stideti naše gluposti, ako uopšte i mi preživimo našu glupost. BSE i AIDS nisu prirodne katastrofe jer za njihov nastanak odgovornost snosi isključivo čovek ili neki degenerisani mutant koji jako liči čoveku.

Sada kada je otvorena Pandorina kutija sa ovim bolestima, biće vrlo teško vratiti stvari na neku nultu tacku. Mislite li da je dobro što nemamo pojma koje se nove bolesti upravo sada, dok ovo čitate stvaraju u fabrikama smrti? Apokalipsa još nije zvanično počela a i BSE i AIDS nisu poslednja neugodna iznenadjenja s kojima smo se suočili. Zanimljivo je da su proizvodjači crkotinskog brašna materijalisti, koji veruju u evoluciju. Kada bi ih išta drugo osim profita zanimalo, ne bi im palo na pamet da sve životinje, koje imaju medjusobno potpuno različitu genetsku strukturu, različito nasledje, različitu biohemiju, mešaju zajedno i time hrane goveda – više hiljada godina biljojede.

Apsolutno čiste hrane nema, kao što nema apsolutno čistog transplantata. Ako jednom čoveku ne presadimo jetru, umreće za nekoliko dana, ali ako mu je presadimo, umreće možda za nekoliko godina. Možemo da idemo na ovaj izbor : hrana koju su ljudi manje upropastili (hrana koja je što sličnija onoj kakva je dobijena iz Božjih ruku).

Jednog mog profesora u Sarajevu pitao sam: „Pa dobro, zašto se daju pesticidi i konzervansi u hranu kada se zna da izazivaju rak?“ On mi je odgovorio nešto što je filozofija koju mnogi lako prihvataju: „Zato što je bolje da umre 100.000 ljudi od raka, nego milion od gladi.“ Kao religiozan čovek, čini mi se kao da je Sotona postavio svoje ljude u prehrambenoj industriji, koji nam spravljaju sotonsku hranu s ciljem da njegovi službenici budu nagrađeni , a mi izgubimo telesno i duhovno zdravlje i da se degenerišemo u glupavog potrošača i uginemo kao bolesna stoka. I još na kraju da budemo preradjeni u crkotinsko brašno, kojim će se Sotona nahraniti i na kraju sa nama nađubriti svoj vrt. Tamo ispod njegove stolice završava se naš tužni put do potpunog isčeznuća.

I tada, na kraju kada budemo umirali u groznim mukama nećemo moći kazati: „Nije mi niko rekao, nisam znao, nisam ja donosio odluke.......“

/ Izvor: " The dark side of recycling "; Vestinet.hr /

 



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP