Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 57362
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6332370
Ko je na sajtu?
Imamo 144 gosta i 1 člana na mreži

ROTACIJA


05.10.2012. / Akademediasrbija

Piše : Slobodan Maričić

Nekada u vreme jednopartijskog sistema u Jugoslaviji i Srbiji takođe je bilo političara i privrednika kojima je bilo teško da se rastanu od vlasti i „vrate u proizvodnju“ kakav je bio običaj.

Onda su osmisli nešto kao današnji primer smene Putina i Medvedeva na vlasti. Dakle sa mesta jednog funkcionera bi otišli na drugo, a na to mesto bi došao sledeći i tako godinama u krug. E to se zvalo rotacija. Konačno je dosadilo narodu da gleda ista lica na različitim funkcijama, pa je intervenisao drug „Stari“ . Tako se morao smišljati novi sistem za nezamenljive.

No pojam rotacija me intrigira u drugom smislu i značenju. Rotacija je danas reč pod kojom se podrazumeva ona kugla koja blješti plavom bojom na krovu policijskih automobila koji idu ispred nekih važnih ličnosti i „čiste“ im put u kolonama običnih profanih građana koji se moraju unezvereno sklanjati, kao da ide sam Đavo da uništi ili Bog da spasi svet u poslednjim trenucima civilizacije. Prolete tako dve, tri limuzine, a u njima naši ministri, političari, a često njihovi pomoćnici ili sekretarice koje nose nešto „važno“ nekom još „važnijem“. Dremljivi vozači koji se u kolonama vraćaju sa posla ili su se jednostavno našli u nekoj gužvi, dolaze polako sebi, uzimaju pilule ili psuju bahatost koja je upravo prošla pored njih. Čini se da je gnev tih hiljada vozača sasvim opravdan, jer se već nekoliko puta ispostavilo da je u sudaru nekog takvog vozila pod rotacijom bilo ministara koji su sa svojim kurvama žurili u švaleraciju, političara koji su kao mali bili kao Miško „ ljubitelji“ vožnje sa maramom ispred očiju ili unazad, pa im se ispunila želja da sada pod rotacijom jure ulicama Beograda i plaše obične građane.

Znam da postoji neki propis o tim vozilima pod pratnjom, ali danas svaki pičkin dim iz poslednje opštine u Srbiji ima „rotaciju“, pa je šofer zalepi na krov i juriš 150 na sat u Beograd. Svaki mutavi birokrata administracije u Beogradu zaposlen u nekom organu ima pandura za vozača, koji sa onom pandurskom tablicom mlatara „običnim vozačima“ kako bi pokazao da je „ na zadatku“ i mora da seče kolone, vozi kroz crveno svetlo, preko pune linije, unazad, ukoso, naopako – ludački. Zaista ko sve ima pravo da ide pod tom rotacijom koja danas ne predstavlja simbol autoriteta, već više upozorenje na susret sa bolesnicima koji i ne gledajući na sat komanduju : brže, brže, gazi, gazi ?!

Imao sam prilike pre tridesetak godina da kao dopisnik iz Nemačke u Hamburgu prisustvujem jednom skupu na kome je bila gomila visokih nemačkih političara. Posle skupa kada se završio i neoficijeni deo, stajao sam na izlazu gradske skupštine i posmatrao njihov razlaz. Dakle pojavilo se nekoliko službenih limuzina za najviše goste, a potom razna druga vozila uključivši i taksije. Sve lagano u redu, bez rotacija i vozača ludaka unezverenih u pomisli, da će baš sad neko da izvrši neki atentat. Vrhunac mog iznenađenja je bio kada je gradonačelnik Hamburga seo sa još jednom osobom u – taksi ! Nikada neću zaboraviti slike tih smirenih ljudi i zato znam da je to Evropa u koju mi nećemo nikada stići, makar svako od nas dobio po jednu rotaciju. Ne mislim pritom na EU , za tu prevarantsku instituciju me zabole prsluk.

Eto da konačno posle mnogo godina kažem još nešto u vezi sa tim našim suludim jurnjavama „ važnih „ ličnosti na „važna“ mesta beogradskim ulicama i srpskim drumovima. Iako danas novine pišu o hobijima mnogih političara da nose skupe satove pitam se je li to uopšte istina ? Ako ih već imaju, kako to da uvek kasne na te njihove „važne“ sastanke, prijem, koktele, kurvanja i kafanske susrete, pa moraju da zakašnjenje nadoknade jurnjavom ulicama i drumovima pod rotacijama ugrožavajući druge ? Nešto tu ne štima zar ne ?

Ovih dana je bila godišnjica pogibije četiri člana Srpskog pokreta obnove, u saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali u kojoj je Vuk Drašković neverovatnom srećom ostao živ.

Prema istragama koje su vođene ispred dva vozila u punoj brzini isprečio se „kamion ubica“ kako je govorio Vuk i nesreća je bila neizbežna. Automobili, tada najviše klase Audi A/8 smrckani su do neprepoznatljivosti. Plan tajne službe za likvidaciju Draškovića nije uspeo, ali su izgubljena četiri mlada života u punoj snazi.

Ono što hoću reći je moja dilema, da li je zaista bilo nužno voziti tako velikom brzinom (istraga kaže u trenutku sudara 160 km) ? Znajući dakle za naviku većine tadašnjih političara, Služba DB je izabrala najjednostavniji način za likvidaciju – isprečavanje kamiona u koji će se automobili jureći velikom brzinom bukvalno zakucati.

To se i dogodilo i tu ne bi pomogla ni rotacija. Ostaje logično pitanje šta bi se dogodilo da su automobili išli dozvoljenom brzinom ? Najverovatnije ništa, zaustavili bi se ispred tog kamiona i četiri mlada života bi bila spasena.

A šta bi bilo kada bi danas ovi suludi vozači crnih limuzina isključili rotacije ? Ništa ! Niti bi propala Srbija, niti bi propali sastanci, jer ako su te ličnosti toliko važne, sagovornici ili kurve i muzika bi ih sigurno čekali.

Čuo sam i jedno nesuvislo obrazloženje da je takva vožnja preventiva da se na „važnu ličnost „ ne izvrši atentat !

E jebiga, pa ako ga ili njih ne stigne atentator, stići će ga neki 5. oktobar, a to mu dođe na isto.



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP