Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 153880
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 7386339
Ko je na sajtu?
Imamo 117 gosta i 2 člana na mreži

АКО МОГУ ГЕЈ ЖРТВЕ ХОЛОКАУСТА ДА ИМАЈУ ИЗЛОЖБУ У БЕОГРАДУ, ЗАШТО НЕ МОГУ СРПСКЕ ЖРТВЕ?


12.09.2012 / pee-Академедиасрбијa

Владимир Димитријевић

Својевремено је Мао Цедунг (а стотине милиона је са уздахом олакшања то дочекало) узвикнуо: „Нека цвета хиљаду цветова“, мислећи, ваљда, на минимум плурализма у култури, која је била под тешким маљем „културне револуције“. Србија, за време Тадићеве власти, није имала срећу Мао Цедунгове Кине: у њој су гајени сами жутолати(ни)чни цветови жутокраке ЕУ без алтернативе.

И тако је, у децембру 2011, у Музеју града Београда, уметничка група Arteq из Београда са групом Queer из Загреба организовала изложбу „Нацистички терор над хомосексуалцима 1933–1945“.

Биљана Космогина, из тe београдске уметничке групе, за „Политику“ (17. децембар 2011, стр. 07),изјавила је да је изложба прављена на основу „фактографских докумената прикупљених у музејима холокауста у Вашинтону и Берлину“.

Мирјана Сретеновић, ауторка чланка, описује једно идеално ЕУ стање у Немачкој пре доласка нациста: „На изложби је приказана геј култура почетком 20. века: снажне геј заједнице, геј магазини и часописи који излазе у Берлину, велики број геј клубова који су снажењем нацизма све више падали у немилост власти“. Сазнали смо да су нацисти скупили податке о 42 хиљаде припадника геј популације, а Биљана Космогина нам је, са поучно подигнутим прстићем, испричала: „Немачка влада 2002, рехабилитовала је жртве холокауста хомосексуалне оријентације, док је у Амстердаму тим жртвама хомосексуалцима подигнут споменик, у Берлину 2008, Барселони 2010; Беч и Минхен требало би да следе 2012. Поставка такође подсећа и на остале жртве холокауста, као и на наше претке настрадала у логорима на простору Београда (Бањица и Старо сајмиште), међу којима се не зна да ли је било геј популације (подвукао В. Д.).

Интересантно да ова тема код нас није предмет истраживања, док су Хрвати установили својих 160 геј жртава у том периоду“... А онда нам новинарка „Политике“ даје још једну „посластицу“, под насловом „Геј искуства Алана Тјуринга и Оскара Вајлда“, у којој се разматрају тужне судбине математичара Тјуринга и писца Вајлда, својевремено изложених непријатностима због своје „полне оријентације“ (Вајлд је чак лежао и у бувари у Редингу, о чему је оставио стихове једне поеме). Од познатог домаћег „геј активисте“ Душана Маљковића сазнали смо и једну изазовну вест (на шта изазива, нека вам кажу они којима је мука од кривина на путу „загејавања Србије“): „Унук Оскара Вајлда, који је и сам геј активиста, сада ради на рехабилитацији свога деде“ (у Србији би се тај пројекат звао: „Ја враголан и мој деда“).

Имају ли јасеновачке жртве право на изложбу?

Као што рекосмо: за време Тадића у Србији није цветало хиљаду цветова, као у Кини Маовог доба. Све је било под контролом и у потиљак, као у свакој правој „демократији“.

А сад, ипак се питамо: да ли су српске жртве усташког режима у Хрватској (која је тако танкоћутно и ЕУ политкоректно сабрала податке о својих 160 „гејева“ страдалих у НДХ, и налази се на путу да број од Павелића покланих Срба смањи испод броја од Павелића убијених гејева) заслужиле једну изложбу о свом страдању у Београду 2011, поводом седмдесетогодишњице Јасеновца и Јадовна? Или је „светионичар на Јадрану“ (који је, ових дана, после удара моћног Ђиласа - а Тито се, другови, шта? на време ослободио, кога? - упао у неку депресију, бар тако пишу таблоиди), био толико моћан да су у Музеју града Београда били пожељнији „гејеви“ као Хитлерове жртве него Срби као жртве и Хитлера и Павелића и Мусолинија и Хортија и цара Бориса и шиптарске СС дивизије „Скендербег“ и муслиманске СС дивизије „Ханџар“, и остале тевабије зликоваца под сенком кукакстог крста?

Да, да, читаоче: „светионичар на Јадрану“ био је, скупа са својим другосрбијанским „френдовима и френдицама“, срцем пре за изложбу о „геј жртвама“, него за изложбу о српској дечици из јединог у историји концлогора за децу, Јастребарско, који подигоше мили му Хрвати усташке провинијенције, тренутни власници милог му Јадрана са све светионицима. То и јесте био коначни циљ Тадићевог режима: да дeца у нашим школама уче о „геј холокаусту“, а не о клању својих предака на територији тако наивне творевине каква је НДХ. Јер, тамо где су били логори за клање Срба, Јевреја и Рома (на Пагу, рецимо), мора да има и понеки светионик...

Дакле, од пара пореских обвезника Србије, Музеј града Београда је форсирао „геј холокауст“, а прећуткивао србоцид (израз Владимира Умељића).

И сазнали смо за 160 „геј„жртава НДХ, а убеђују нас да је Срба, све у свему, страдало мање од 100 хиљада...

Епилог

Борба против садашњег министра културе и његове екипе (а ја им, по ко зна који пут, препоручујем опрез, јер Друга Србија је овде и даље на власти, у култури и медијима сигурно), између осталог има за циљ да се склоне они који би, можда, могли да направе и неку изложбу о страдању Срба, а не само „гејева“. То се не сме дозволити: Београд треба да постане „геј престоница“, са споменицима свим жртвама „геј покрета“ свих времена и народа, град у коме ће Друга Србија коначно решити то „проклето српско питање“ тако што ће коначно денацификовати, дезинфиковати, деизинсековати и дератизовати све Србе који нису „геј“ и не припадају „Геј стрејт алијанси“.

Е, сад, наравно, Друга Србија је то наумила, али, пошто презиру народну епску пеозију, заборавили су десетерачки стих „Ал не рече Туре: ако Бог да“... То јест, народну изреку: „Ничија није горела до зоре“, па неће, вала, ни онима који их, са оне стране океана, плаћају да буду тако храбри у борби против свега што је српски духовни идентитет.

„Жари, пали, удбински диздаре, ред ће доћи и на твоју кулу“...

/ Српски сабор Двери /



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP