Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 57362
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6332353
Ko je na sajtu?
Imamo 126 gosta i 1 člana na mreži

ČUPAKABRA /CHUPACABRA


03.07.2010. / Akademediasrbija
Piše : Slobodan Maričić

Jedan je od naziva najnovijeg paranormalnog fenomena sa fizičkom manifestacijom opisan ne samo u paranaučnoj literaturi, već i u mnogim masmedijima Južne Amerike, sa mnoštvom TV izveštaja.

Čupakabra je za sada opisan/o kao nezemaljsko biće neprijateljski raspoloženo prema ljudima. Pojava Čupakabri je prvi put evidentirana 1994. godine u Portoriku upravo u vreme kada su se nad Portorikom beležile neuobičajeno česte pojave NLO. Očevici - stanovnici mnogih sela u ruralnim oblastima zavisno od obrazovanja i religioznosti su Čupakabru opisali različito: od izgleda ogromnog divljeg psa, majmuna orangutana, vukodlaka sa izraslinom na ledjima, poput zakržljalih krila koja mu omogućuje posebnu brzinu i skokovito kretanje. Boja tela im je siva, visina od metar do metar i po, imaju crvene oči i dugački zmijoliki jezik.

Tvrdi se da je reč o stvorenju koje očigledno pokazuje znakove inteligencije u ponašanju, iako ima životinjske navike, kao što su kretanje u grupi, ali i vešto izbegavanje zamki i zaseda koje mu postavljaju ljudi. Krv i iznutrica domaćih ili divljih životinja mu joj je glavni izvor hrane. Bilo je dosta očevidaca koji su prijavljivali pojave ovog bića ne samo u Portoriku, već i u Meksiku, Čileu, Brazilu, pa čak i na Floridi u SAD.

U početku su žrtve Čupakabre bile koze, koje su bile nadjene u potpunosti bez krvi i sa dva para uboda/rupica na vratu. Tako su ova stvorenja dobila ime od reči "chupa" i "cabras" - "koza" i "isisati". Ubrzo su Čupakabre osim koza počele napadati sve ostale domaće i divlje životinje : krave, ovce, zečeve, mačke, pse, sve osim ljudi. Nakon što bi ubio žrtvu, Čupakabra bi joj isisao svu krv iz tela, a prema nalazu Dr. Carlos Soto-a, uzrok smrti ubijenih životinja je opisan kako sledi : " sve žrtve su nadjene sa malim, potpuno pravilnim rupicama veličine izmedju pola i jednog cm. One ulaze visoko u vrat žrtava praktično u glavu, odnosno do mozga kroz mišićno tkivo. Lokacija ovih rana otkriva inteligenciju terminatora , jer rupe na tom mestu u glavi vode direktno u “Cerebellum” izazivajući trenutnu smrt."

Hiljade životinja ubijeno na ovaj način nadjeno je tokom nekoliko meseci te 1994. godine, pa je u celoj državi Portoriko proglašena neka vrsta alarma; po selima su organizovane noćne straže, a lovci i lokalne policijske stanice organizovale su potere. Čupakabra ne ostavlja nikakve tragove borbe, ugriza, pritiska, trauma itd., što odbacuje mogu]nost da se radi o divljim psima ili drugim grabljivicama, kao potencijalnim izvršiocima ovih napada. Način napada ovog predatora otkriva potpuno iznenadjenje žrtve i neku vrstu tehnike eutanazije, jer životinje umiru trenutno, bez bola.

Očito je da nije reč o nekoj poznatoj divljoj životinji, jer bi dosada bila poznata nauci po tragovima napada. U poslednje vreme i to sve češće, na pojedinim žrtvama otkrivaju se i pravilni izrezi na trbuhu kroz koje je izvučena jetra ili srce i isisane i sve telesne tečnosti. U nekim slučajevima zabeleženi su veliki rezovi na telu, kao da su napravljeni skalpelom, jer je otvor na telu kroz koji su izvučeni iz tela reproduktivni organi, oči i druga meka tkiva, potpuno precizan.

Oficijelna verzija vlasti Portorika glasila je prve godine da je reč o delima pripadnika religijskih i satanskih sekti. Medjutim, kada je broj ubijenih životinja koje su docnije stradale u svim delovima Portorika uključivši i neka ostrva prevazilazi “ obredne potrebe” i mogućnosti bilo koje religijske grupe ili svih sekti zajedno u celom Portoriku. Tada je vlast dala drugo saopštenje da se radi o nekoj mutiranoj životinji iz reda mački grabljivaca koja se kreće po zemlji i boravi i na drveću.

Medjutim, prema izjavama meštana, Čupakabre se kriju u podzemnim pećinama i planinskim prolazima i mogu se kretati u velikim skokovima, kao kenguri ili hodati kao ljudi, a ima i tvrdnji da su u mogućnosti da se u nekom trenutku učine nevidljivom. Dosada nije uhvaćen ni jedan prmerak ovog stvorenja i pored velikih potraga koje traju neprestano do danas, mada je uhvaćeno više vrsta životinja koje su izvesno mutanti, svesno ili na drugi način genetski izmenjene. Nakon prvobitnog ismejavanja sujeverja od strane prosvećenijih ljudi o pojavi ovog fenomena, posle izveštaja mnogih lokalnih novina u Portoriku i posle opširnog članka u američkom "Boston Globe" iz 1996. i 1997. godine ljudi su postali svesni da je zaista reč o neprirodnoj pojavi nekog predatora moguće vanzemaljskog porekla.

Tada je organizovano više timova naučnika, koji su sa pratnjom vojnika i meštana nekoliko sela tokom cele 2000. te godine tragale za nepoznatim bićem. Kao što se fenomen pojavio u Portoriku, tako je i nestao posle desetak godina, ali se zato počeo javljati u drugim zemljama Južne Amerike. Jedna američka ekspedicija koja je poslata da istraži fenomen, prema svedočenjima portorikanskih naučnika u misiji, od početka ispitivanja se odnosila u istraživanju kao da se radi o nekom vanzemaljskom – nepoznatom entitetu, pošto su u istraživačkom timu bili i naučnici koji su sve vreme pratili ne samo izjave očevidaca i meštana o pojavi UFO-a, već i uzimali uzorke tla u okolini mesta gde su nalažene žrtve. Tako se da zaključiti, kaže dr. Manita de Silva, da je moguće da se radi o nekoj vanzemaljskoj životinjskoj vrsti, od koja je par komada svesno „pušten“ na zemlju od strane vanzemaljskih bića sa još nejasnim ciljem.

 



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP