Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 57362
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6332291
Ko je na sajtu?
Imamo 68 gosta i 1 člana na mreži

KOJA JE RAZLIKA IZMEĐU BAGRE I SILEDŽIJE ?


06.04.2012. / Akademediasrbija

Komentar dodat 25.01.2013.

Piše : Slobodan Maričić

Danas je na donji članak objavljen u Kuriru stiglo skoro dvestotine komentara čitalaca. Komentari su uvek zanimljivo štivo. Jedan od komentara izmedju ostalog kaže : „ Šta se mi tu mešamo, to su crnogorska posla, pa neka ih oni međusobom sami rešavaju.

Ali to je komplikovano. Već smo se umešali. Međutim, ako ćemo po tim podelama Crnogorci i mi, neizbežno je zaključiti da nas u slična sranja uvek uvede neko drugi iz naše vlasti, dal’ neki hrvat, ili bosanac kao Jeremić ili onaj koji je dao pomilovanje, inače rodjen u Sarajevu, bivši nam predsednik Tadić. Za pomilovanje Lauševića neko je Tadiću morao dati predlog, a priča se da je to bio Jeremić. Zašto i kako ne zna se. I onda Tadić donosi odluku o pomilovanju. Ne pročitah nigde to obrazloženje koji su razlozi za to, dobro Lauševićevo vladanje u Americi, ili jednostavno nečije lobiranje ? Dakle sultanova volja.

U nekoj drugoj situaciji ne bih mnogo razmišljao o ovome, ali eto ni te izjave porodica ubijenih ne mogu se prenebegnuti. Pale su teške reči na račun pomilovanog i ta famozna reklama i pompa oko 200 hiljada ili pola miliona knjiga, koje je neko naštampao pod filmskim naslovom o Lauševićevoj tužnoj sudbini. Nisam čuo kao u sličnim situacijama, da će Laušević porodicama ubijenih  ustupiti honorar, kao neku vrstu odštete za dva oduzeta života i trećeg doživotnog invalida. Pišu neki, da je Laušević već odslužio svoju kaznu dugogodišnjim odsustvom iz svoje zemlje ( Crne Gore ili Srbije ?) u Americi. I tu se kao i obično u poslove drugih i trećih umeša jedno kočoperno debelo srpče u liku ministra policije, koji ode u Ameriku i lično uruči pasoš optuženom tj. pomilovanom. Nije važno da li usput uz neki drugi posao, ali to učini. Eto šta je /ne/pravda.

A samo pre desetak dana objaviše iste novine kako student Kovačević, koji u Americi udari  nekog mladog mu kolegu i pomeri mu vilicu, izdržava dve i po godine robije uz maltretiranje da stojećki pere veš robijaša u prostoriji, koja je visoka dva metra, a on dva metra i deset. Kakva zajebana sudbina.

Kakva je to bila orkestrirana salva optužbi na račun tog mladog čoveka : te bogati roditelji da ga poslali u Ameriku na studije, a on se tamo raspojasao pa dobio stipendiju, siledžija bije nevine američke jevrejske studente u barovima. Do kur.. mojega. Amerikanci na intervenciju prebogate jevrejske porodice koja je podigla tužbu protiv Kovačevića brže bolje ga optužiše za pokušaj ubistva, ni manje ni više.

I sad mala digresija koja je verovatno mnogima poznata, mi ovde u Srbiji, ni djavo ni Bog, ni sulejman Tadić ne bi mogli da optuže niti sude ni jednog Amerikanca ma šta uradio u ovoj, nekad slobodnoj zemlji Srbiji. A opet je poznato da i Amerikanci i Jevreji intervenišu ako treba i vojno za svakog otetog ili ugrođenog građanina, otimaju ih iz zatvora sa drugih kontinenata iz drugih država, podmićuju i ubijaju, ali njihov čovek završi uvek daleko od ruke pravde.

Da kažem pošteno, svidja mi se ta briga za svoje ljude i za svoj narod. Nije baš hrišćanski, ali uostalom oni valjda i nisu hrišćani. Naravno ne mislim da je trebalo da i mi idemo baš toliko daleko, i budemo baš tako odlučni kao Jevreji u tome, ali imamo i mi svoje svetle primere iz prošlosti.

I kada je vrag odneo šalu, skupiše se pare za neku kauciju za Kovačevića i dva prava Srbina u konzulatu u Americi dadoše mu lepo drugi pasoš s kojim mladi Kovačević „zapali“ srećno za Srbiju. Amerikanci poludeli, Jevreji takođe poludeli traže milion dolara, smrtnu kaznu, bombardovanje Srbije, električnu stolicu. Kur’ moj, Kovačević već kod kuće, sve je kasno i onda poče igranka. (Ne)vladine babe u crnom, dede u belom, pederi lezbejke, ljudski i neljudski forumi i prodana vlast osuli paljbu po Kovačeviču kako je huligan, siledžija, silovatelj, pedofil, rusofil, i šta ja znam sve ostalo.

 Dupelizačko srpsko sudstvo na osnovu slika sa fotošopom „unesrećenog“ mladog Jevrejina i nekom skarabudženom optužnicom osudi Kovačevića na dve i po godine zatvora sa svim mogućim maltretiranjima kojeg su se u zatvoru setili. Da nesreća ne dolazi sama osetili su odmah i dva činovnika konzulata koji su izdali Kovačeviću pasoš, na suspenziju i otkaz nisu dugo čekali. Priča za žaljenje. Ja im skidam kapu, jer su imali muda da to učine i da spasu tog mladog Srbina iz američkih kazamata i ko zna kakve sudbine.

Stvarno ne znam ko je još zalegao i ko je sve najebao u ovoj priči osim pomenutih, ali isplati Srbija  nešto oko milion dolara odštete za bol „jadnom“ mladom Jevrejinu, što mu roditelji dopisaše na njihov debeli bankarski konto. Jao kako su tek na to kukale (nevladine podguzne muve, i to one koji su sjebale pola državnog budžeta Srbije za deset godina za odbranu šiptara i ustaša i optužnice protiv Srba.

Epilog : E posle godinu i nešto jače, otkrile se mnoge stvari. Naprimer taj mladi Srbin Kovačević nije uopšte dete bogatih roditelja, koji su ga poslali da „divlja“ po Americi na skupim koledžima. Istina je da je dečko dobar košarkaš i sa svojih 2,10 dobio šansu na nekom studentskom konkursu da provede godinu dana na studijama u Americi, s tim da igra za košarkašku ekipu koledža uz džaparac od 400 $ mesečno ( to je duplo manje nego socijalna pomoć koju dobije svaka drogirana crnču.. pardon, svaki socijalni slučaj u SAD).

Dečko poznato i dokazano, ne pije alkohol, nikad okusio drogu, nezatvaran i neosudjivan. I te nesrećne američke večeri Kovačevič u društvu nekoliko prijatelja i prijateljica veselio se na nekoj studentskoj zabavi. Mladi nakurčeni Ješa muvao se oko neke valjda naše srpske devojčice celo veče, pa posle svih odbijanja počeo sa 1,65 visine da se naduvava i maltretira je. Pošto vi puta opomene nisu zaustavile Ješu napaljenka, Kovačevič ga prema tvrdnji svedoka nije udario pesnicom, ni više puta ni jednom. Kako ono kažu puko mu je samo jednu šamarčinu od koje se napaljeni nesretno složio, udarivši onako polupijan glavom u pod, stolicu, šta li i eto belaja.

Naravno, problem je što što je ruka tog mladog  Srbina Kovačevića kao teža pegla i , šta da se radi, ned’o Bog da ga je zaista podigao pesnicom do plafona.

Ali šta su izjave deset svedoka da nije bilo nikakve zavere i  tuče protiv jevrejskog lobija, nego odmah ni manje ni više optužnica protiv Kovačevića – pokušaj ubistva, jebote !

I eto sada dve priče /u dosta čemu slične, ali ne i u žrtvama /  zamršene u svakom pogledu  sa pitanjima naprimer :  koje Lauševiću dao signal i pasoš da zbriše iz /dve/ zemlje; je li dve i po godine za jedan šamar isto vrede, kao i dve i po godine za dva groba i jedna invalidska kolica ? Može li  aga iz Bosne, a od Srbije da pomiluje i Kovačevića, kada već miluje druge junake ? Ko je bre onaj murta iz Žitorađe, ministar policije ili policijski pisar, koji raznosi ukaze i pasoše ? I šta je sa tim "siledžijom" Kovačevićem danas ?

U ćorki se tačno zna ko „nije kriv“,  a ko je nevin. A Kovačević je nevin. Ne plače o svojoj sudbini po novinama. Nema nikoga da govori u njegovu korist u korist logike. On ćuti i polučučeći osam sati pere veš u ćorki u Somboru. Priča se da ima problema sa vratnim pršljenima i ligamentima zbog tog čučanja i drugih maltretiranja.

I šta da radi, da traži da ga neko pomiluje ?  Da traći da se napiše knjige ili snimi film ?Naravno neće, ne može, ne daju mu ni da cepa drva već da čuči i pere veš ! Pravda , aaaa ? On  ćuti i trpi, jer zna se, koga naš  poglavnik Smradić ili doglavnik Pačić pomiluje odmah ide u političare u lister odelo i  sa rajfešlusom na dupetu. Kovačević  hoće samo da odsluži svoje, ali kao čovek stojeći uspravno, da nastavi studije i da igra košarku. Dečko je prvak, dečko je sila, dečko je uz ona dva konzularna činovnika Srbin do jaja.

A druga priča je baš zajebana, taj glumac dolazi kažu uskoro u Srbiju. Biće potpisivanja drugog dela knjige ili nešto slično. Ali sudeći po izjavama familije onih pokojnika, trebaće i njemu policijsko obezbeđenje. Prošla godina, prošao i dan, ali treba da ih prodje još mnogo . Daj Bože mirno.

Razumete li vi mene i šta sam ja hteo da kažem ? Pa to, ako se već mešamo, mešajmo se u srpske stvari i sređujmo naša srpska sranja, a ne tuđa čoče.


Komentar Slobodana Maričića dana 25.01. 2013.

Šta se sve izdešavalo od sredine prošle godine, u ova dva slučaja verovatno će uči u neku novu knjigu u izdanju bivše-vladinih lobista. Veoma zanimljivo kako se neke stvari dešavaju u isto vreme, valjda Bog hoće da nam da povoda da razmišljamo, šta se sve ljudima događa u našim bednim životima, ako te nagazi neki Sulejman.

- Počnimo time da je u međuvremenu veliki Sulejman postao - počasni diktator, koji baš danas sedi pred sudijom zbog tužbe za silovanje pravde.

- Ministar kurir iz pesme “Plovi Pačić preko bare, nosi pasoš na vrh glave”, postao je prvi među ostalima u novoj vladi spasa.

- Robijaš Kovačević , pomilovan je dve nedelje pred izdržavanje pune kazne od novog nam predsednika Stradije.

- Poremećeni / navodno od šamara / mladi Ješa iz Amerike dobio je milion dolara odštete, ali tata i mama su procenili da to nije dovoljno i traže još milion / treba im za renoviranje kuće/, a američki jevrejski lobisti prete da “ nije sve gotovo” i da Kovačeviću treba da sada sudi američki sud ! Predlog kazne: deset godina zatvora u kućici za pse!

- Upravo pred sudom u Beogradu, dva konzula odgovaraju za prekršaj, krivično delo ili šta već - zato što su izdali pasoš Kovačeviću te je ovaj pobegao od “američke pravde” .

Normalno oboje se brane da nisu krivi. I ja se pridružujem toj odbrani i predlažem ih oboje za Medalju Srpske časti , ako slično postoji. Jer oni su učinili pravu stvar za razliku od onih bednika, koji su sa pesmom i radošću isporučivali Srbe američkim krvnicima u Hagu.

- Konačno posle deset godina izgnanstva u dalekoj Americi nam, gospodin Laušević je dobio američko državljanstvo, te će moći slobodno da putuje svuda po svetu i piše knjige koje će da mu lobi štampa u Beogradu.

A bagra i ološ, donedavni robijaš Miladin Kovačević za razliku od gospodina glumca Lauševića neće smeti da mrdne iz Srbije bar još deset godina ili nikada, kao i ona dva nesretnika iz Crne Gore, koji leže dva metra ispod zemlje, pogođeni za stolom zalutalim mecima iz glumčevog pištolja.

Ova priča ima naravoučenije, ustvari dva. Prvo, ako si miljenik vlasti, a posebno ako si još /poželjno je da si/ peder ili lezbejka, ako već nisi rođak nekog funkcinera – život je pred tobom i carstvo ovozemaljsko – Amerika. Drugo, malo teže i tužnije : ako živiš i radiš po savesti, nemaš moćne rođake, lovu, nisi glumac, peder ili pevačica, i slučajno se zameriš EU i Američkim interesima na Balkanu, jer naprimer ne znaš američku himnu, pa najebali ste brate ili sestro, za ceo život.

Dakle život je pred Lauševićem, a dva konzula i Kovačević će još dugo, dugo da se znoje i strahuju od američko-srpske /ne/pravde.


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP