Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 64536
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6394251
Ko je na sajtu?
Imamo 60 gosta i 2 člana na mreži

NACIONALNE MANJINE U SRBIJI I NACIONALNO DOSTOJANSTVO, KAO DEO SRPSKOG NACIONALNOG PITANJA


11.09.2009 / Akademediasrbija

Piše : Slobodan Maričić

Kažu da je u Srbiji konačno zavladala demokratija, evropska demokratija, sloboda i pravda. Odlično, hvala Bogu. A da li to znači ona pravda koju poznaje i razlikuje svako ljudsko biće ? Ili je u evropskoj  demokratiji neka posebna nova pravda, koju pre-poznaju samo oni koji u Srbiji misle kao euro - pejci. 

 Zašto je to važno za gornji naslov ? Jednostavno zato što je prosečne gradjane ove zemlje već sramota od srozavanja nacionalnog dostojanstva Srba i Srbije ne samo pred euro-pejskim čelnicima (da ne spominjemo druge belosvetske likove) već i na domaćoj političkoj sceni i to samo zarad opstanka ove vlasti. Slučajno ili ne tema navodne (ne)ravnopravnosti nacionalnih manjina u Srbiji postaje sve aktuelnija, i verovatno će budući srpski parlament imati predstavnike svih nacionalnih grupa koje imaju više od pet pripadnika u Srbiji. Sadašnje udvaranje vlasti i cenjkanje sa predstavnicima nacionalnih manjina u parlamentu radi opstanka vlade, postalo je istorijski sramno.Obzirom da je tema kompleksna koristićemo samo istorijske i neosporne činjenice svima poznate, ali koje se uporno, svesno i sa ciljem godinama i decenijama prećutkuju.

Pre svega da se upitamo ko čini danas nacionalne manjine u Srbiji ?

Odgovor: skoro u celini nacionalne manjine u Srbiji čine gradjani zemalja koji su svojevoljno istupile iz bivše zajedničke države i gradjana susednih zemalja koji su se istorijskim izmenama granica stvaranjem Kraljevine Jugoslavije našli na današnjoj teritoriji Srbije. Socijalni, kulturni  i politički status tih manjina ranije i u bliskoj prošlosti neosporno je bio takav da su imale sva prava, uvek daleko veća nego što ih je imala srpska manjina u njihovim matičnim zemljama i bivšim republikama, pa ih imaju čak i danas . Ali važnije od toga i interesantnije je, da su prava nacionalnih manjina u euro-pejskim zemljama ispod svih kriterijuma koji se očito samo deklarativno propisuju euro-pejskim zakonima. Domaćim životinjama u nekim  euro-pejskim zakonima posvećeno je više članova nego nacionalnim manjinama.
 
Poneke odluke euro-pejskih država su više nego licemerne. Uzmimo jednu od poslednjih poruka euro-pe vlastima u Srbiji povodom tkzv. Cigansko-Romskog pitanja, tj. preseljenja pripadnika te nacionalne manjine u svoja rodna mesta, a nekih i u svoje matične drzave iz kojih su došli u Srbiju, naprimer iz Makedonije, Rumunije i BIH.  Iz Nemačke - barjaktara i žandara euro-demokratije neprekidno stižu najoštrije kritike . Odluka gradskih vlasti Beograda o preseljenju Cigana iz karton - nehigijenskih naselja i trudu da se život te nacionalne manjine svede u neke pristojne norme, koliko nam dinarski okviri dozvoljavaju došla  je kao prst u oko euro-pi. Pritom se prećutkuje da se polutajnim ugovorima o remisiji naših gradjana (najviše pripadnika Cigansko-Romske manjine iz Nemačke, Austrije i Euro-pe, gde ih god ima za poslednjih deset godina vratilo kući u Srbiju i na Kosovo preko pedeset hiljada. Svi oni vraćaju se silom ili milom avionima JAT-a a troškove od 150 evra plaća po svakom putniku nemačka država.

Zašto kažemo Cigansko-Romska  nacionalna manjina. Pa jednostavno zato što se pripadnici ove manjine ili naroda imajući u vidu brojnost u Evropi, sasvim normalno  u Nemačkoj,  Austriji, Rusiji i mnogim drugim zemljama legalno i uobičajeno odvajkada i danas nazivaju Ciganima (Zigeuner), dok se svako ko u Srbiji za istu manjinu ne upotrebi izraz Rom , smatra nacionalistom i šovinistom. Najsmešnije ili najčudnije što Cigani u Srbiji sami sebe najčešće tako nazivaju, osim onih “prosvećenih” Cigana u parlamentu.

I dakle iz Nemačke i tih zemalja se već desetak godina šalje u Srbiju svakoga meseca 50 do 100 Cigana , koji nisu uspeli da obezbede bilo kakve papire za dalji boravak. I naravno euro-pa se ne pita, šta će Srbija sva u dugovima sa ovom nacionalnom manjinom, koja naravno posle euro-pskog ne može da se privikne na srpski standard.  Ali  Cigani nisu manjina koja je opasna i ugrožava Srbiju.

Istina je da se u Srbiji čini više nego dovoljno da sve manjine zadrže svoj nacionalni identitet. Ako ćemo razmišljati istorijski šire i nacionalno odgovornije moramo se zapitati zbog čega se danas toliko insistira na nekoj posebnosti manjina i potrebi njihovih navodnih posebnih prava i zaštite u Srbiji. Ne smemo da zanemarimo činjenicu da je pitanje manjina istorijski veoma često zloupotrebljavano i bilo povod mnogih ratova. Upravo je Nemačka primer za to. Uostalom je li šiptarska nacionalna manjina bila povod zločinačkog rata i bombardovanja Srbije od euro-pe i Nato-a. Nije li i ova sadašnja sve veća kampanja za prava manjina uvod u nešto što se sada planski i zlonamerno aktuelizuje voljom medjunarodnih faktora sa sličnim ciljem kao otimanje Kosova i Metohije.

Zato pogledajmo drugu stranu medalje, odnosno čime su nas pripadnici i preci tih manjina,kao i  njihove matične i susedne zemlje zadužili kroz dalju i noviju istoriju, da bi se mi Srbi odricali svojih prava, teritorija, samosvesnosti, uostalom i dinara. Ako počnemo od bliske prošlosti i poslednjeg Svetskog rata svi redom, dakle Madjari, Rumuni, Bugari, Nemci, Austrijanci, Šiptari i Hrvati su bili uvek naši istorijski neprijatelji i krvnici srpskog naroda. Ko to može da negira?

I šta se desilo posle rata,  neuki i naivni, možda i priglupi srpski političari, ali pre svega narod zaboravi  sve strahote koje mu učiniše svi pomenuti.  "Dobri naši susedi", kako skoro reče naš predsednik,  i ne zaboravimo i njihove manjine, koje su naravno aktivno i dobrovoljno činodejstvovale u svemu prigrlismo posle svakog rata, neke čak nazivajući  "braćom". Oprostismo im nepravde, ubijanja i zverstva, oprostismo im dugove, ratnu štetu i još ih pomagasmo, parama, hranom i na medjunarodnom planu.  Isto je bilo i u I. Svetskom ratu  još krvavije, dok srpska “ljubav” prema  krvnicima postaje sve veća i veća, skoro mazohistička.

Ne može niko da tvrdi da nam je neko nametnuo odluku da se odreknemo ratne odštete od Madjarske, Rumunije, Albanije i Bugarske, već  je to učinila naša vlast sa Titom na čelu, a narod, ah naivni i ludi narod srpski, aplaudirao je tome. Prošlo je više od šest decenija, a mnogo je još zgrarišta, praznih kuća i nekadašnje dece, koji su ostali bez očeva i majki od noža naših prijatelja - " dobrih suseda " i braće,  ali ne zaboravimo i njihovih sunarodnika u Srbiji. Sve im je oprošteno. I da bi prosto zakucali u naše srpsko biće svest da nam nikada nisu bili, niti će ikad biti dobri susedi, a kamoli prijatelji, naša "braća i dobri susedi" 1999. godine ponovo su pokazali  svoje pravo lice, o čemu mi Srbi danas ćutimo, jer smo dobra srca, plitke pameti i kratkog sećanja. Nema Tita i njegovih savetnika ali su sada va vlasti njihova deca i unuci, koji misle i rade kao njihovi očevi.

Pa niko, baš niko da postavi pitanje “hrvatskoj braći” ni pre ni posle stvaranja samostalne države, ponovo proterujući srpski narod i otimajući im kuće i ognjišta, šta je sa imovinom i odštetom za 700 hiljada zverski ubijenih Srba u NDH ? Ko je to uzeo i ko će to i kada da plati.?

Treba li da verujemo našim političarima (kakva beda) o "dobrim" namerama euro-pe i celog sveta prema Srbima, koji nas nagovaraju : "  hajmo/hajte u Evropsku uniju, hajmo u NATO u zajednice slobodnog, naprednog i demokratskog sveta.

Podsetimo se alooo Srbi, da li su NATO avioni sa bombama dolazili sa aerodroma u Kini i Rusiji ili iz i preko  Bugarske, Madjarske, Rumunije i sa nosača aviona ispred hrvatskih obala.  Da li su ono beše u Madjarskoj bili obučavani ustaški i šiptarski teroristi, a hiljade američkih, engleskih i drugih vojnika na njihovim granicama samo čekali čas da ulete u Vojvodinu i celu Srbiju.  Ne rekoše posle rata " naši dobri susedi " nikada ni reč izvinjenja što pomagaše našim krvnicima iz euro-pe,  Amerike i pola sveta, za šaku dolara  i otvaranje vrata za euro-Pu! A naš predsednik se svima izvinjava , izvinjava i ponovo ih naziva "braćom". Ali što je važno ni reč osude za nedela svojih preko granice ne izrekoše nikada ni za šta ni naši “dobri” pripadnici nacionalnih manjina. E Srbi, Srbi stoko jedna, kažu da je rekao neki naš političar pre jednog veka.

 Zapitajmo se i ponovimo i mi tim povodom : Srbi, Srbi jel’ smo stvarno (p)ostali takva stoka, jer šta se dešava danas ? Srbi se medjusobno skoro do krvi svadjaju, ko će dati nova i veća prava nacionalnim manjinama. Jer  Srbi kada nešto hoće da pokažu svetu, to mora biti najveće , najbolje, iz najdublje dubine srpskog srca i najdublje dubine praznog mozga. Ako treba odnećemo i svoju sopstvenu glavu u Stambol, pardon Hag. Dakle, sva prava manjinama, ako treba odričemo se svih naših prava samo da euro-Pu ! zadovoljimo.

Konačno dajmo manjinama “lex spezialis” sa pravom na samoopredeljenje : oni koji nisu zadovoljni životom i tretmanom u Srbiji, neka se samoopredele i neka se vrate u njihove lepe materinske zemlje,  one su ionako već ušle u tu predivnu euro-PU! , umnogome za zasluge i pomoć u vekovnom i najnovijem zatiranju Srba 1999. godine. Ja im nedam ništa, oni treba meni da plate i vrate dugove za „ glavarinu“ ( pobijenu familiju) i oteto .
 

Neću u evro-Pu ! Neću u NATO. Hoću moju Srbiju. !



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP