Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 64680
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6397079
Ko je na sajtu?
Imamo 74 gosta na mreži

ZAŠTO NE TREBA REHABILITOVATI PRIPADNIKE NEPRIJATELJSKIH VOJSKI ?


18.11.2011. / Akademediasrbija.com

Piše : Slobodan Maričić

Navodno srpska vlada ili nadležni u režimu razmišljaju ozbiljno o tome, da rehabilituju sve bivše pripadnike okupatorskih i kvislinških vojski za koje nema dokaza da su izvršili zločine. Na ovome naročito insistiraju ucenjujući prestankom podrše vladi i parlamentu predstavnici madjarske, a podržavaju ih pripadnici nemačke nacionalne manjine.

 Prema tom zahtevu - čitaj uceni, kojoj se, što je nečuveno, pridružila i zvanična Madjarska, a verovatno u tajnim razgovorima i Nemačka, država Srbija treba da ili traži dokumentaciju radi opštužbe ili dokaza, da je neko izvršio neki zločin ili radio protiv država Kraljevine Jugoslavije ili Srbije, pre i tokom rata i posle.

Prilično neobičan zadatak državi Srbiji 70 tak godina, posle odluka najviših državnih organa Nove Jugoslavije i isto toliko godina dubokog ćutanja ( mi mislili pokajanja) potomaka i pripadnika okupatorskih vojski na tlu Srbije u Drugom svetskom ratu, koji su se „probudili“ baš pred navodnu kandidaturu Srbije za EU, i neskriveno govore da će glasati protiv, ukoliko se zahtev o rehabilitaciji ne prihvati.

Pa da nabrojim nekoliko činjenica o tome zašto to nikako ne treba učiniti i zašto sam ja gradjanin Srbije protiv.

Prvo, tako nešto nije učinila ni jedna od država pobedničke alijanse, kojoj pripada nekadašnja Nova Jugoslavija, čiji je sukcesor danas i svih ostalih republika bivše Jugoslavije – Srbija. Šta više u Nemačkoj su saveznici zabranili postojanje čitavog jednog naroda i izbrisali iz istorijskog sećanja Pruse i njihovu državu, nekadašnju pokrajinu. Obrazloženje je bilo da su Prusi u dva velika rata bili nosioci nemačke ekspanzionističke politike i inspirisali druge Nemce i motivisali zaveru u Nemačkoj protiv ostatka sveta. Dakle zbog takve , kako je obrazloženo zločinačke prošlosti – nema više Prusa. U Nemačkoj niti je bilo niti ima ni glasa o tome, da se sada posle proteklih godina rehabilituju Prusi. Ne govorim samo o vojnicima već o CELOM NARODU, SVIMA - DECI, ŽENAMA, STARCIMA, BOLESNIMA, ŽIVIMA, MRTVIMA – PRUSI VIŠE NE POSTOJE ! Ne zastupam nikoga, ne branim nikoga.

Alo Srbi, vi koji hoćete još više „demokratije“ nego što ste je dobili 5. oktobra, vidite kako predvodnica EU - Nemačka nema ništa do danas protiv toga zločina. I priznaje kolektivnu krivicu dela svoga naroda ! Alo, narode srpski, probudi se !

Vidite kako je rastegljiv pojam demokratije u Evropi, EU i svetu , kako je rastegljiv pojam pravda i kako su rastegljivi „ljudi sline“ u Srbiji, koji su pristali uopšte da o rehabilitacija pripadnika zločinačkih vojski razgovaraju.

Drugo, tražioci kažu, da samo pripadnost neprijateljskoj vojski nije i dokaz nečije krivice. Ma nemoj. Aj’mo o činjenicama. Ne radi se samo o jednom opštem pojmu „vojska“. U Srbiji je bio nemački okupator, koji je imao više svojih formacija u vojsci : Regularnu nemačku vojsku „Vermaht“, zatim „SS jedinice“ ili elitne „Sturmštafel“ jurišne odrede , samostalne SS odrede i čitav niz posebnih jedinica od tajne policije Gestapoa, do špijunskog Abvera i dugih/ *. Zašto je ovo važno ? Pa zato jer je najmanje nekoliko hiljada Srba u Vojvodini pobijeno, jer su ih Gestapou prijavile njhove nemačke komšije, zbog „prekog pogleda“ , svadje pre rata ili navodnog „podrivanja“ Trećeg Rajha tokom rata, ali najviše – zbog kuće, imanja i ostale imovine. To je bila javna tajna i sad šta ćemo sa tim (ne)ljudima koji nisu nosili uniformu, ali su preživeli Srbi znali ko se odmah uselio u kuće Srba koji preko noći nestadoše bez traga ? Isto tako je bilo i okupiranom delu Vojvodine pod madjarskim zlotvorima, koji su takodje imali svoje regularne jedinice – redovnu vojsku i elitne „Honvede“ ili madjarski SS.

Naravno da su i madjarske komšije činile isto Srbima kao i nemačke, a posebno su bili okrutni prema kolonistima koji su tu naseljeni posle Prvog svetskog rata.

Pripadnici Honveda su činili zločine prema Srbima koji se mogu meriti samo sa zločinima Bugara i Austrijanaca u Prvom, ali i Drugom svetskom ratu. Podsetimo se samo Novosadske racije, gde su ranjeni i živi Srbi i Jevreji zajedno sa mrtvima gurani pod led na Dunavu ? E da podvučem, takvih racija je bilo i u Čurugu, Zrenjaninu i mnogim drugim mestima.

Pa dalje je značajno podsetiti, kako su pripadnici nemačke nacionalne manjine bili dobrovoljci za egzekucije Srba i Jevreja po ulasku Nemaca u Jugoslaviju aprila 1941. godine. A nisu imali ni uniformu, ni oznake, ni činove, ali su imali imena i preostali Srbi su se posle rata dobro sećali tih dželata.( vidi slike) Nisu rekoh. nosili uniforme, samo su mrzeli Srbe i ostale koji nisu bili Madjari ili Nemci. Šta ćemo sa njima ?

Ajmo još o pomenutim „nevinim civilima“. Kada su se hitlerove armije pred Staljingradom našle u ruskoj zimi 1941/42 u obruču Crvene armije, iz Rajha je pokrenuta „ spontana“ akcija – direktiva, da se pomogne odećom i obućom nepripremljenoj nemačkoj vojsci, koja je očekivala da će „ušetati“ do Moskve do jeseni. Onda su se civili domaćice i penzioner utrkivali pred kamerama u Nemačkoj, ko če doneti više toplih čarapa, dubokih cipela, skijaške opreme i bundi, što je sve odmah pakovano i avionima slato na Istočni front, gde se bacalo padobranima nemačkim trupama. E sad Folksdojčeri u Vojvodini su se dosetili kako da i oni budu prave patriote, te su se priključili akciji, tako što su išli po srpskim kućama i tražili ili uzimali svu zimsku odeću i obuću a usput još ponešto. Koliko je toga otišlo na ruski front ne zna se, ali su se i nemačke komšije dobro ponovile na račun Srba. „Pa mora se, mi smo Nemci“ , bilo je opravdanje.

Nismo pomenuli Jevreje, jer su oni fizički „ počišćeni u prvih mesec, dva“ okupacije, a njihova imovina prešla u ruke Treće Rajha. E sad ko se starao dalje o toj ogromnoj imovini ? Pa nemačke komšije, koje su i prokazale svoje susede Jevreje. Po odluci zapovednika okupirane Srbije, Folksdojčeri su u svim mestima, ali apsolutno svim gde su vlast držali Nemci u Vojvodini, postavljeni za predsednike opština, starešine javnih i komunalnih službi u većim gradovima, starešine manjih mesta, upravnike fabrika, preduzeća, većih radionica i svega što je zahtevalo nekog rukovodioca ili organizatora posla. U selima su komšije Švabe bili „Bogovi i batine“ : tužioci, sudije i egzekutori. A baš u selima je bilo najviše primera torture i divljanja o kojima su Srbi ćutali iz straha, a komšije nisu više bile dobre komšije Švabe, već Nemci, pripadnici Trećeg rajha.

I tako je popis imovine svake „ispražnjene“ jevrejske ili srpske kuće od lokalnih vlasti dostavljan nemačkom komandantu okruga, koji je slao komisiju za odabir onoga što je bilo potrebno rekvirirati za Rajh. Kada se „namirio Rajh“ onda su preostalo razvukli domaći funkcioneri vlasti - Nemci, a dobre komšije Švabe, su onda „malo pomerili“ medje i ograde svojih imanja, šta god je već kome zapalo za oko.

Mala digresija, ali dobar primer. Nedavno u razgovoru sa jednim generalom o zločinima ustaša nad Srbima u NDH čuo sam istinutu priču, koja govori dokle ide ljudska pohlepa. Priča se dešava u nekom selu Bilogore, moguće Velikim Zdencima, u koje se tridesetih godina prošlog veka, vratio jedan od Srba iz Amerike gde je radio godinama i stekao neki imetak. Izmedju ostalog doneo je sobom i prave plave farmerke – tregerice, u nas tada baš retkost, a koje je tamo u to vreme, nosio svaki radnički penzioner. E taj je Srbin često odlazio pred mehanu, u radnju ili na vašar u tim farmerkama i naravno privlačio pažnju ostalih meštana i po njima postao poznat svuda . I dodje Drugi svetski rat, pa kako to biva u mešovitim sredinama sa puno nacionalnosti, tek neki odoše u ustaše, drugi medju Nemce, treći u partizane.

I jedan partizan podoficir negde u slavonskim šumama, slučajno sin onog povratnika iz Amerike, dobio vest da su mu ubijeni roditelji i to ne od neke vojske, već od komšija, ali više ništa o detaljima ko, gde i kada ? Prodje neko vreme, opet dodje do podoficira vest da jedan meštanin, valjda iz susednog sela, nosi plave američke pantalone. Spremi se podoficir i ode te za par dana pronadje novog vlasnika farmerki u kući. Pozove ga da izadje iz kuće i zapita : „ Ti mi ubi roditelje ? “ ovaj priznade, ali veli :„Nisam ih mučio“. „Dobro, reče podoficir, neću ni ja tebe, a sad ajde da mi pokažeš gde su zakopani, i ponesi one farmerke“. I tako put pod noge i dovede ga ovaj do neke šumice i pokaza, gde je zakopao ubijene. Partizan mu naredi da odgrne rukama zemlju i kada prepozna cipele i čarape roditelja, naredi ovom da stane ispred jedne šljive. Održao je reč, nije ga mučio. E sad, da li ga je naterao da obuče farmerke ili ih samo ostavio pored njega, nisam pitao.

Ali vratimo se vojskama, rehabilitaciji i pripadnicima nemačke i madjarske manjine, koji navodno nisu mogli da odbiju da budu mobilisani tokom rata. Obrazloženje : Jel’te šta ćemo, pa mi smo (bili) Nemci tj. Madjari i nije se moglo.

Opet činjenice: isključivo pripadnici nemačke nacionalne manjine ili Folksdojčeri iz Vojvodine /** su činili sastav SS jedinica u Jugoslaviji – Srbiji. Po zlu najpoznatija divizija „ SS Princ Eugen“ formirana je opet isključivo od dobrovoljaca od 18 do 40 godina sa ukupno 20 hiljada vojnika iz bivše Jugoslavije. Kakve je zločine počinila ova divizija poznato je iz istorije, uz podatak da je kroz nju prošlo više od 40 hiljada domaćih Nemaca. Ne samo to, osim ove divizije formirano je još nekoliko samostalnih ili specijalnih SS odreda za tkzv. „čišćenje“ , koje su sačinjavali opet ponovimo isključivo Folksdojčeri.

Tako prema zahtevu naslednika zločinaca iz ovih legija smrti , svako ko se pojavi i kaže : „ Moj fater ili grosfater je bio prisilno mobilisan u „ Princ Eugen“ 1941, druge ili treće, i nije nikoga ubio tokom rata , radio je u kuhinji ili peglao veš, pa ja eto hoću rehabilitaciju i onu kuću u ...mestu... i trideset hektara zemlje ili trista hiljada evra.“ A vlast odmah da to sprovede i da tako rehabilitujemo jedno 100 hiljada ratnih zločinaca, a Srbiju uništimo dugovima od hiljadu milijardi evra.

Je li to pravilno, zakonito, moralno i ljudski ?

Postavio bih jedno pitanje, tim naslednicima „nevinih i silom“ mobilisanih vojnika u crnim madjarskim ili nemačkim uniformama, sivim bugarskim ili rumunskim. Jesu li možda mogli oni koji su očekivali prisilnu mobilizaciju da odu u šumu kod partizana ? Pa to je učinilo dve tri hiljade Nemaca, koji su smatrali da im je otadžbina Kraljevina Jugoslavija, a ne Treći Rajh. Oni su do smrti primali vojne penzije i naknade za spomenice. Jesu li „ naslednici“ čuli za nemački bataljon „Ernest Telman“, koji se borio rame uz rame sa partizanima protiv svih okupatora: ustaša, domobrana i nemaca ? Verujem da jesu.

A činjenice su neumoljive i kada se zna da su 90% sastava SS jedinica činili Folksdojčeri sve do 1943, a zanimljivo je da tada kada se već znalo i videlo da Hitler gubi rat, nije povećan broj „dobrovoljaca“ - saradnika partizana i Pokreta otpora ili broj Švaba u redovima partizana. Umesto toga, 1943. je počelo masovno iseljavanje Folksdojčera sa imovinom koja se mogla poneti pod šifrom : „Nazad u Rajh“, koje je docnije predstavljeno kao „Veliko proterivanje nemačke nacionalne manjine iz Jugoslavije“. Da se podsetimo 1943. su krenule kolone zaprega, duge i po desetak kilometara pod zaštitom nemačke vojske put Austrije i Nemačke. I do 1945 godine kada je završen rat, samo Nemci znaju koliko je tačno kolona otišlo. E posle ostade u Jugoslaviji osamdesetak hiljada Švaba, od koji su do 1955. godine mnogi, što iz logora, što sa slobode napustili Jugoslaviju – Srbiju i otišli u Nemačku, koja je procvetala pod američkom okupacijom.

Ne treba kriti da je dosta njih „ stalo pred šljivu sa farmerkama „ ili sa neopranim rukama od krvi.

I šta sad ?

Treba li sve redom rehabilitovati? Otkuda to da se oni koji su bili „nevini“ tokom nekoliko godina rata odluče 1943/44. da napuste domove i krenu „nazad“ u svoj Rajh. Biće da je istinita poslovica .“Da u ratu nema nevinih“

Sada ovaj Četvrti rajh, koji vodi kancelarka Ferkel/***, bi da izravna neke dugove, pa su to započeli prvo cepanjem Jugoslavije i priznavanjem novih država - svojih saveznika u Drugom svetskom ratu, pa ekonomskom blokadom, učestvovanjem u NATO bombardovanju 1999. godine i danas, „ E Srbi ako hoćete u EU morate da ispunite hiljadu uslova i šta još setimo u medjuvremenu. A jedan od najvažnijih uslova , sprovesti konačno zadatak, ono iz pesme nemačkih dobrovoljaca iz 1915 godine : „Serbien muss sterbien“ ( „Srbija mora krepati“ ).

Ima li nekog naroda na svetu, koji je rad da uradi sve što se od njega traži da bi što pre krepao ?

A šta je sa Madjarima ? Ovi poslednji bednici promašenog socijalizma, ljigavci koji su nas gledali do pre par godina sa strahopoštovanjem, oni koji su u dva rata sprovodili najgori teror nad Srbima, oni koji su nam od šezdesetih na granici ljubili ruku za hemijsku olovku, a za paklu Kenta u Budimpešti nudile se sisate Madjarice, postadoše Europljani. Kada sede njihov predstavnik u neku rukovodeću EU stolicu, odmah naštampaše kartu „Nove Madjarske“ sa pola Vojvodine, pa čak i napraviše takav tepih ispred tog EU „Rajhstaga“.

Ajd’ da se podsetimo i činjenice, da tek što im Tito oprosti sve srpske žrtve i otpisa ratnu štetu, ovi naslednici Husara pukovnika Kepiroa, podrepaši svakog jačeg, postadoše najaktivniji protivnici u Informbirovskoj epizodi. Samo na granici prema Madjarskoj tokom te kampanje, neslavnoj stranici odnosa Jugoslavije i SSSR-a, ubijeno je ni manje ni više, nego preko 1.100 jugoslovenskih-srpskih civila, graničara i vojnika. Najviše ih je ustreljeno preko granične žice tokom rada na njivama i noću, kurvinjski.

A mi, jedva deceniju kasnije, kada su te Madjare gazili tenkovi gazde iz Moskve po Budimpešti , pravismo demonstracije po Jugi, te ajde šalji pomoć, primaj hiljade izbeglica. I šta sad ? A mnogima nije bio prvi put da dolaze kod nas, samo ovoga puta ne na konjima sa barjacima i na tenkovima. Lako je bilo poznati ih medju izbeglicama, jer su se i u Drugom svetskom ratu borili protiv komunizma ili „Crvene nemani“ I oni nama sada : Ha, sprečićemo vaš ulazak u EU ako ne rehabilitujete naše rodjake. E pa baš me zabole za taj prijem.

I konačno jedna unutrašnje politička ili socijalna ili ljudska tema sa ovim u vezi. Šta ćemo sa onima koji dodjoše u ispražnjene nemačke kuće posle rata ? A tu beše svih nacija iz bivše Juge? Celo selo „ Lovćnac „ koje naseliše crnogorska nam bivša braća, valjda treba sad da ispraznimo, novim gazdama isplatimo naknadu , napravimo im novo selo, damo i njima još neku odštetu i ustupimo sveže okrečeno „pomilovanim“ Švabama? Ili šta ? A šta ćemo sa pedesetak hiljada drugih koji iz cele Jugolsavije naseliše u Srbiju i Vojvodinu ? Gde ćemo sa njima, da bi ispraznili „Raum“ za novi nemački „Drang nach Osten“/ 4* ? Da idemo redom od jedne do druge vojvodjanske kuće, da gledamo ko je čiju ogradu pomerao i šta je čije zapisano ?

A Nemci poručuju podržavajući inicijativu Madjara, koju su inače sami osmislili, da imaju sve knjige o tome šta je čije. E pa bivše dobre komšije Švabe i vi trgovci konjima, potomci Huna i Atile, jebiga, problem je u tome, što ovo gore napred što napisah, ne piše u tim vašim knjigama, a mnogo je važno, baš mnogo važno.

Eto, ukratko, zato sam protiv svakog oproštaja, pomilovanja, rehabilitacije, restauracije, restitucije, ili toga da vas proglašavamo žrtvama, koje treba danas nagraditi. Za šta i zašto ? Da bi se ovi naši sadašnji političari – sline ušlihtali ovima u EU ?

JA SAM PROTIV, ALI MENE NIKO NE PITA ! ALI (TREBA DA) SE PITA SRPSKI NAROD. A OVI NAŠI POLITIČARI NIKADA NE PITAJU NIŠTA, ONI SAMO SLUŠAJU !

A o Rumunima i Bugarima, drugi put !

---------------------------------------------------

/ * Osim u armijski organizovanim većim SS jedinicama, Folksdojčeri iz Vojvodine su sa nemačkim komandnim kadrom činili sastav sledećih specijalnih jedinica od 25 do 2000 ljudi , koje su operisale uglavnom na teritoriji Jugoslavije

                                    Zaštitna grupa "Eberlein"              

                                    Zaštitna grupa "Steyer"

                                    Zaštitna grupa "Štettner"

                                    Borbena grupa "Anacker"

                                    Borbena grupa "Bader"

                                    Borbena grupa "Blank"

                                    Borbena grupa "Burgmeister"

                                    Borbena grupa "Dippelhofer"

                                    Borbena grupa "Geiger"               

                                    Borbena grupa "Gertler"               

                                    Borbena grupa "Grott"

                                    Borbena grupa "Ludwiger"

                                    Borbena grupa "Müller"

                                    Borbena grupa "Reindl"

                                    Borbena grupa "Strippel"

                                    Borbena grupa "Schwarz"

                                    Borbena grupa "Vogel"

                                    Borbena grupa "Wittmann"    

Ove jedinice su bile po nameni : specijalne brdske, motorizovane, padobranske, diverzantske i izvidjačke.      

/** Početkom juna 1941. godine, od dobrovoljaca Folksdojčera starosti izme|u 18 - 23 godine u Vršcu se formira prvo SS bataljon sa šest četa i 1.500 vojnika, pod nazivom „SS Bataljon - Prinz Eugen". Istovremeno se od vojvođanskih Folksdojčera dobrovoljaca u Beloj Crkvi, Vršcu i Kikindi, formiraju još tri bataljona: SS bataljon "Ludwig Von Baden", SS bataljon "General Laudon" i SS bataljon "Emanuel von Bayern", čime je do kraja 1941. stvorena SS Divizija "Prinz Eugen", koja se tokom rata borila širom Jugoslavije.

Ova divizija, koja je docnije učestvovati i u borbama na Sutjesci “, imala je u svom sastavu 20.000 oficira i vojnika, raspore|enih u četiri puka (pešadijski, lovački, brdski, oklopno-artiljerijski) i pet konjičkih eskadrona. 7-ma SS divizija „Prinz Eugen“ borila se na teritoriji Jugoslavije do poslednjih dana rata 1945. godine. Divizija u celini ili samo pojedini delovi (samostalni pukovi kao ojačanje) borili su se praktično u svim ofanzivama protiv NOV. Najveći broj akcija "Čišćenja terena" izvršili su odredi ove divizije, kao na primer na Kozari. Posle tkzv. "Niške operacije" protiv partizana u centralnoj Srbiji sredinom 1944. godine, ova divizija je imala skoro 30% gubitaka. Zbog toga je sastav divizije ojačan sa nekoliko pukova mobilisanih [iptara sa Kosova, kao i sa ostacima nekih nemačkih jedinica koje su se povlačile iz Grčke.

Krajem oktobra 1942. godine od 25.000 Folksdojčera koji su bili prisutni na dobrovoljnom mobilizacijskom skupu u Novom Sadu od dobrovoljaca iz Banata formira se II. SS divizija "Das Reich", VI. SS brdska divizija "North", 8-ma konjička divizija "Florian Geyer", kao i 22. i 23. konjička SS divizija. Pri ovome treba imati u vidu da je tom prilikom popunjena iz sastava vojvodjanskih Folksdojčera divizija "Florian Geyer", dok je manji broj preostalih dobrovoljaca rasporedje u druge SS divizije, koje su do punog sastava popunjene od Folksdojčera iz Vojvodine i Mađarske. Jedan broj ovih jedinica je ostao u Vojvodini , druge u Mađarskoj, a nekoliko je poslato na Istočni front. U okupiranim teritorijama Jugoslavije povremeno je boravila elitna SS divizija "Das Reich", sastavljena isključivo od nemaca iz Rajha, koja je povlačeći se sa SS divizijom "North" iz Jugoslavije 1945. godine skoro u celini sastava zarobljena od jedinica NOV. Početkom 1944. godine mobilizacijom oko 10 hiljada Folksdojčera iz Bačke, popunjena je 18-ta SS divizija "Horst Wessel", koja je ubrzo prebačena u Slovačku, gde je zapamćena po izuzetno surovom gušenju ustanka protiv nemačke okupacije.

/ *** Nemačku kancelarku Angelu Merkel, politički protivnici i satirične novine nazivaju Frau Ferkel ( Ferkel – prase)

/4* Drang nach Osten - Prodor na Istok

/ Pogledaj slike :

                   

 

                  

 

 

         

 

         

Na fotografijama su scene vešanja Srba na pančevačkom groblju pohvatanih nasumice u Pančevu aprila 1941- godine.Vešanje je izvršio po ličnoj želji lokalni folksdojčer - civil mesarski pomoćnik, dok nemački vojnici posmatraju. Na slici br. 3. se vidi i nemački dečak koji je izvlačio stolicu ispod nogu žrtava. Nešto kasnije istoga dana strelajno je sa druge strane grobljanskog zida, ukupno 32 Srbina i Srpskinja , ovoga puta od nemačkih vojnika !!! Na slici se vidi obešena žena, a aprila 1941 još nije bilo partizana niti naredbe o odmazdama 100 : 1.



Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP