Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 64574
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6395881
Ko je na sajtu?
Imamo 194 gosta na mreži

GDE SI KARA(M) DJORDJE ?


12.08.2011. / Akademediasrbija
Slobodan Maričić

Zanimljivo je kako je većini naših medija promakla vest o utakmici beogradskog fudbalskog kluba Rad sa nekim klubom iz turske Anadolije. Ne znam mu ni ime, ni rezultat meča, ali verujem da nije bilo nikoga u Srbiji koji su dočuli, koji nije bio zgrožen dogadjajem na ovom fudbalskom meču.

Znamo da je Turska iz višedecenijske sekularne države prešla u vode gde religija i verske vodje imaju ponovo glavnu reč, kao pre Ataturka . Partija koja je pobedila na izborima se snažno zalaže za jačanje uticaja Islama u svakom segmentu života od porodice do armije. Tako ni vest da je iz turske armije smenjeno po kratkom postupku sedam ili osam najviših generala vojnih zapovednika, nije nikoga iznenadila u Turskoj, ali u inostranstvu izvesno jeste. To naravno znači da će i armija koja je bila najjače uporište sekularne države doživeti značajne promene.

Politika koju Turska vodi u poslednje vreme je pokazala da se ova zemlja osim verskim tradicijama želi vratiti i imidžu jedne regionalne, ako ne i veće sile, koja bi ( na čemu i veoma aktivno radi) ponovo postala (Otomanska) imperija sa svojim pašalucima sve do Balkana, uključivši i „Srbistan“ .

Spoljna politika veoma snažno podržava Turke u dijaspori kojih je prema ocenama izmedju 8 i 12 miliona u Evropi, što je za evropske demografe zabrinjavajuća cifra, a za političare teško rešiv diplomatski zadatak. Naime Turska je značajan trgovinski partner evropskim zemljama, takodje veliki oslonac NATO-vog „Južnog krila“ i bar do sada bila neka vrsta balansa izmedju radikalnih zemalja Islama i njihovih stavova prema Evropi koje je ublažavala. Naravno više nego decenijski cilj Turske je da udje u Evropsku zajednicu, iako mnogi u njoj upozoravaju na činjenicu da je samo par procenata Turske teritorije na Balkanu- jugu Evrope, dok je ostali u Aziji, pa bi se u slučaju prijema iste prekršio taj princip organizovanja zajednice. Sa druge strane Grčka se svim silama trudi da spreči ulazak Turske u EU, ali sa svojom slabašnom pozicijom njen glas se više u EU skoro ne čuje.

Zapadne zemlje sa najviših političkih vrhova zavijeno govore da će morati reducirati broj stranaca u zemlji i svakako medju njima Turaka kojih je i najviše. I ne samo što ih je najviše, nego što su u poslednje vreme zahtevi turske manjine u Nemačkoj, Austriji i skandinavskim zemljama sve veći. Oni se ne odnose više na ista, već na veća prava, čak i od gradjana domaćina, gledajući opet kroz „okvir“ religije. Zahtevi za nošenjem nacionalnih obeležja u odevanju, sloboda za nošenje burki, izgradnja džamija i verskih škola dobila je ne samo verbalnu i političku nego i materijalnu podršku turske islamističke vlade, pa je domaćim političarima plan o smanjenju broja stranaca otišao na „reviziju“ kako bi se našao neki kompromis.

Medjutim, zabrinjava činjenica da se gradjani domicilnih država izjašnjavaju sve više ugroženim od stranaca, posebno Turaka i traže radikalne mere u ograničavanju ponekad i nerazumnih zahteva, opet iz okvira religijskih odnosa i poštovanja prava manjina.

Dakle u takvu današnju Tursku u glavni grad Istanbul otišao je kako rekoh beogradski Rad, da odigra neku utakmicu baš na dan kad bi početak meseca islamskog posta i praznika Ramazana. I prema (novo) vraćenim običajima islamske tradicije za uspešnu utakmicu domaćini dovedoše na teren ni manje ni više ovna od 100 kila, koga neki verski sluga ritualno zakla pored terena, da je krv šikljala na sve strane. Igrači domaćeg tima su zahvatali rukama ispod ovnog vrata krv, pa se onda mazali po čelu i telu dok je publika fanatično arlaukala na tribinama. Ne znam kako su na ovu scenu reagovale sudije, verovatno iz neke treće zemlje i predstavnici - delegati medjunarodne fudbalske asocijacije. Da li su u izveštaju napisali da su klanje i utakmica odigrani regularno ili su popadali u nesvest na ovu scenu , kao jedan igrač beogradskog Rada. Opet da ponovim veoma je zanimljivo koliko (ni)je u našim medijima ovom dogadjaju pridata pažnja. I tako je utakmica održana u atmosferi klanja, a šta je publika poručivala srpskim igračima, to bi mogli da kažu dva tri naša novinara koji su bili prisutni. Pošto je sve politika, a fudbal posebna vrsta politike, verovatno je ova beda na vlasti sve opet u cilju dobrosusedskih odnosa sa Stambolom udarila zabranu na komentarisanje utakmice i ostalog. Medjutim, nije bilo TV-e i medija koji nije izvestio da je počeo mesec ramazanskog posta, najvećeg muslimanskog praznika mira, ljubavi, tolerancije, praštanja itd.

Pa onda razmišljam, ako se klanjem makar i ovna kapitalca obeležava sve gore citirano, šta misliti o nečem drugom. A onda opet dupe-uvlakačke poruke sa TV-a i poruke (ne)mira : „Ovogodišnji ramazanski post da donese jedinstvo muslimanima Srbije, poručio muftija srbijanski Muhamed Jusufspahić. Ramazanski post leči dušu i telo, izjavio reis Islamske zajednice Srbije Adem Zilkić. Ili : Bošnjaci predstojeći Ramazan dočekuju " u znaku borbe za slobodu, prava i čast " muslimana u Sandžaku i Srbiji, kaže glavni muftija Islamske zajednice (IZ) u Srbiji Muamer Zukorlić.

Sad definitivno tu nešto ne štima sa porukama o miru, ljubavi i ostalim frazama....

I opet mislim, da ne propustimo nešto da ugodimo našim domaćim muslimanima, a posebno fudbalskim gostima kada nam dodju na revanš, ako to bude ovog meseca. Mislim da bi jedna krmača od stotinak kila, dobro ispečena na ražnju pored terena bila lep gest. Pa onda igračima u navali da damo po jednu nogicu da brže trče, jelte, pa kapitenu pride glavu, sudijama jezik i uši da bolje zvižde i slušaju, plećku harambaši tojest treneru, rebarca ... i tako dalje. Mislim da se tako ne bi obrukali, jer bi sve to naravno zalili dobrom „radžom“ i rujnim vinom, a može i pivom.

E tu bi mogao da dodje i gosn. Tadić i svakako Mrkonjić, koji je jedini preostali mamut nekadašnjih udarničkih jagnjećih brigada, koji se zato zove Mrka – Krka. Tadić bi uveličao ceremoniju svečanim sečenjem repića i degustiranjem moče.

To bi bio po meni jedan domaćinski odgovor na doček Rada u Istanbulu. E sad što se tiče politike, jer rekoh politika je svakako i u fudbalu, mogli bi naši političari da pozovu ove naše domaće Re-li muftije na jedan sastanak, gde bi im poručili da ne seru i ne talasaju mnogo, jer već to ide na živce polovini i po Srbistana, pa bi se mogao pojaviti neki novi Karam- Djordje, koji bi glave dahija poslao opet u Stambol. A posle tog kratkog i sadržajnog sastanka, onaj baba-deda Mirko- Cvetko ne bi trebao da žali da se otvori za još jednu krmaču ili vepra ionako ih u vladi ima koliko hoćeš.

I šta sam hteo da kažem?

Pa ništa, samo to da smo najebali, sa koje god strane okreneš.




Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP