Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 46626
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6263794
Ko je na sajtu?
Imamo 137 gosta na mreži

KO SU ZILOTI ?


30.11.2009. / Akademediasrbija
Piše : Slobodan Maričić

Da li 2013. godine SPC menja svoj kalendar ?

Zadnju deceniju se o Zilotima ili Zelotima  više govori I piše nego u poslednjih pola veka. Ime označava kod pravoslavnih naroda pripadnike (muškarce ili žene)  malobrojnog reda sveštenika koji najortodoksnije shvataju i propovedaju Pravoslavnu veru.

Njihovo postojanje u Srbiji je tek pre nešto više od decenije oficijelno priznala SPC u jednom upozorenju svetoga Sinoda. Prema  onom što je poznato, Ziloti su sa protekom vremena (kaže se da postoji milenijumski kontinuitet njihovog delovanja)  u sve većem raskolu sa učenjima skoro svih pravoslavnih crkava (dok ostale hrišćanske religije ne priznaju)  smatrajući da su se sve udaljile od izvornih učenja Hrista, kao i SPC kojoj zameraju da je potpuno zanemarila  učenja  Svetog Save.

Postoje tvrdnje da su Ziloti tokom slovenske i srpske istorije sačuvali vekovima potpunu tajnovitost svoga reda i učenja. U jednoj izjavi poznati beogradski teološki analitičar kaže se da su oni bili i ostali “Sveti ratnici” koji su „krstom i mačem“ branili  Pravoslavlje i podseća na istorijske podatke , da su u poznatim bitkama sa Turcima učestvovali i “neki sveštenici“, kao naprimer u Kosovskoj bitki, Maričkoj, nekim i drugim. Pojedini grčki istoričari religije  govore o tome da su Ziloti po svome učenju i odanosti Hrišćanstvu zaista bili i ostali  najbliži učenju Hrista i njegovih drugova, docnije učenika i napokon 12 Apostola. Tako se zna da je najmanje 4 od 12 budućih Apostola 43 godine N.e. pristupilo Hristu iz redova tadašnje jevrejske „Narodne stranke“, koji su u narodu zvani “Zeloti” i koji su za razliku od drugih članova bilo kojih religijskih grupa  otvoreno nosili oružje, napadali Rimljane i branili jevrejski i ostali narod od terora Rima, ali i lokalnih tirana. Istovremeno oni su bili vatreni misionari Hristovog učenja i veoma vešti ratnici. Nije isključeno, ne samo s obzirom na postojanje velikog broja pravoslavnih vernika i pravoslavnog hrama u starom i današnjem Jerusalimu, da je to bilo mesto gde je rodjena i (sa)čuvana tajna Zelota ili Zilota, kako ih danas zovu.

Dve hiljade godina tradicije
Njihovo  je postojanje i tajnovito delovanje danas registrovano u Srbiji, Rusiji i u Grčkoj na Svetoj Gori i nige više u svetu. Prema Kumranskim zapisima  od 66. do 70. godine Nove ere izbio je u Galileji veliki sukob izmedju Rimljana i Jevreja, kao i medju samim Jevrejima. U tome ratu Zeloti su se brojno i vojno toliko dobro organizovali da su sredinom novembra 67. godine pod vodjstvom Jovana od Gisala zauzeli Jerusalem, pobivši sve Rimljane, ali i sve Jevreje koji su sa Rimljanima sklopili mir ili paktovali sa njima.  Pola godine kasnije razbijeni od nadmoćnije rimske vojske povlačeći se,  Zeloti sakrivaju ispod Jerusalemskog hrama ogromno  blago, zapise i tajna dokumenta koja su im decenijama ranije poverena na čuvanje. Rimljani u dve godine istrebljuju i poslednju organizovanu grupu Zelota ratnika , a pred rimskom vojskom preostali Jevreji njih oko pet hiljada, nakon pada gradova Jerihon i Kumran vrše kolektivno ritualno samoubistvo skačući sa zidina  utvrdjenja Masade niz liticu od nekoliko stotina metara u smrt.  Od tada Zeloti zvanično nestaju sa istorijske scene sve do prošlog veka.

Srpski monasi -  Ziloti u Kosovskoj bitki
Uz navedeno dosta zanimljivih podataka o srpskim “monasima – ratnicima” koji bi gotovo izvesno mogli biti iz reda Zilota, tokom istorije srpskog naroda pod Turcima,  daje srpski pisac Živorad Lazić u svom istorijskom romanu “Vitez smrti”.  Iako sve hrišćanske religije zabranjuju sveštenicima ulogu ratnika i nasilje, u Katoličkoj crkvi postoji nasledje svešteničkih redova koji u kontinuitetu kroz istoriju nisu prezali da se za zaštitu svoga učenja, ali i zbog drugih ciljeva bore “ i krstom i mačem”. Tako je poznato da su medju Jezuitima najradikalnijim zastupnicima Katoličke crkve još u srednjem veku postojali tajni redovi za koje se tvrdi da  u istoriji ne samo da nisu izbegavali nasilje, već su bili predvodnici nasilja, posebno u novotkrivenim svetovima – docnije kolonijama velikih sila, pre svega Španije i Portugalije. Primera za ovo ima i tokom II. Svetskog rata na prostorima bivše Jugoslavije, gde je medju sveštenstvom  Katoličke crkve postojalo dosta Jezuita i poseban „red Križara“ u NDH,  koji su vršili nasilno pokrštavanje Srba-pravoslavaca u katoličku veru, a tokom i krajem rata počinili mnoge zločine. Postoje dokumentovane tvrdnje o delovanjima tajnih svešteničkih redova  veoma radikalnih stavova i danas u katoličkoj, ruskoj, grčkoj a i srpskoj Pravoslavnoj crkvi i konačno medju najrazličitijim fanatičnim muslimanskim religijskim frakcijama.  Sasvim je izvesno kako neki istraživači pravoslavne tradicije tvrde, da su samo “Ziloti” ne samo zadržali  autentičan naziv nekadašnjih Hristovih učenika , za koje mnogi jevrejski dokumenti potvrdjuju da su isprva bili  neka vrsta Hristove oružane telesne garde, već i da su sačuvali stroge dogme iz vremena utemeljenja Hristovog učenja koje oni čuvaju neizmenjene i posle raskola i hrišćanskih podela u 13. i 14. veku.

 

Ugo Čavez - prkosi Americi, Papi ljubi ruku ?



U najpoznatijoj britanskoj enciklopediji Hadčinson stoji : „  Ziloti su verski i politički pokret koji je najviši domet dostigao u Vizantiji, kao  "tvrdo" krilo vizantijskog Pravoslavlja, nastao  iz sekte  koja se zvala „Zeloti“  koju su sačinjavali ekstremni jevrejski nacionalisti, koji su se borili protiv rimske okupacije i koji su bili stalno prisutni u društvu samog Isusa Hrista. Monasi - Ziloti su najdosledniji u hrišćanskoj pravoslavnoj veri i najstroži prema sebi“, stoji u ovoj uglednoj britanskoj i svetskoj enciklopediji.

 





Nepomirljivi borac protiv Amerike i Zapada, Fidel Kastro kod Pape Pavla

Iako se o tome u srpskim medijima nije ništa govorilo ni pisalo u julu 1993. godine, osam monahinja manastira Stjenik kod Čačka je izbačeno iz tog manastira po nalogu episkopa Hrizostoma uz pomoć policije, jer su navodno pristupile tajnom i nepriznatom redu Zilota, da bi potom izbačene monahinje utočište bukvalno našle u šumi,  gde su živele više od mesec dana. Monahinja Efrosimija namesnica novog manastira na planini Jelici kazala je da su monahinje tada otkazale poslušnost SPC,  jer se ne slažu sa odlukama Sinoda koji je u julu te godine u Trondhajmu u Nemačkoj, tajnim  potpisivanjem Ekumenske povelje postiglo  dogovor po kojem bi Veliki hrišćanski sabor posle 12 vekova, trebalo da bude održan 2013. godine u Nišu, da bi se Rimokatolička, Anglikanska, Staro-katolička,  Protestantska i Pravoslavna crkva ponovo ujedinile  pod vodjstvom Vatikana  i  rimskim  Papom kao jedinim poglavarom svih hrišćanskih religija.

 Otpor prema ovim naporima Vatikana daje i deo drugih pravoslavnih crkava, koji smatra da je pristajanje Pravoslavne crkve na ovakav oblik zajedništva i ustrojstva hrišćanskih crkava pod patronatom Vatikana i Pape, poguban ne samo za autohtone pravoslavne verske zajednice, već i za iskonsko hrišćanstvo uopšte. Zato je odluka bivšeg sestrinstva iz Stjenika da pristupe „Crkvi istinskih pravoslavnih vernika , ravnitelja vere – Zilotima“, nosila mnogo dublje implikacije nego što se to i danas može zaključiti. Monahinje iz manastira Stjenik nisu usamljen primer i što je još značajnije, njihovo mišljenje dele danas i odredjeni krugovi u samom vrhu Srpske pravoslavne crkve, kao i najveći deo vernika. SPC je dvadesetog oktobra 2003. godine u Beogradu organizovala predavanje čija je tema bila  „Problematika sekte Zilota“, a besedu je držao vladika Atanasije Jevtić. Kada je monah Danilo, poznati Svetogorski Zilot, vladiki Jevtiću postavio pitanje u vezi pomenutih tajnih odluka Sinoda u Trondhajmu i drugih „iskakanja“ Sinoda SPC iz temelja službe i Pravoslavne vere, mešanja u politiku i politike u crkvu  nastao je veliki metež u sali i  Vladika Atanasije je napustio govornicu. Tada je Svetogorac Danilo održao jedan govor o potrebi zaštite (srpskog) Pravoslavlja,  posle kojeg je dobio buran aplauz, da bi organizator potom uz pomoć policije  prekinuo predavanje. Tom prilikom se među prisutnim  vernicima i sveštenicima moglo  čuti da se u pravoj hrišćanskoj veri ne smeju praviti kompromisi, jer je to bogohuljenje , zaobilaženje kan ona iskonskog Pravoslavlja zarad ovozemaljskih interesa.
Postoje indicije da je nekadašnji iguman manastira Vitovnica, Blaženo počivši otac Tadej - vidoviti starac sa neobičnim i čudesnim moćima, bio pred kraj života pristupio Zilotima. Još tokom svoga boravka u Vitovnici otac Tadej je zadavao "glavobolje" tamošnjem vladiki i SPC, svojim vrlo tvrdim stavom prema bilo kakvim kanonskim "unapredjenima" i osavremenjivanju službe, a posebno ponašanju vernika. Ako se može vršiti poredjenje  on je bio slika i prilika upokojenog Blaženopočivšeg patrijarha Pavla,mali rastom ne teži od pedesetak kilograma , ali sa fantastičnom energijom sa mesta igumana Tadej je premešten na nepoznato mesto da bi se potom obreo na Fruškoj gori u nekoj privatnoj kući. Za vreme života se nagoveštavalo da će biti visoko rangiran medju deset kandidata za sveca SPC, ali je po smrti samo odobreno da se sahrani u manastiru Vitovnica kod Požarevca gde je proveo tridesepet godina službe.  

Drugi danas poznati Zilot u Srbiji je Jeromonah Akakije koji je bio takodje podvižnik na Svetoj Gori, a već više godina predvodi bratstvo Zilota na Fruškoj Gori u muškom manastiru „Svetih Metodija i Kirila“, koji se nalazi nedaleko od Vrdnika u preuredjenoj privatnoj kući, koju su srpski Ziloti dobili na poklon. Ispod Avale se od 1997. nalazi ženski manastir Zilota pod imenom  manastir „Svete trojice“. Sledbenici ove najradikalnije struje Pravoslavlja tvrde da apsolutno ravniteljski (revnosno) ispovedaju istinsku Pravoslavnu veru i dosledno se drže svih kanona „Svetih otaca“ za razliku od kako kažu, zvaničnih pomesnih Pravoslavnih crkava. Svoju versku zajednicu nazivaju “ Katakombnom crkvom” ( u hebrejskim dokumentima se takodje koristi ovaj naziv), jer su nekada njihova prebivališta bila katakombe u Jerusalimu i drugim tada velikim gradovima i religijskim centrima. Ziloti nisu nigde nisu registrovani, jer po njihovim rečima, "to nije neophodno za ispovedanje istinskog Pravoslavlja". O njima je počelo da se piše u srpskim medijima, tek tokom 2004. godine posle dešavanja u Grčkoj - na Svetoj Gori , kada su grčki vojni specijalci po odluci Carigradske patrijaršije i grčkog Patrijarha, tražili od policije da nasilno izbaci više od stotinu monaha iz manastira Esfigmen – inače vekovnog duhovnog središta Zilota. Grčki specijalci su ih na silu izvlačili iz kelija - malih pećina na nekoliko stotina metara visokim stenama, vezivali  i spuštali u patrolne čamce odvozeći ih na obalu. Povod sukoba Zilota sa duhovnim poglavarom grčke Pravoslavne crkve, koji je i doveo do tog dramatičnog isterivanja 117 monaha iz manastira Esfigmen je njihov protest zbog neuobičajenog pričešća koje je Vaseljenski Carigradski Patrijarh Vartolomej 2004. godine izvršio, kada je pričestio grupu muslimana i katolika, što je po mišljenju Zilota najveća moguća jeres. Hiljadu godina stara monaška Svetogorska pravoslavna zajednica, se inače poslednjih godina se nalazi pod stalnim pritiskom zagovornika ekumenizma i zagovornika ujedinjenja Katoličanstva i Pravoslavlja, kao i svih ostalih religija, pod kojim se velom, smatraju Ziloti, sprema konačno uništenje Pravoslavlja kao izvorne hrišćanske religije.

Srpski Ziloti u svim svojim bogomoljama imaju crnu zastavu sa lobanjom i ukrštenim kostima sa natpisom "Pravoslavlje ili smrt". To ne znači nikakav fundamentalizam za šta ih optužuju  kako Zilot otac Akakije  objašnjava : “ To znači da se istinskog hrišćanskog pravoslavlja  nećemo odreći - ni po cenu smrti kao ni hiljade Zilota u vekovima pre nas.

I daj Bože da se udostojimo da stradamo mučenički za istinsku Hristovu veru", kaže otac Akakakije. Danas u Srbiji postojanje Zilota više nije tajna. Osim pomenutih manastrira koji to nisu u pravom smislu te reči, u sred Kučajskih planina nekadašnje sestrinstvo proterano iz manastrira  Stjenik kod Čačka, ukupno 12 monahinja (sada 15) uz pomoć vernika podiglo je svojim rukama daleko od civilizacije na takozvanom “Mikuljskom kamenu”  2003. godine konak Zilota. Igumanija Efrosimija je rekla da su se ovde opredelile da dodju tražeći mesto koje je najusamljenije u Srbiji : „ da možemo da živimo monaški, znači da se posvetimo životu za koji smo se opredelili, a da nikom ne smetamo i da nikog ne iritiramo. Sve što se izgradilo napravljeno je uz post, molitvu bez ijedne zapaljene cigarete i bez alkohola, kao što je drugde slučaj”, prekoreva usput igumanija . Najviše pomoći za izgradnju konaka poslali su monasi Ziloti iz manastira Esfigmen sa Svete Gore.

Kralj Aleksandar bio za pomirenje sa Katoličkom crkvom
Prema rečima Igumanije Efrosimije , ovo sestrinstvo,  Zilote danas smatra jedinim istinitim crkvenim Pravoslavcima u Srbiji i svetu. Igumanija Efrosimija (koja je u gradjanstvu završila tri fakulteta) kaže da javnost u Srbiji još uvek ne zna da je potpisan sporazum sa Rimokatoličkom crkvom, a  jedan od osnovnih uslova da udjemo u EU, jeste uvodjenje novog kalendara u SPC i dolazak Pape u Srbiju, dok je sve drugo nevažno.

Taj pokušaj je bio i za vreme vladavine Kralja Aleksandra I. koji zamalo nije i uspeo 1928. godine pošto je Kralj sa time bio saglasan, ali su podpisivanje odložile demonstracije vernika i sveštenstva na čelu sa Patrijarhom Varnavom, sa krvavim ishodima u Beogradu, tri mrtva i više stotina povredjenih u sukobu sa žandarmima (Konkordatske demonstracije), a potom ubistvo kralja Aleksandra u Marseju. Nedugo zatim patrijarh Varnava je otrovan arsenikom , što je nepobitno utvrdjeno autopsijom. 

 

Patrijarh Varnava - otrovan sedam dana posle odbijanja pomirenja sa Vatikanom

Jedan od najvećih istorijskih “grehova” Srbije i ranije Jugoslavije je činjenica, da nijedan Papa nikada nije stupio na pravoslavnu srpsku zemlju iako su mnogi to obećavali, te nije za čudjenje što je Papa Pavle II.  podržao bombardovanje Jugoslavije. „Trebalo bi svakako da bombardujete Srbe” rekao je Papa Jovan Pavle Drugi. Ove njegove reči bile su upućene predsedniku Klintonu tokom javnog pojavljivanja u Denveru  pred napad na Jugoslaviju !

Srpska pravoslavna crkva je pristala na “pomirenje” i podčinjavanje Papi i ja imam dokument gde je predstavnik Sinoda sve to potpisao, tvrdi  igumanija Evrosimija .

Danas se na globalnom planu dešava izdaja Pravoslavne vere kakva nije bila u poslednjih deset vekova . "Pravoslavlje ili smrt" nije samo naš moto, to je spasenje duše, a to je zapravo naš cilj života – kazala je tada najmladja novopridošla iz sestrinstva Zilota sa Kučajskih planina, monahinja Isahija.

 http://www.youtube.com/watch?v=Cxn-YAFFFe8


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP