Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 64574
Sadržaj : 8327
Broj pregleda : 6395886
Ko je na sajtu?
Imamo 197 gosta na mreži

IZ DNEVNIKA DŽOZEFA BAJDENA


18.10.2010. / Akademediasrbija

Priredio: Slobodan Maričić

Uprkos velikim bezbednosnim rizicima, vratio sam se živ i zdrav iz Srbije, te simpatične državice na krajnjem istoku Kavkaza.

Vreme je bilo divno, nisam verovao da i tamo sija sunce, ali se, eto, ispostavilo drugačije. I ne samo to, činilo mi se da se niko ne plaši te sjajne kugle s neba i ne beži u pećine, dok ne zađe...

Mada sam bio ubeđen da ćemo sleteti na neki od aerodroma susednih država, jer Beograd, njihova najveća naseobina, nema svoj, ali informacije CIA o postojanju asfaltne podloge u nečemu što zovu Surčin ispostavile su se tačne (Napomena : proveriti da li se ispod piste nalazi masovna grobnica indijanskih starosedelaca koje su Srbi istrebili 1268. godine). Čak su, u čast mog dolaska, tom simpatičnom objektu dali ime našeg velikog naučnika Nikole Tesle! Baš slatko od njih.

Ljubazni momak kojem sam po sletanju utrapio kofere, ipak nije bio bagažista, već njihov predsednik ?! Izvinio sam mu se i dao 20 dolara bakšiša. . . Takođe, bradata gospođa, koja je ćutke išla za nama, saplićući se o sopstvene noge, uopšte nije bila gospođa - već njihov premijer, zovu ga Mirko, valjda. Malo se naljutio kada su agenti tajne službe tražili da vrati buket namenjen prvoj dami, pa sam i njemu dao 20 dolara. To ga je vrlo oraspoložilo.

Fascinirao me je evolucioni napredak ovog plemena - dosta njih se uspravilo i sasvim dobro hoda na dve noge ! Izgleda da su to pozitivni efekti našeg bombardovanja ?! Srećan sam što vidim da sam se zalagao tada za pravu stvar !

Možda bi tada još nekoliko naleta od njih stvorilo čak i progresivnu vrstu. Vredi opet pokušati. (Napomena: Videćemo . . . )

Na putu do hotela (imaju i to, Hilari ipak nije bila u pravu) primetio sam da za jednu "bandu nepismenih degenerika, ubica beba, kasapina i silovatelja" ti Srbi i ne izgledaju previše ružno. Iz kola nisam uspeo da vidim lovišta u kojima se prehranjuju jedući svoje stare i iznemogle.

Onaj simpatični dekica zvani premijer, pokušao je da me ubedi da nije baš tako i zakleo se da poznaje jednog čoveka starijeg i od Amerike, koji ne da nije pojeden, već ima i nekakvu funkciju u njihovom plemenskom savetu ?! Ja u to ne verujem ! Prezime tog čoveka zvuči kao naziv nekakvog monstruoznog plana za istrebljenje starije populacije: Krkobabić ?! Srbi su to . .

Razgovor sa predsednikom bio je dug, iscrpan i naporan ! Kako sam ga ja razumeo on je insistirao na priči o nekakvom Kosovu i koliko sam shvatio reč je o srcu Srbije, koje je greškom transplatovano nekom drugom, dok sam ja pokušavao da saznam šta je uradio s mojim koferima. Dao sam mu još 20 dolara, pa je on nazvao nekog Ivicu, taj se valjda razume u kofere.

Pitao sam da li i njemu da pošaljem bakšiš, a on je rekao : "Ne. Ivica sve radi iz ubeđenja !" Fin neki čovek.

Posle smo otišli u zgradu ispred koje su u bronzi izlivena neka dva čoveka kako zlostavljaju konje. Kažu da im je to skupština, i da pomenuti kipovi nisu prikaz njihove tradicije zlostavljanja, već samo umetnički izražaj. Sumnljam, Srbi su to . . .

Dočekala me je neka gospođa neuropsihijatar, koja rukovodi tom eksperimentalnom terapijom: rad bez dnevnica - doktorka Slavica, za koju kažu da je predsednik plemenskog sabora - skuštine.

Čim sam tamo ušao, skočila je na mene ogromna žena u beloj majci sa likom nekog čoveka s naočarima i baburastim nosem, uhvatila me je za kosu i, predpostavljam, pozdravila me na tradicionalan način plemena iz kojeg dolazi: „Jebem li vam sve po spisku, prokleti da ste ! Zatrlo vam se seme i pleme, Tačijeve sluge „ !

Poneo me je taj emotivni trenutak, pa sam odstupio od protokola, uhvatio sam i ja nju za kosu i cimao, ponavljajući: "Thank you, you too . . . “

Onda smo plakali smo oboje, što od emocija što od bola . . .


                  
                     Sreo sam i nekog simpatičnog punačkog momka, koji misli da je princ ili
                        kralj samo ne zna kog plemena, jer su neka odbegla od Srbistana

Žao mi je što nisam uspeo da saznam da li zaista postoji zaista neko čudo, što zovu Mlađan Dinkić ili je samo reč o legendi koju prepričavaju, tešeći se raznim pričama, kada im je teško.

" E naš projekt Čeda" odlično napreduje ! Polako mu se vraća i boja u lice. Nismo imali vremena da se ispričamo, žurio je da uspava nakakvu Bebu, kaže da je samo vožnja džipom umiruje.

Nije mi bilo svejedno kada je pala noć i kada su Srbi počeli da zavijaju na mesec. Sklupčao sam se na krevet i brojao "tomahavke", i nekako sam uspeo da zaspim . . .

Za divno čudo, opet je svanulo ?! Za dva dana sunce je dva puta izašlo i nad Srbijom ?! Valjda još postoji onaj aerodrom, pitao sam se u sebi ?!

Svi su došli da me isprate. Ivica je našao koferčiće, sjajan je mali ! Dao sam im svima još po 20 dolara. Nema veze, odbićemo im to od kredita. Jedva čekam da Baraku i Hilari ispričam šta sam sve video. Čak i njihov auto " You-go", koji se stvarno kreće, ali to mi već ne bi poverovali.

Toliko od mene za ovaj put.
Džozef Džozi Bajden

Izvor:  Via Mail
Fotografije Akademediasrbija 


 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP