Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 57732
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6335856
Ko je na sajtu?
Imamo 126 gosta na mreži

"DOSIJE : POVODOM ZAKONA O VRAĆANJU DRŽAVLJANSTVA ČLANOVIMA DINASTIJE - Promo


TEMA BROJA četvrtak, 1. mart 2001.

Piše: Slobodan Maričić  urednik Novinske agencije Tiker

- Kolika je imovina Karadjordjevica i kako su ostali bez nje (Deo 2)

- Beli dvor kao muzej dragocenosti

- "Nulta kategorija": Antikviteti koji se ne iznose na aukcije

Dosadasnje procene imovine Karadjordjevica bile su najrazlicitije, uglavnom politicki obojene, nestrucne i nekompletne, pa se prava vrednost imovine clanova ove dinastije verovatno nikada nece utvrditi.

 Ozbiljnim istrazivacima ove teme bilo bi potrebno mnogo vremena da prouce sta je sve kraljevska porodica posedovala, ali svakako da to do detalja nije danas moguce. Najlogicniji postupak bi bio da se kao osnov za procenu imovine uzme stanje iz 1934. godine kada je kralj ubijen, jer je tada sproveden sudski postupak popisa imovine, mada sa delimicnom procenom, a potom to uporediti sa postojecom evidencijom imovine do nemacke okupacije. U sprovedenom sudskom postupku 1934. godine, bila je procenjena nepokretna imovina, imanja, zgrade, sume, kao i jedan deo u dvorskom sefu zatecenih akcija i gotovine. Medjutim, najveci deo ukupne vrednosti imovine sastojao se u pokretnim stvarima: od umetnickih predmeta, namestaja, automobila, do dragocenosti i raznih kucnih stvari, kojima su bile opremljene sve rezidencije kraljevske porodice u Beogradu, Sloveniji, Hrvatskoj, na Crnogorskom primorju itd.

 Dijadema kraljice Marije

Rumunska kraljica Marija poklonila je svoju skupocenu dijademu cerki Mariji za vencanje sa kraljem Aleksandrom I, kao porodicni poklon. Kraljica Marija je u mladosti volela da pozira za umetnicke fotografije svome bratu i postoji nekoliko slika sa porodicnim nakitom svoje majke ogromne vredosti. Na jednoj fotografiji posle vencanja sa kraljem Aleksandrom od Jugoslavije, kraljica Marija nosi krunu (svoje majke). Inace, kralj Aleksandar I nikada nije krunisan, pa ni njemu ni kraljici Mariji nije pripadalo pravo na nosenje krune.

Posebna stavka su mnogobrojne umetnicke slike, medju kojima dela Ticijana, Rubensa, Greka, Pusena, Van Goga  cija se pojedinacna vrednost jos u to vreme merila milionima dolara. Takve dragocenosti su ukrasavale salone Belog dvora, koji je i sam remek-delo arhitekture sa fasadom od vise od tri hiljade kvadrata skupocenog belog dalmatinskog mermera. Posle ubistva kralja Aleksandra u Marseju u Beli dvor se uselio knez Pavle, koji je tu ziveo do pocetka rata i dolaska Nemaca. Za vreme njegovog boravka u Belom dvoru broj dragocenosti i umetnickih dela jos je uvecan.

Po povlacenju iz Beograda, Nemci su poneli sa sobom deo najskupocenijih umetnickih predmeta, ali je veci deo ostao u dvoru u koji se odmah po oslobodjenju Beograda 1944. godine uselio Tito. On je godinu dana stanovao u Belom dvoru, da bi se potom preselio u Uzicku ulicu, a dvor pretvorio u zvanicnu rezidenciju. I tada je Beli dvor bio pravi muzej umetnickih dela ogromne vrednosti.

U takozvanom "Zlatnom salonu" doskora su bile (valjda jos uvek) dve velike skrinje iz 15. veka, rad cuvenog majstora Freskobaldija, inace svadbeni poklon za kraljicu Mariju i kralja Aleksandra od italijanskog kralja. "Plavi salon" je izmedju ostalih krasila slika Pusena i tuce najskupocenijih vazni iz Sevra, barokna ogledala i garniture Lujeva. Vinski podrum, mala kucna kockarnica, sa stolom za bilijar i rulet bili su oslikani i opremljeni najskupocenijim ukrasima, a pozlacena ogledala poznatih venecijanskih majstora, slike Rembranta, Konstantina Danila, Kornelinija, Vekija, Van Goga i pedesetak slika drugih manje poznatih stranih majstora, dve trpezarije u "cipendejl" i "bidermajer" stilu su antikviteti takozvane "nulte kategorije", koji se ne iznose na aukcije, cak ni kod londonskog Sotbija. Sta je od toga do danas preostalo, autoru nije poznato.

U proceni imovine Karadjordjevica posebno je pitanje prihoda od vlasnickih akcija kralja Aleksandra od Akcionarskog drustva Borskih rudnika, u manjem delu vlasnistvo kralja Aleksandra, a u ostalom delu vlasnistvo stranih, pre svega francuskih kompanija. Medjutim, iako su dokumenta i drugi pravni tragovi vlasnistva svuda u zemlji dobro uklanjani, priblizne procene govore da je ukupna imovina Karadjordjevica vredela neposredno pred rat izmedju 350 i 500 miliona americkih dolara. Treba imati u vidu da je vrednost dolara vrtoglavo rasla pred rat, a narocito za vreme rata i da je milion dolara tridesetih godina, daleko znacajnija suma nego danas.

Tvrdnja svedoka bliskih kraljevskoj porodici, da je imovina pred rat iznosila cak fantasticnih 2,5 milijarde USA dolara, zasniva se i na podacima da je kralj imao znacajna ulaganja u akcije raznih poznatih kompanija sirom Evrope, sto je bilo poznato samo porodici i najuzem krugu savetnika oko kralja. Tako su novcane i druge akcije kod Morgan banke u Parizu, na primer 1934. godine vredele nekoliko miliona francuskih franaka, mada je pravu vrednost moguce izracunati, tek sa podacima o kotiranju ovih akcija na berzi i sa kamatom od najmanje tri odsto.

Izmedju ostalog, kralj je bio vlasnik mnogih crkvenih relikvija i iistorijskih dragocenosti, koje su mu poklanjali, kako bogati ljudi iz zemlje i inostranstva, tako i crkve i crkveni velikodostojnici iz celoga sveta. Medju takvim basnoslovnim vrednostima spominje se i ivercic - deo drvenog krsta sa Golgote na kome je bio razapet Hrist, u kutiji optocenoj dijamantima i draguljima, poklon Ruske pravoslavne crkve, koji je sa ostalim licnim dragocenostima kraljevske porodice (dijademama i licnim nakitom kraljice Marije i kralja Aleksandra), u ogromnom okovanom sanduku, navodno dospeo posle rata u ruke Titu, a zatim se ova relikvija, kazu upuceni, neobjasnjivo nasla u trezorima Vatikana.

EKSKLUZIVNO - DOKUMENTI

Sudski popis imovine kralja Aleksandra I. Karadjordjevica sacinjen posle njegove smrti 1934. godine (2)

I/6 Nepokretnosti izvan Beograda

12. / Plac na Cetinju u ulici Kralja Aleksandra.

Celokupna povrsina ovog placa iznosi 571,90 m2. Na ovom placu postoji jednospratna zgrada od tvrdog materijala sa lica ulice, a u dvoristu jedna veca ozidana od betona. Ovo imanje predstavlja vrednost zajedno sa zgradama po proceni din. 356.600.

13. / Zemljiste u ataru opstine Crnojevica Rijeke u srezu Cetinjskom. Ovo je zemljiste obraslo sumom, uredjeno je kao park, a preko sredine istog protice jedan potok, celokupna povrsina zemljista iznosi 47.586 m2. Na ovom zemljistu postoje sledece zgrade: dvorac "Leskovac", na sprat od tvrdog materijala; letnja trpezarija sa stubovima od kamena i terasom od tvrdog materijala; kuhinja na spratu; garaza na sprat od tvrdog materijala; prizemna zgrada za staklenu bastu; prizemna zgrada za centralu; crkvena zgrada; prizemni paviljon; zgrada od tvrdog materijala na sprat, kao i dve prizemne zgrade za druge potrebe. Celokupno ovo zemljiste zajedno sa objektima na njemu predstavlja vrednost po proceni din. 2.050.000.

14. / Livada, postojeca u mestu u vise "Vrela" zv. "Barudzija", atara varosice Soko Banja. Ovo imanje predstavlja vrednost po proceni din. 30.000.

15. / Livada u istom mestu. Ovo imanje predstavlja vrednost po proceni din. 15.000.

16. / Livada u istom mestu. Ovo imanje predstavlja vrednost po proceni din. 15.000.

17. / Livada u istom mestu. Ovo imanje predstavlja vrednost po procenidin. 12.500.

18. / Livada u istom mestu. Ovo imanje predstavlja vrednost po procenidin. 7.500. Gornja imanja u ataru varosice Soko Banja svojina su Blazenopocivseg Viteskog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja po tapijama potvrdjenim kod Aleksinackog Prvostepenog suda br. 21416 od 27 septembra 1908 god. , br. 3789 od 18 februara 1909. god. i br. 31904 od 18 decembra 1908 god.

19. / Gospodarski dvorac na Bohinju, srez Radovljica. Ceo ovaj kompleks parcela vodi se zajedno sa zgradama kao svojina Blazenopocivseg Viteskog Kralja Aleksandra I. Ujedinitelja, prema zemljisno-knjiznom ulosku br. 294, katastarske opstine Savica u srezu Radovljica, a predstavlja vrednost po proceni din. 642.005.

20. / Lovacki dvorac, koji se sastoji iz deset prostorija sa sporednim odeljenjima, a koji je Blazenopocivsi Kralj Aleksandar I. Ujedinitelj podigao iz svojih sredstava na lovistu u Kamnickoj Bistrici, katastarske opstine Zupanja, srez Kamnik, na osnovu posebnog ugovora sklopljenog 1. avgusta 1933. god. izmedju Uprave Dvora i Mescanske korporacije u Kamniku. Ova zgrada - lovacki dvorac - predstavlja vrednost po proceni din. 450.000.

(sve zajedno od 12-20. din. 3. 578.000 odnosno 1,5 milion $)


 

 


Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP