Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 57362
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6332327
Ko je na sajtu?
Imamo 102 gosta i 1 člana na mreži

OPTOGRAM - SLIKA SMRTI


13.09.2010. / Akademediasrbija

Piše : Slobodan Maričić

Optogram je naučni pojam i naziv je za poslednju sliku koju zadržava oko, pred smrt jednog živog bića, mada mnogi naučnici smatraju da su eksprimenti tevrste na granici naučnih.

Zanimanje za optografiju (Opto-Opticus oko, očni,vid) je počelo sredinom 17. veka, kao granična oblast medicine oka. Naučnike je zanimalo da li umirućim živim bićima – ljudima ili životinjama , ostaje u oku (čulu za vid) poslednja slika pred smrt i može li se ona nekako rekonstruisati ili videti.

Prva ispitivanja u tom smislu je vršio jedan doktor, inače jezuitski sveštenik početkom sredine 17. veka u Nirnbergu i utvrdio da se poslednji utisak iz spoljnog sveta u čulu vida zadržava odredjeno vreme u takozvanom mrežnom tkivu oka.

Ozbiljna medicinska istraživanja i eksperimente su vršili 1870. godine dr Fric Bol (Fritz Boll ) i dr Vilhelm Kine (Wilhelm Kuehne) u Nemačkoj. Konačno su potvrdili da u oku ostaje zaista poslednja slika, koja se zadržava u ćelijama mrežnog tkiva iza očne jabučice.

Pošto je ovo mrežasto tkivo u vidu veoma fine tanke folije sa sitnim poljima, tu poslednju sliku nazvali su “Optogram”.


              


                           zelenom bojom je označena opna koja zadržava sliku

Ovi eksperimenti su obnovljeni izmedju 1970. i 1997. godine sa istim rezultatom. Naučnici su iz oka pokusnih kunića odstranili očnu jabučicu, a potom izvadili finu veoma tanku mrežastu opnu, koja obavija očnu duplju i specijalnim postupkom stavljajući je u razne tečnosti organskog porekla došli do zapanjujućih rezultata. Nakon što je opna isprana u vodi i stavljena, da se osuši postupkom kao film, specijalnim osvetljenjem projektovanim kroz opnu, dobila se slika koju je video kunić pred smrt – uspavljivajem. Eksperiment je ponovljen na žabama i nekim domaćim životinjama (govedima) sa još boljim rezultatima. U naučnim krugovima nije poznato, ali je gotovo sigurno, da su takvi ekssperimenti vršeni i sa očima ljudi.

Naučnici objašnjavaju da se na mrežnom tkivu ili “mrežnjači” koja sadrži ćelije vida dogadja prelamanje svetlosti, kao kod kamere. Te ćelije vida su sačinjene od tkzv. „Vidnog purpura“ koji sadrži Rodopsin. Dr Sigfrid Seligman (Siedfrieg Seligmann) objašnjava ovaj proces time da svetlost pada na odredjena mesta u mrežnjači, koja budu isto kao i kod osvetljivanja filma u aparatu neka više, a neka manje osvetljena. Kada se mrežnjača odstrani potapa se u neku vrstu tečnosti, koja se može uporediti sa hemijskim sredstvima za razvijanje fotografija, i ispira po istom postupku. Kada se „folija“ osuši, na njoj ostane poslednja slika – analogno principu fotografije. Dr Seligman je 1880. godine, izvršio eksperiment sa očima izvesnog prestupnika Erharfa Reifa, koji je giljotiniran. On je ponovio isti postupak, kao kod eksperimenata sa životinjama i dobio poslednju sliku koju je imao giljotirani čovek neposredno pred smrt.

Tokom 1975. godine očni lekar dr Evangelos Alexandridis profesor na Očnoj klinici u Hajdelbergu je uspešno izveo nekoliko eksperimenata na zahtev Ministarstva unutrašnjih poslova Nemačke u cilju razmatranja eventualne mogućnosti primene Optografije u Forenzici i policijskim istraživanju.

Medjutim, o tome nije ništa saopšteno za javnost. Pošto su crkveni krugovi i veliki deo intelektualne javnosti izrazili svoje negodovanje „ poigravanjem „ prirodnom sudbinom preminulih, u javnosti petanestak godina o ovom eksperimentu i fenomenu nema nikakvih podataka.




Podelite ovaj članak
Reddit! Del.icio.us! Mixx! Free and Open Source Software News Google! Live! Facebook! StumbleUpon! TwitThis Joomla Free PHP