Joomla ServiceBest Web HostingWeb Hosting

Članovi : 43001
Sadržaj : 8326
Broj pregleda : 6215644
Ko je na sajtu?
Imamo 57 gosta na mreži

naše knjige

BUDISTIČKI KATEHIZAM


budistiki katehizam.bmp - 899.12 Kb

*  *  *

 


BUDISTIČKI KATEHIZAM

Originalni naslov :

Namo Tassa Bhagavato Arahato
Samma Sambuddhassa

 

Autor:

Pukovnik Henry S. Olcott 
Predsednik američkog Teozofskog društva
Kolombo 1881.

 

Preveo na nemački:
Dr. Erich Bischoff
Leipzig 1902.

 

Preveo na srpski jezik i priredio:
Slobodan M. Maričić
Beograd 2010





* * *

Uvod
Ovu knjigu je za korišćenje kao osnov za početnike budističkih škola odobrio :

Njegova Svetost H. Sumangala Pradhana Nayka Sthavira,
Visoki sveštenik Sripade i Zapadne provincije, predstavnik Vidyodaya Parivena
svojim blagoslovom, koji glasi:

Ovim potvrdjujem da sam Katehismus u prevodu sa Singha jezika koji je uradio pukovnik H.S.Olcott pažljivo pregledao i na osnovu potvrde mojih savetnika i prevodilaca  utvrdio da je isti u saglasnosti sa Kanonom Budističke crkve južne Indije. Preporučujem ga učenicima budističkih škola i pripadnicima  drugih religija, koji osnovama naše religije - Budizma, žele biti podučeni.

Sa mojim Blagoslovom,

H. Sumangala

Budistička škola - Vidgodrya
Kolombo 7. jula 1881.

 

* * *

 

Predgovor prvom izdanju

( Napisao autor )

Značaj ove knjige za čitaoce zapadnjačkih kultura je u tome što je ovo prva knjiga izdata  sa sadržajem koji je vekovima u Indiji i susednim zemljama po pravilu predmet usmenog predavanja u budističkim  školama, a koji je ovde doslovce prenet i preveden.

Knjiga pre svega predstavlja Budizam, kao veliki religiozni i moralni sistem vrednosti kakav  je od davnina utemeljen u Indiji, ali je po obuhvatnosti ipak samo  izvod izvornog budističkog učenja kroz formu usmenih pitanja i odgovora, kako se i danas uči u budističkim školama južne Indije i Cejlona.

Veliko interesovanje koje je  izazvao Budizam komentarima Šopenhauera i Edvarda fon Hartmana  u Evropi i zemljama zapadne civilizacije , uslovilo je da se sadržaj ove knjige izloži bez ikakvih i najmanjih ulepšavanja u što originalnijem tekstu, koji će lagano uvesti čitaoce u predivan misaoni svet učenja Bude.

Za evropske čitaoce su neki izrazi morali biti dodatno pojednostavljeno objašnjeni radi lakšeg razumevanja. Prema oceni uvažnog nemačkog filozofa, teologa i mislioca Eduarda von Hartmanna, povodom sve većeg interesovanja čitalaca nemačkih, evropskih  zapadnjačkih kultura  za Budizam i ostale Istočne religije, ova knjiga je dosad najpouzdanije sredstvo za razumevanje  načina razmišljanja i sistema životnih vrednosti Budista. Istovremeno je to i najpristupačniji uvod u studije bez suvišnih detalja za učenike i one koji žele,  ne samo o Budizmu učiti, nego i primeniti njegova načela u svakodnevnom životu .

Ja sam na ovom izdanju radio u Kalkuti , ali najviše na Cejlonu gde sam ga okončao i gde sam se uverio da su singalezijski budistički vernici izuzetno privrženi  svojoj veri, iako su izloženi najvećem pritisku i uticaju
hrišćanskih misionara. Zato sam posle okončanja rukopisa na engleskom, isti dao prevesti i na singalezijski.

Henry S. Olcott
Juli 1881.
Kolombo

 

* * *

Ko je bio Henri S.Olkot (Henry Steel Olcott 1832 – 1907 )

Henri Stil Olkot rodjen je 1832. godine u puritanskoj protestantskoj porodici u Nju Džersiju kao najstariji od šestoro dece  oca Tomasa i majke Emili oboje iz poznatih  porodica prvih doseljenika u Ameriku. Tokom školovanja pokazao je izuzetnu nadarenost posebno za prirodne nauke, pa je do svoje 23. godine postigao medjunarodni uspeh objavljivanjem knjiga iz oblasti poljoprivrede, prema kojoj je u to vreme imao posebnu sklonost. Do 26. godine mu je od strane države ponudjeno više prestižnih mesta u naučnim institucijama i visokim školama , što je Olkot odbio. Umesto toga sam je osnovao Eksperimentalnu poljoprivrednu farmu kod mesta Vernon i prvi poljoprivredni koledž u Americi. I dalje je odbijao sve ponude da prihvati bilo koju funkciju u Americi i inostranstvu, iako je dobijao ponude iz Engleske , Grčke, Kine i Afrike.

Potom se odlučio za duže studijsko putovanje po zemljama Evrope. Po povratku je objavio više naučnih radova, od kojih su skoro svi uvršteni u prvo izdanje Američke enciklopedije. Konačno prihvata mesto urednika poljoprivredne rubrike Njujork tribjuna (New York Tribune) i dopisnika londonskog Mark Lajn Ekspres njus (Mark Lane Express news) gde se sve više usmerava na istraživački  rad, zbog čega vrlo često putuje.

Zbog agitovanja i potpisivanja peticije za ukidanje smrtne kazne u poznatom slučaju američkog pravosudja Džon Braun (John Brown), koju je kao dopisnik i objavio u Tribjunu l860. godine uhapšen je kao zaverenik i protivnik vlasti, ali je na intervenciju svojih mnogobrojnih prijatelja masona kojima je pristupio u ranoj mladosti pomilovan i pušten na slobodu.  Iste godine se oženio sa Meri Ejpl Morgan (Mary Epplee Morgan)  ćerkom starešine crkvene opštine u mestu Novi Rošel (New Rochell, Njujork), sa kojom je dobio tri sina jednu kći od kojih su još u povoju umrli najmladja ćerka i sin. 1862. godine je u Velikom gradjanskom ratu pristupio Severnjačkoj armiji dobivši zvanje nižeg oficira, ali je u borbama u  Severnoj Karolini pokazao izvanrednu hrabrost, napredovao i za tri godine dostigao čin pukovnika.

Tada je od vojnih vlasti zamoljen da preuzme funkciju vojnog istražitelja sa najvećim ovlašćenjima zbog korupcije u poslovima vojnih liferacija. Za vreme istrage protiv moćnih bogataša bio je na ivici da i sam bude optužen za mito, ali je uspeo da dokaže krivicu  nekoliko visokih državnih funkcionera, zbog čega je  odlikovan od tadašnjeg državnog Sekretara SAD Stentona. Odbivši sve ponudjene visoke funkcije u državnoj službi, po okončanju službe u vojsci odlučuje se 1868.  za privatnu praksu i odmah dobija za klijente najpoznatije firme iz proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda.
Medjutim, kako je kao mason već visokog ranga bio u kontaktu sa najrazličitijim poznatim ličnostima iz
zemlje i inostranstva, kod njega se javlja interesovanje za spiritizam i 1874. godine odlazi na jednu
farmu u Vermontu, da kao specijalni dopisnik Njujork Grafik (New York Graphic) istraži pojavu
parapsiholoških fenomena. Kao rezultat istraivanja ovog slučaja i na osnovu drugih iskustava, on objavljuje knjigu ” Ljudi iz drugih svetova “ (People from the other Worlds).

Na tom poslu on sreće već poznatu Madam (Marija Petrowna) Blavatcki , mistika i spiritistu koja je došla iz Engleske i koja odmah pokazuje veliko interesovanje za saradnju sa Olkotom.

U jednom rukopisu Olkot kaze da je i on  na prvi pogled prepoznao svog budućeg saradnika, učitelja, sestru i učenika, pri čemu naglašava da nikada medju njima kao bićima suprotnog pola , osim zajedničke predanosti u radu “Velikog belog bratstva” - “Teozofskog udruženja”, nije bilo nikakvog emotivnog odnosa. 
Već 1875. godine u Americi se na njihovu inicijativu osniva Prvo teozofsko društvo, a pukovnik Olkot biva izabran za njegovog doživotnog predsednika. Jedan od ciljeva društva je bio da se surovi materijalizam u čoveku transformiše i probudi duhovna snaga ljudi. Njegovo zanimanje za spiritizam i vančulno ga odvodi 1878. godine u Indiju,  gde obilazi najpoznatija istorijska mesta, spomenike kulture i budističke verske centre, da bi potom to isto ponovio na Cejlonu (današnja Šri Lanka).  Više puta odlazi u Evropu, Englesku, Kinu, Japan, Južnu Ameriku i tri puta u S.Ameriku, gde drži predavanja o svojim iskustvima sa putovanja, trudeći se da probudi zanimanje javnosti za teozofske stavove i daleko-istočne religije.

Zbog stalnog odsustva iz Amerike, sa Olgom Blavatcki seli 1882. Medjunarodno sedište Teozofskog društva u Indiju u grad Adyar, finansirajući njegov rad sopstvenim sredstvima i novcem Madam Blavatski. Već tada svojom borbom da se zaštiti izvorno budističko učenje od uticaja raznih sekti i hrišćanskih misionara on postaje poznat u Indiji, a posebno na Cejlonu . Olkot uspeva da za skoro dve stotine budističkih škola obezbedi stalnu državnu pomoć, čime počinje preporod Budizma na Cejlonu. Poseban uspeh je organizacija Kongresa razumevanja i ujedinjenja  Severnih i Južnih   Budista, na kome se ujedinjuje dvanaest japanskih budističkih sekti u jedan pokret sa Burmanskim, Sijamskim, Indijskim i Cejlonskim budistima.

Tom prilikom se usvaja  Pravilo o četrnaest načela Budizma koji prihvataju svi učesnici Kongresa. Tako posle mnogih pregovora, ujedinjuje Južne i Severne budiste, koji prihvataju i njegov predlog zajedničke budističke zastave, koja se sastoji od zrakova šest boja iz aure Bude. Nastavljajući svoj neumorni rad uspeva da od vlade Cejlona izdejstvuje zakon, po kome se "Wesak" – Budin rodjendan proglašava za državni praznik Cejlona.

Osim na Cejlonu, Olkot je veoma aktivan i u Indiji gde na sve načine, agitacijom i materijalno podstiče revitalizaciju Hinduizma i uvodjenje obaveznog učenja u svim školama, a lično je zaslužan za materijalnu i drugu pomoć za osnivanje Fondacije i pet verskih koledža (Olcott Harijan free schools). Ubedjuje vlasti da Indija sa svojim nacionalnim proizvodima izadje na svetsko tržište da bi Indijski Nacionalni kongres prihvatio predlod donoseći zakon “Swadeshi” –  Zakon o zaštiti indijskih tradicionalnih proizvoda i monopola stranih kompanija. Za svoje zasluge u Indiji  pukovnik Olkot biva primljen u Kastu Bramana.
Konačno 1886. godine osniva u Adyaru, Nacionalnu biblioteku na čije otvaranje i blagosiljanje poziva predstavnike Hinduista, Budista, Zoroastrijanaca, Islamista i Hrišćana. Svi se odazivaju pozivu poslavši
najviše delegacije, osim predstavnika hrišćanske religije.

Tokom krize Teozofskog pokreta i posebno napada na rad Madam Blavatcki i nju lično, Olkot je bezrezervno podržavao svoju saradnicu sve do njene smrti. Tokom svih godina pukovnik Olkot je vodio besprekoran život i posedovao odlično zdravlje i ogromnu vitalnost, bez ikakvih posledica sa njegovih bezbrojnih putovanja u zemljama i krajevima  u kojima su  klima i uslovi života bili daleko od standarda u kojima je odrastao. Takvo zdravstveno stanje je održao do svoga poslednjeg putovanja u domovinu - SAD , kada je na povratku 1907. godine na brodu pao i teško se povredio , zbog čega je podlegao posledicama po dolasku u Indiju 17. februara iste godine .

Na proslavi povodom stogodišnjice njegovog rodjenja  1932 godine u Njujorku dr. Ana Besant, tadašnji Predsednik američkog Teozofskog društva rekla je da je Olkot zadužio ne samo Budiste i Istočne religije, već je i doprineo da Zapadni svet počne da razmišlja o ljudskim, prirodnim i materijalnim vrednostima na potpuno drugi način. Njegova putovanja koja su oficijelno praćena, su tom prilikom citirana na sedam punih stranica, a bezbroj misija je preduzimao bez ikakvih priprema i publiciteta. Savremenici i saradnici su zabeležili da je zahvaljući svom naučnom obrazovanju i poznavanju biljnog sveta u Indiji i na Cejlonu otkrio novi svet flore i pročuo se po spravljanju melema za lečenje najrazličitijih kožnih i drugih bolesti isključivo mastima i čajevima. U najvišoj indijskoj kasti Bramana, dobio jedan od najvećih rangova, a na Cejlonu su Budisti tvrdili da je jedna od inkarnacija Bude i po njemu su nazvane mnoge škole, ulice i javne institucije, a pred kućom gde je živeo u Kolombu mu je podignut spomenik. Savremenici su govorili da je bio spiritista i mistik i isticali  da je
još kao mladić imao snažne hipnotičke moći i primenjivao mesmerizam u lečenju. Visoki oficir, Budista, Hinduista, Protestant, teozof, počasni doktor više univerziteta  i mason najvišeg ranga, pukovnik Olkot je svakako ličnost, koja je u svakom polju svog rada ostavila dubok lični pečat do današnjih dana.

Slobodan M.MARIČIĆ



* * *





Naslov knjige : Budistički Katehizam

Naslov prevoda na nemački : Der Buddhistische Katechismus

Naslov originala : Namo Tassa Bhagavato Arahato Samma Sambuddhassa

Autor : Henry S. Olcott, Prasident der amerikanische Theosophical Society

Preveo na srpski i priredio za štampu : Slobodan M. Maričić

Izdavač : Slobodan M. Maričić

Priprema : AkadeMedia Srbija

Korice : fotografija autora

Format : B / 5

Strana : 180

Tiraž : 500

Registracija kod Narodne biblioteke Srbije : ISBN - 86 – 909277 - 0 – 0

Beograd , 2010




* * *



Sadržaj :

Predgovor autora - Str. 3

Predovor prevodioca - Str. 4

I . Život Bude - Str. 9

II . Darma ili Učenje - Str. 34

III . Sangha – Zajednica budističkih sveštenika - Str. 80

IV. Razvoj i širenje Budizma - Str. 101

V. Budizam i nauka - Str. 115

VI . Budističko verovanje u osnovama - Str.132

VII. Pregled Budističkog Kanona - Str. 145

VIII. Kratak rečnik i objašnjenje pojmova :priredio Slobodan M.Maričić - Str.163



 

 

 
Još članaka...